tabanovic.comtabanovic.com

Dobro došli na sajt za lektiru, gramatiku, testove, horoskop i snove

Lektira

Ofelija

tabanovic.com

Autor: Artur Rembo

Književni rod: lirika

Književna vrsta: pesma

Tema: je preuzeta iz Šekspirove tagedije Hamlet

Ideja (poruka): Ljudi su besmrtni ako su im dela večna

Ofelija

I

Na mirnom crnom valu gde zvezde sanjaju

Bela Ofelija poput velikog krina

Leluja velovima koji uranjaju...

Odjek hajke stiže iz šuma, iz daljina.

 

Već vekovima Tužna Ofelija tako

Plovi, sablast bela, rekom što crna teče.

Već vekovima krotka ludost njena lako

Romori svoju romansu u lahor, u veče.

 

Vetar velove vije, grudi joj celiva,

voda ljuljuška velove, spletene, bele;

Na ramenu joj drhte, plaču rese iva,

Nad čelom koje sanja trske se nadnele.

 

Uzdišu oko nje lokvanji koji venu;

Katkada u jovi zaspaloj budi gnezda

Iz kojih mali drhtaj prhne u trenu:

- Tajanstvena pesma sa zlatnih pada zvezda.

II

Bleda Ofelijo! Lepa poput snegova!

Da, Ti umre, dete, odnele su te vode.

- Vetrovi što se ruše s norveških bregova

Šaptali su ti reči opore slobode;

 

To dah jedan što ti guste svijao kose

Čudne nosaše zvuke tvom dahu što sanja;

Slušao ti je srce pev prirode, što se

Javi uzdahom noći i tužaljkom granja.

 

To ti glas lugih mora, grcaj nedogledan

Slomi detinju grud, a preblaga je bila;

To u aprilsko jutro lep bledi vitez jedan,

Jadni ludak, nemo sede do tvog krila.

 

Raj! Ljubav! Sloboda! Ludo, kakva snivanja!

Na toj si vatri bila ko sneg što se topi;

Reč ti vizija stesni u svoja zbivanja

- Sa stravom se beskraj u plavom oku stopi.

III

A pesnik kaže da preko zvezdane pruge

Dolaziš noću, tražiš cveće što si brala,

I da vide na vodi velove tvoje duge;

Ofelija plovi, veliki krin vrh vala.

Kritički osvrt

Da biste koliko-toliko razumeli ovu pesmu, neophodno je da pročitate Šekspirovog Hamleta. Naime, mladi franuski pisac, picopevac Artur Rembo očaran je sudbinom Ofelije iz Šekspirove tragedije. On, kao i naš Laza Kostić živi med javom i med snom. Razlika je u tome što je Laza zaljubljen u svoju kumicu Lenku, kojoj otac može biti, a mladi Rembo u junakinju Šekspirove tragedije. Obojica pišu stihove "vredne" književne kritike: Laza Santa Marija della Salute, a Rembo Ofelija

Iskreno mislim da su obe pesme za normalne ljude čista glupost.

Još je veća glupost što profesori, terani progranom, muče decu da u ovim glupostima nađu smisao ili otkriju šta je pesnik hteo da kaže.

A ti pesnici kad malo zaronite u njihove živote sve objašnjavaju.

Žan Nikola Artur Rembo je rođen u francuskom gradu Šarlvilu 20. oktobra 1854. godine. Umro je nakon svega 37 godina u Marselju, 10. novembra 1891. godine. Opisivali su ga kao čoveka vrlo nemirnog duha, a veliki Viktor Igo ga je poredio sa Šekspirom, pa ga je čak i nazvao "dete Šekspir". Smatra se da je na Remboa veliki uticaj imala njegova majka, koja je bila stroga katolkinja i koja ga je strogo vaspitavala. Koliko je poznato, otac ih je napustio kada je Artur Rembo bio tek šestogodišnjak.

Činjenica da je bio gej zvuči nerealno ako mu je najlepša pesma ipak prema osobi drugog pola Ofeliji.

Priredio: Petar Jokić, nastavnik

 

Sve će to narod pozlatiti - prepričano - ovde

 

CONTACT