tabanovic.comtabanovic.com

Dobro došli na sajt za lektiru, gramatiku, testove, horoskop i snove

Lektira

Ofelija

tabanovic.com

Autor: Artur Rembo

Književni rod: lirika

Književna vrsta: pesma

Tema: je preuzeta iz Šekspirove tagedije Hamlet

Ideja (poruka): Ljudi su besmrtni ako su im dela večna

Ofelija

I

Na mirnom crnom valu gde zvezde sanjaju

Bela Ofelija poput velikog krina

Leluja velovima koji uranjaju...

Odjek hajke stiže iz šuma, iz daljina.

 

Već vekovima Tužna Ofelija tako

Plovi, sablast bela, rekom što crna teče.

Već vekovima krotka ludost njena lako

Romori svoju romansu u lahor, u veče.

 

Vetar velove vije, grudi joj celiva,

voda ljuljuška velove, spletene, bele;

Na ramenu joj drhte, plaču rese iva,

Nad čelom koje sanja trske se nadnele.

 

Uzdišu oko nje lokvanji koji venu;

Katkada u jovi zaspaloj budi gnezda

Iz kojih mali drhtaj prhne u trenu:

- Tajanstvena pesma sa zlatnih pada zvezda.

II

Bleda Ofelijo! Lepa poput snegova!

Da, Ti umre, dete, odnele su te vode.

- Vetrovi što se ruše s norveških bregova

Šaptali su ti reči opore slobode;

 

To dah jedan što ti guste svijao kose

Čudne nosaše zvuke tvom dahu što sanja;

Slušao ti je srce pev prirode, što se

Javi uzdahom noći i tužaljkom granja.

 

To ti glas lugih mora, grcaj nedogledan

Slomi detinju grud, a preblaga je bila;

To u aprilsko jutro lep bledi vitez jedan,

Jadni ludak, nemo sede do tvog krila.

 

Raj! Ljubav! Sloboda! Ludo, kakva snivanja!

Na toj si vatri bila ko sneg što se topi;

Reč ti vizija stesni u svoja zbivanja

- Sa stravom se beskraj u plavom oku stopi.

III

A pesnik kaže da preko zvezdane pruge

Dolaziš noću, tražiš cveće što si brala,

I da vide na vodi velove tvoje duge;

Ofelija plovi, veliki krin vrh vala.

Kritički osvrt

Da biste koliko-toliko razumeli ovu pesmu, neophodno je da pročitate Šekspirovog Hamleta. Naime, mladi franuski pisac, Artur Rembo očaran je sudbinom Ofelije iz Šekspirove tragedije.

Ko je Šekspirova Ofelija

Da se podsetimo. Ostavši rano bez majke Ofelija sa strogim ocem živi na dvoru. Bezazlena u svemu i čiste duše ona se diskretno i stidljivo zaljubljuje u Hamleta, mladog, lepog i obarzovanog, takođe bezgrešnog. I to je jedino na dvoru što bi je moglo učiniti srećnom. Međutim, Hamlet je opterećen činjenicom da mu je stric otrovao oca, a majka se preudala za tog strica-krvnika. Zato se udaljava od svih koji ga okružuju, pa i od Ofelije. Pretvara se da je lud. Suočena sa smrću svog oca, koga je mnogo volela, i Hamletovim ludilom, ona tiho u sebi pati, jadikuje i završava u potpunom ludilu. Meša život i san, peva pesme o bilju i cveću, pravi vence od cveća, stavlja ih na glavu. U beloj haljini, sa vencem cveća na glavi pada u reku. I dok je voda nosi ne prestaje da u zanosu peva. Eto, takva bezgrešna, bezazlejna duša iz Šekspirove tragedije poslužla je kao motiv Rembou za pesmu u kojoj je pretvara u univerzalni simbol.

Analiza pesme

Pesma ima tri dela. U prvom delu oživljena je slika iz Šekspirove tragedije. Ofelija u beloj haljini sa vencem od cveća na glavi u reci. Slika je data u kontrastu i poređenju: bela Ofelija, poput velikog krina na mirnom crnom valu.

U drugom delu predstava o Ofeliji se produbljuje. Bila je bela, tužna, a sad bleda. Ona je lepa poput snegova. Pesnik akcenat stavlja na njenu romantičnu dušu ili duh što sanja, duh što registruje uzdah noći i tužaljku granja. U narednim stihovima data je asocijacija na onog viteza (Hamleta) što se pretvarao da je lud. On je taj lepi, bledi vitez zbog koga će se i sama naći u ludilu. Tu je ona našla ono što je tako snivala: raj, ljubav i slobodu.

U trećem delu dat je zaključak: Ofelija tako putuje kroz vreme. Ona plovi da još jednom podseti na tgagičnu sudbinu bezgrešnih i čudnih u svetu grubosti i zla.

O pesniku

Žan Nikola Artur Rembo je rođen u francuskom gradu Šarlvilu 20. oktobra 1854. godine. Umro je nakon svega 37 godina u Marselju, 10. novembra 1891. godine. Opisivali su ga kao čoveka vrlo nemirnog duha, a veliki Viktor Igo ga je poredio sa Šekspirom, pa ga je čak i nazvao "dete Šekspir". Smatra se da je na Remboa veliki uticaj imala njegova majka, koja je bila stroga katolkinja i koja ga je strogo vaspitavala. Koliko je poznato, otac ih je napustio kada je Artur Rembo bio tek šestogodišnjak.

Artur je postao pesnik u 16-oj godini. U 19-oj se odriče svega što je napisao. Bio je čudak, iskušavao je sebe tako što je probao sve: drogu, alkohol do besvesti, blud. Bio je gej, a u njega je bio zaljubljen pesnik simbolista Pol Verlen, koji je u tenucima očaja i ljubomore što ga Rembo ostavlja, pucao u njega i ranio ga, zbog čega je morao u zatvor. Kad se sve sabere, teško je presuditi da li je Rembo samo ukleti pesnik, genije ili ludak. Izbor je vaš.

Priredio: Petar Jokić, nastavnik

 

Sve će to narod pozlatiti - prepričano - ovde

 

CONTACT