TABANOVIĆ

lektira, gramatika i testovi

Mrtvo more

Autor: Radoje Domanović

tabanovic.com

Književni rod: epika

Književna vrsta: alegorično-satirična pripovetka

Tema: To kod nas ne može da bude

Ideja: Veoma je opasno u ovoj zemlji izdići se iznad proseka, jer čim se neko drzne da zatalasa žabokrečinu, na njega će osuti drvlje i kamenje sitni malograđani

Vreme radnje: Kraj 19-og veka.

Mesto radnje: Srbija

Interpretacija

Metaforičan naziv ove alegorično-satirične pripovetke nije slučajno izabran. Naime, na Bliskom istoku postoji veliko jezero, čuveno po tome što je devet puta slanije od mora, pa u njemu nema života osim za neke vrlo otporne mikroorganizme i bakterije, pa nosi ime Mrtvo more. Pisac, odnosno, nartor putuje na javi i u snu i stiže u jednu čudnu zemlju gde je sve postavljeno naopačke. Posebnim merama vlast građane odvraća od svakog smelog poduhvata. Oni žive mirnim dremljivim životom, bez ambicija, ali su ujedinjeni u mržnji prema onom ko hoće nešto više da postigne, da se uzdigne iznad proseka. U toj dalekoj zemlji, priča narator, javi se jedan mlad čovek sa zbirkom pesama. Javno mnenje odmah na njega osu paljbu, mada niko od tih "kritičara" pesme nije ni čitao.

— Pesme?!... Koješta!..

Pošto je pesme posvetio svojoj verenici, njen otac mu se obrati sa žestokim pogrdama i mladiću zapreti da više ne dolazi u njegov dom. Ali se ne završi na tome, kao državnog činovnika, momka prvo premeste u drugi grad, a na kraju čovek ostane bez posla. Onda ga malograđani počeše sažaljevati.

— Šteta, mlad čovek! — govorili su.

— Pa i nije bio rđav čovek.

— Nije, ali eto, kad ga đavo nosi da radi što niko ne radi.

— Žao mi ga grešnog!

— The, šta ćeš? Ko mu je kriv!

I ljudi se vratiše uobičajenom dremežu, ali za kratko. Drugi čovek objavi svoj naučni rad. Javno mnenje se diže iz učmalosti.

— Eto ti sad: nauka! Koješta! Bekić (tako se zvao naučnik, kad se prevede na srpski) ne zna ništa.

— Bekić i naučni spisi! — dovoljno je bilo samo to izgovoriti, pa da celo društvo prsne u smej.

— To kod nas ne može da bude. Kakva nauka, kad je još i Bekić piše! — govore ljudi, a svi su se slagali da to, kao i sve drugo, može da bude samo u stranom svetu.

Naravno, opet niko nije ni video Bekićev rad, a kamoli čitao. Ali se zna: — To kod nas ne može da bude. Jadnom Bekiću čak venčana žena razbi glavu. I da skratim priču, tako su prošli i slikar i kompozitor, a rulja je stalno ponavljala:

— To kod nas ne može da bude.

Domanović ovako ponašanje većine koja teroriše pojedince koji su bar za trenutak isplivali iz žabokrečine - stavlja na dušu obrenovićevskoj vlasti. Danas, pak, svedoci smo da se za dva veka skoro ništa nije promenilo u mentaltetu srpskog naroda. Daroviti pojedinac, bio on naučnik, umetnik ili sportista, mora poći u svet, jer

— To kod nas ne može da bude.

Kolektivni lik

Glavni lik ove pripovetke je kolektiv, odnosno, učmali malograđani, koji su složni jedino u osudi pojedinaca što pokušavaju da se izdignu iznad proseka. Oštro kritikuju: pesnika, naučnika, slikara i kompozitora iako njihova dela nisu ni videli, a podrugljivi su i prema svakom uspešnom pojedincu, makar i da se radi o trgovcu. Dva veka posle Domanovića u Srbiji ništa novo.

O piscu

Radoje Domanović rođen je 16. februara u selu Ovsište kod Kragujevca (Kneževina Srbija). Detinjstvo je proveo u susednom selu Jarušicama, gde je završio i osnovnu školu. Gimnaziju je završio u Kragujevcu, a Filozofski fakultet na Velikoj školi u Beogradu. Kao profesor srpskog jezika radio je u gimnazijama u Vranju, Pirotu i Leskovcu. Zbog političkih uverenja je proganjan, premeštan i otpuštan sa posla. Tvorac je alegorično-satirične pripovetke. Njegove najznačajnije pripovetke su Vođa, Danga, Stradija i Mrtvo more. Odao se boemskom životu, mnogo je pio, usamljen, ogorčen i siromašan umro je u 35. godini života, 4. avgusta 1908. u Beogradu (Kraljevina Srbija).

Priredio: Petar Jokić, nastavnik

Test ličnosti

 

Mapa sajta

 

 

 

CONTACT