TABANOVIĆ

lektira, gramatika i testovi

Marko Kraljević ukida svadbarinu

Autor: Petar Jokić, nastavnik

tabanovic.comU ovoj pesmi Marko Kraljević susreće lepu Kosovsku devojku čija je kosa osedela zbog nesreće koja ju je zadesila. Marko je pita zašto se tako lepa nije ranije udala.

Proli suze Kosovka devojka,

Pa govori Kraljeviću Marku:

"Dragi brato, delijo neznana!

"S' sebe sreću izgubila nisam,

"Ni sa sebe, ni sa svoje majke,

"Ni sa svoga stara roditelja;

"Već sam jadna sreću izgubila:

"Evo ima devet godin' dana,

"Kako dođe Arap prekomorac,

"Pa od cara Kosovo zakupi,

"I nametnu zulum na Kosovo:

"Kosovo ga i poji i rani;

"Pa je drugi zulum nametnuo:

"Ko s' udaje, trideset dukata;

"Ko se ženi, tridest i četiri;

"Koji ima, te toliko dade,

"Taj se junak može oženiti

"I devojka mlada udomiti;

"A u mene braća siromašna,

"Nema blaga, da Arapu dadu,

"U tome sam jadna zaostala,

"Te se nisam mlada udomila;

"Sa toga sam sreću izgubila.

Devojčina tuga i bol su ga duboko dirnuli, pa je nežno razgovarao sa njom, ne bi li u razgovoru saznao šta je muči. Devojka mu je rekla da je nesrećna i da mnogo pati jer se ne može udati i osnovati porodicu bez svadbarine koju njena siromašna porodica ne može da plati. Pored toga, morala je i da bude Arapinu ljuba na jednu noć, ali je više volela da umre nego da bude ljuba dušmaninu svoje zemlje.

"Pa još za to ne bi ni žalila,

"Što vam s' ne da mladim udavati,

"I junakom mladim oženiti;

"Nego evo i veće nevolje,

"Još je veći zulum nametnuo:

"Na noć ište mladu i devojku,

"Pa devojku Arapine ljubi,

"A nevestu sluge Arapove;

"Obredi se sve Kosovo redom,

"Davaše mu mlade i devojke,

"Evo meni tužnoj redak dođe,

"Da doveče idem Arapinu,

"Da mu noćas, jadna, budem ljuba,

"Pa ja mislim i razmišljam misli:

"Mili Bože, što ću i kako ću?

"Il' ću jadna u vodu skočiti,

"Ili ću se mlada obesiti:

"Volim, brate, izgubiti glavu,

"Neg' ljubiti svoj zemlji dušmana."

Nadahnut rečima nesrećne devojke, Marko ju je odvratio od smrti i ponudio joj dukate za svadbarinu, ali kad mu je devojka ispričala o zlu koji Arapin čini, u njemu se javila ogromna želja za osvetom. Nije mogao da dopusti da nepravda pobedi pa sa suzama na junačkom licu zbog nepravde koja je naneta njegovom narodu spustio se na svom konju Šarcu niz Kosovo ravno. Srdit Marko na srditom Šarcu iz čijih kopita je živa vatra sevala, a iz nozdrva se dizao modar plamen, krenuo je bez imalo straha na Arapina i njegove sluge. Kad se našao sa Arapinom lice u lice, pred noge mu je bacio dukate i zatražio devojku na veresiju. Svojom drskošću i hrabrošću izazvao je Arapina, pa ga je on u svom besu udario buzdovanom nekoliko puta. Krupnom i neuništivom Marku nisu naudili ti udarci već su mu dali još više snage. Zamahnuo je svojim buzdovanom i samo jednim udarcem skinuo Arapinu glavu sa ramena. Sabljom je posekao njegove sluge, a ostavio samo četvoricu koje je poslao na četiri strane da svima po Kosovu razglase da je Marko ukinuo svadbarinu.
Ćao Boske, lopove!

Mapa sajta

 

 

 

CONTACT