Dobro došli na sajt tabanovic.comlogo

O piscu

Henryk_Sienkiewicz[1].jpg
Henrik Sjenkjevič
POLJSKI NOBELOVAC Henrik Sjenkjevič (Henryk Sienkiewicz) (1846-1916) Rođen 5. V 1846. godine u Voli Orkzejskoj u Poljskoj, umro 15. 06. 1916. u Veveu, Henrik Sjenkjevič je vrstan poljski realista. Poljski književnik,i dobitnik Nobelove nagrade za roman Quo Vadis 1905.godine. Njegovi romani su realistički; prate događaje ljudi koji prolaze kroz stvarne probleme i avanture. Proputovao je mnoge evropske države, proučavao je rimsku prošlost, pa i istoriju Poljske. Pisao je istorijske romane o Rimu Quo Vadis kao i o romantičarskoj- istorijskoj ljubavi prema svojoj zemlji o čemu je napisao tri značajnije knjige: Ognjem i mačem, Potop, Pan Volodijovski. Pisao je i novele iz seljačkog života svoje domovine. Kroz pustinju i prašumu je avanturistički roman koji prati avanture dvoje dece kroz Afriku. Pre nego što je napisao ovaj, a i mnoge druge romane, Sjenkjevič je posetio i Afriku iz koje je napisao Pisma iz Afrikem, Ognjem i mačem, Potop, Pan Volodijovski su romani koje je pisao o prošlosti svoje zemlje. Opisivao je kako su se Poljaci časno borili, ko je gubio, a ko pobeđivao. Sjenkjevič je bio veliki rodoljub. Zakleo se da će uvek braniti svoju zemlju ako bude bila na cedilu. Bio je željan budućnosti i sveta koje će proživeti. Sjenkjevič je završio filologiju u Varšavi, putovao po Nemačkoj, Francuskoj i Engleskoj i slao poljskim novinama putopise potpisane pseudonimom Litvos (Litwos). Mnogo toga je kasnije čuo o velikim piscima poput Dostojevskog i Tolstoja. On je žudeo za nečim novim, za nečim što još nije u svetu bilo otkriveno. Umro je u Švajcarskoj 1916. godine i ta smrt ga je omela u nečim što je hteo da ostvari: da se vrati u svoju domovinu i da pokuša da spase Poljsku, ma u kom položaju da se ona nalazila. Sjenkjevič je ostao najbolji poljski prozaik druge polovine19-tog veka.

Mapa sajta

NASLOVNA

Kroz pustinju i prašumu

Autor: Henrik Sjenkčević

Književna vrsta: avanturistički roman

Tema: Otmica dece Nele i Staše i njihovo spasavanje.

Ideja (poruka): Utkana je u pohvalu hrabrosti i snalažljivosti s ciljem da se među mladim čitaocima neguje duh patriotizma. "Poljska neće propasti ako ima sinove kakav je bio mladi Tarkovski".

Mesto i vreme radnje: Egipat, Port Said, Afrika krajem 19-tog stoleća.

U pozadini priče o otmici dvoje dece kao strašan dekor poslužio je ustanak mahdista u Sudanu (1873/74. godine). Taj ustanak, protiv Egipta, ustvari, bila je borba protiv širenja engleskog kolonijalizma. Stav pisca prema ustanku izrazito je negativan, a njegova ocena netačna i tendenciozna, što treba imati u vidu prilikom čitanja ovog dela.
Insert iz filma Kroz pustinju i prašumu

Fabula

Zaplet počinje hapšenjem Smajina, njegove žene Fatime i njihove dece zbog toga što je Fatima rođaka Muhamed-Ahmeda Mahdija, vođe ustanka u Sudanu. On, naime drži veći broj Evropljana u zatočeništvu i nehumano s njima postupa. Egipatska vlast pod snažnim uticajem Engleske došla je na ideju da Smajina i njegovu porodicu menja za zarobljene Evropljane. Smajin ubedi vlasti da će on uspeti da nagovori Mahdija da pusti zarobljenike. Međutim, izneveri obećanje i pređe da se bori na strani ustanika. Fatima i deca ostaju u kućnom pritvoru. Ona, zatim, odlazi kod gospodina Raulisona, Nelinog oca, koji je kao jedan od direktora društva Sueckog kanala imao izvesnog uticaja na vlast, i moli ga da se kod vlasti zauzme za njeno oslobađanje. Istovremeno, pak, tajno šalje pismo Hamisu da otme Nelu, osmogodišnju Engleskinju, i Stašu, četranestogodišnjeg Poljaka, i odvede ih Smajinu kao taoce do njenog oslobođenja. Pošto su gospodin Raulison i Vladislav Tarkovski, Stašin otac i glavni inženjer istog Društva, morali otići van Port Saida da nadgledaju radove, bilo je dogovoreno da Hamis povremeno k njima dovodi decu. On koristi tu priliku da uz pomoć Idrisa i Gebra otme decu. Tri dana njihovi roditelji uzalud su čekali na dogovorenom mestu, a onda shvate da su deca oteta, pa organizuju poteru. Karavan sa otetom decom skreće sa dogovorenog puta i prelazi u galop. Kad Staša vidi da kamile ne lete samovoljno, već da ih beduini šibaju, shvati da su oteti, i tu neprijatnu vest saopštava Neli. Predloži joj da bace rukavice kako bi ih potera mogla lakše pratiti. Međutim, rukavice pronađe Gebr i bičem udara Nelu, a Staša skoči da je odbrani, ali posle neravnopravne borbe, bude bičevan. Ko zna kako bi se to završilo da Idris ne zaustavi svog brata, nazvavši ga ludakom, reče da deca moraju Smajinu stići živa. Na putu kroz pustinju karavan nailazi na niz prepreka od kojih su, pre svega bile vremenske nepogode izazvane silnim olujama, žegom i kišom. Staša sve vreme razmišlja o begu. U jednoj prilici, dok su ostali spavali, dočepa se puške i municije, ali ga oda radosni Sabin lavež. Otmičari pobesneše i brzo ga savladaju. Gebr mu čak htede odseći desnu ruku, ali ga opet zaustavi Idris. U međuvremenu Mahdi je zauzeo Kartum, pa se broj njegovih pristalica stalno uvećavao. Čak i Sudanci iz potere pređoše na stranu otmičara. Staša poče da gubi nadu za spas. Računao je jedino s tim da će ih Smajin poštedeti radi razmene. Kad su posle niz dogodovština stigli kod "proroka" Mahdija, on od dečaka zatraži da pređe u islamsku veru. Pošto to Staša odbi, Mahdi ih pošalje na dalek i težak put uveren da će na tom putu umreti. Tako će on u očima sveta ostati milosrdan, a osveta neće izostati. Otmičari su bili razočarani slabom nagradom za veliki trud i nerado su pristali na novo putovanje, pa su bili ljuti na decu. Pred sam put umre Nelina dadilja Dina. Da bi mladu Engleskinju utešili, dodele joj novu sluškinju crnkinju Meu. Kako je u mestima kroz koja su prolazili bilo malo hrane, deca su skoro gladovala. Kad je Staša za novac, što im je dao jedan dobroćudni Grk, kupio malo urmi i pirinča, Gebr mu otme hranu. Staša je morao da radi teške poslove, pa čak i da prosi da bi prehranio malu Nelu, a on je jeo samo kukuruz ukraden od kamila. Istovremeno, davao joj je i kinin (lek protiv groznice), a sam ga nije uzimao. Vrhunac radnje je kad otmičari na putu ka Smajinu kroz klanac naiđu na lava. Kako ga nisu mogli zaobići, Gebru pade na um da zakolje svog roba, mladog crnca Kalija. Staša ga odvrati od zle namere, i zatraži pušku da ubije lava. Gebr i ostali se složiše. Staša zgrabi pune šake metaka i pušku. Ubije lava, a onda i Gebra i Hamisa. Beduini umesto da beže, potrče k Saši da ga zakolju, ali nisu prešli ni desetak koraka i oni padoše pogođeni mecima. Deca su konačno bila slobodna. Sad ih je bilo četvoro: Nela, Staša, Mea i Kali. Nela je bila strašno potresena jučerašnjim užasnim prizorom i nije mogla spavati. Budan je bio i Staša, koji je i sebe i Nelu ubeđivao da je morao ubiti otmičare, jer je bilo: oni, ili mi. Jedno vreme deca su išla kroz klanac, a potom pređoše u džunglu. Tamo jedne noći umalo da nastradaju od lavova. Spas su našli na obližnjem drvetu. Lavovi, pak, rastrgnu tri konja, pa su deca sutradan jedva pronašli dva konja i magarca sa opremom. Ponovo se vraćaju u klanac, ali tu naiđu na stenovitu prepreku, koja je u zarobljeništvu držala i jednog slona. Staša je hteo da mu prekrati muke, jer je bio na umoru od gladovanja. Nela to nije dopustila, pa su slona morali da hrane. Onda je za Stašu došao najteži trenutak. Nela se razbolela od groznice, a kinina nije više bilo. Preživela je prvi napad, ali kad je posle desetak dana stigao i drugi, bila je tako iscrpljena da je buncala i nije mogla da hoda. Staša je mislio da je to kraj za devojčicu. Obrt (peripetija): Međutim, Kali spazi u daljni dim, i Staša bez oklevana, bez obzira na opasnost, pešice, kroz prašumu, još te noći pođe da traži lek. Imao je sreće, jer kraj vatre spazi belog čoveka u krevetu. Bio je to izvesni Švajcarac Linde, koga je ranio divlji vepar. Linde mu da ne samo kinina, već i konja da se može brže vratiti. Nela se počela oporavljati, a Staša u znak zahvalnosti, obilazio je ranjenika. No, posle tri dana Linde umre, pa Tarkovski u svoj logor povede njegovog slugu, crnca Nasibu. Staša je iz švajcarčevog logora preneo dosta pušaka i municije. Sad više nije brinuo da li će imati dosta baruta. Napravio je improvizovanu minu i razneo stenovitu prepreku. Put je bio slobodan. U međuvremenu Nela je pripitomila slona i dala mu ime King. Po Lindeovom savetu otišli su na obližnju planinu gde je na visoravni bilo prazno crnačko selo.

Idi na vrh stranice!

Tu su se oporavljali, jer je bilo hrane i pitke vode u izobilju. Deca su od ribljih mehurova i hartije pravila zmajeve na kojima je bila ispisana poruka za spas. Bilo je i drugih zanimljivih zbivanja. Ogromna gorila bila je ugrabila Nasibu. Nelin pas Saba je pritekao u pomoć, ali majmun ga umalo ne ubi. Problem je rešio King tako što je zver uhvatio surlom, bacio je i kljovom dotukao. Nakon izvesnog vremena, morali su na put. Nerado napustiše planinu. Išli su džunglom i s vremena na vreme nailazili na crnačka sela. U jednom od njih Kali meštanima predstavi Nelu kao dobrog duha Mzimu. Ta priča se ponavljala. U drugom selu poglavica se pohvali neobičnim fetišem koji je stigao s Meseca, a Staša prepozna jednog od negovih "zmajeva", pa odluči da ih i dalje pravi i šalje. Posle niz peripetija naša družina stiže u selo Va-Hima, plemena gde je vladao Kalijev otac Fumba Ali, baš tad je vođen rat sa susednim plemenom. Va-Hima odnese pobedu, ali u borbi pogine stari Fumba. Tako Kali postane novi kralj. Karavan se ovde zadržao tri nedelje dok nisu kako-tako obučili crnce da rukuju puškama. Pred polazak Kali saopšti Staši da će ih on pratiti do velike vode. Tarkovski se u početku protivio, jer je Kali mogao ostati bez prestola, ali na kraju pristane. Posle nekoliko dana putovanja, planinski predeo zameni ravnica. Ovde ih zadesi velika nevolja, jer su vračevi iz Kalijevog plemena ubili stražara i odneli sa sobom mešine sa pijaćom vodom. Ali su i sami nastradali od nekih zveri. No, karavan osta bez vode. Jaka žega pojačavala je žeđ, i družina je bila na kraju snaga. Preokret nastaje kad Saba pronađe paket sa signalnim raketama. Staša je brzo ispalio jednu, pa drugu, a onda je s druge strane stigao odgovor u vidu signalne rakete. Ljudi iz oba tabora pohitaše u susret jedni drugima. Bili su to stari Stašini prijatelji kapetan Glen i doktor Klari, koji nisu imali za cilj da traže otetu decu. Epilog: Kapetan Glen i doktor Klari našli su jedan od onih zmajeva i odluče da traže decu. Pošto su naši junaci dobili hranu i vodu, radost zavlada u kapetanovom logoru. Put natrag poče trećeg dana. To je istovremeno bio i dan rastanka sa Kalijem. Pri rastanku prolilo se mnogo suza. Deca i kapetan usput su pričali o doživljajima. Staša sazna da Mahdi više nije među živim, jer je umro od infarkta. Odmah po povratku u Port Said, gospodin Raulison odvede Nelu u Englesku. Stašu otac dade u školu u Aleksandriji. Deca su pisala jedno drugom skoro svaki dan, ali se nisu videli deset godina. Onda su se venčali. Mladi bračni par živeo je u Engleskoj do smrti Nelinog oca. Zatim odluče da pođu na putovanje po mestima gde su kao deca bili. Na kraju nastane se u Poljskoj gde su živeli sa osedelim Stašinim tatom.

Glavni likovi

U galeriji likova romana "Kroz pustinju i prašumu" centralno mesto pripada Staši i Neli. Staša, Stanislav Tarkovski, bio je pomalo uobražen i samohvalisav, ali je učio odlično. Odvažan je, iskren, umešan i hrabar (vidi scenu kad se suprotstavlja starijem i snažnijem Gebru da zaštiti Nelu). Često se ponaša kao odrastao čovek. Hrabrost dolazi do izražaja i onda kad odbija da prihvati islamsku veru. Istovremeno, vrlo je osetljiv, nesebičan i plemenit. Radi i prosi da bi dobio malo urmi i pirinča za Nelu, a on jede samo kukuruz ukraden od kamila. Brine se za njeno zdravlje, pa joj daje lek protiv groznice, a sam ga ne uzima. Kad se razbolela, bez oklevanja traži kinin. U teškim situacijama u stanju je suočiti se sa nedaćama. Rođen je u Port Saidu kao čedo pustinje. Bio je odličan jahač, dobar strelac i u svojoj 14-oj godini jedan od najboljih plivača. Naučio je mnoga narečja afričkih plemena, govorio engleski, francuski i poljski. Nela, osmogodišnja devojčica zelenkastih očiju sa anđeoskim licem, bila je privržena ocu i svom velikom zaštitniku Staši. Hrabra je kad svojim telom štiti Stašu od bičevanja; plemenita jer neguje iznemoglog slona.

Sporedni likovi

Likovi Arabljana slikani su sa naglašenom notom verskog fanatizma. Među njima po tome se, ali i po okrutnošću, ističe Gebr (vidi kako bičuje Nelu i Stašu), ili kad hoće Staši, za kaznu da odseče desnu ruku. Sujeveran je i bogobojažljiv. Njegov brat Idris, takođe, bogobojažljiv, ali je human (spasava Stašu od ludačkog bičevanja, sprečava Gebra da Staši odseče ruku). Razuman je, ali gramziv i slavoljubiv (Sanjao je da će ga zbog otmice dece Mahdi obasuti zlatom i da će ga učiniti bar emirom). Hamis, glavni organizator otmice, takođe sujeveran, ali civilizovan. U dubini duše zao, ali to prikriva. Kad pomisli da je došla potera, kleči pred Stašom i moli za oproštaj, ali čim se situacija promeni, na sceni je njegovo pravo lice, lice verskog fanatika. Mahdi je bio čovek srednjih godina, upadljivo gojazan i skoro crn, tetoviranog, okruglog lica nalik na crteže koji predstavljaju pun mesec. U jednom uhu imao je veliki kolut od slonovače. Nosio je belu odeću i belu kapu. Kao verski fanatik i dobar govornik saživeo se sa ulogom božijeg izaslanika; umeo je da svoje besede oboji jakim emocijama (vidi kako plače dok veliča rat protiv nevernika) i tako pridobije ogroman broj pristalica, koji je stalno rastao, naročito posle borbi u kojima je izlazio kao pobednik. Kali, mladi crnac iz plemena Va-Hima, širokih snažnih ramena, dobroćudan, odan i veran Stašin i Nelin prijatelj. Mnogo im je pomogao na putu do povratka u civilizaciju. Mea, mlada crnkinja dugih i tankih nogu, Nelina služavka, pošto je umrla dadilja Dina. Gospodin Raulison, Nelin otac, jedan od direktora društva Sueckog kanala, mnogo voli svoju kćerkicu, pažljiv je i osećajan, tim više što je Nela ostala bez majke. Za Božić poklanja joj ogromnog psa Sabu (na arapskom lav). Gospodin Vladislav Tarkovski, stariji inženjer istog Društva, Stašin otac, ima epizodnu ulogu na početku romana. Voli svog sina, ponosan je što je Staša uspešan u svim oblastima, ali kritikuje sinovljevu sklonost ka samohvalivosti. Za gospodina Raulisona vezala ga je, pored posla i zla sudbina - da su obojica ostali bez supruga. To je bio i razlog što su se družili van posla. Fatima, Smajinova žena, mlada Sudanka, Mahdijeva rođaka, išla je potpuno otkrivenog lica; mrke kože i prekrasnih, ali divljih i donekle opakih očiju. Javlja se u uvodnom delu romana. Vidi se da je lukava i prepredena. Moli gospodina Raulisona za pomoć, a tajno planira otmicu njegove kćerkice. Dina, Nelina dadilja, stara crnkinja, slabovida, poslušna i odana do smrti. Gospođa Olivije, Nelina učiteljica, javlja se samo u uvodnom delu. Na put s decom nije pošla jer ju je ujela škorpija, a nije ni bila voljna da udobnu vilu u Port Saidu zameni za boravak pod šatorom.

Priredio: Petar Jokić, nastavnik

  CONTACT