tabanovic.comtabanovic.com

Dobro došli na sajt za lektiru, gramatiku, testove, horoskop i snove

Lektira

Koštana

tabanovic.com

Autor: Bora Stanković

Književni rod: drama

Književna vrsta: tragi-komedija

Tema: Kako je Ciganka Koštana pesmom naterala čorbadžije (bogataše) i njihove sinove da shvate kako sreća nije u dukatima, nego u slobodi izbora življenja

Mesto i vreme radnje: Vranje posle turske okupacije

Ideja:Nije blago srebro i zlato, no je blago što je srcu drago.

Fabula

Prvi čin

Gostinska soba Hadži-Tomine kuće. Uskrs, predveče, na zalasku sunca. U kući je nemir: Hadži-Tomin sin Stojan danima je sa Koštanom što je izazivalo očev bes, majčinu strepnju, sestrinu brigu. Ulazi Hadzi-Toma, besno rastura brojanice, grdi sina, a ženu Katu okrivljuje za sinovljevo ponašanje. Dolazi Arsa, predsednik opštine, brat sevdahlije Mitketa, koji je, takođe, stalno sa mladom i lepom pevačicom Koštanom. Hadžija ga kritikuje što ne zavede red, da više varoš ne luduje za lepom Cigankom. Ovaj se pravda da ne može, da se uz Koštaninu pesmu vesele i njegov sin Stojan i drugi ugledni kao što su Maksim, Zafir, Stanko, a Mitketa je otpisao jer se "lud i rodio". Ne može da hapsi ni Koštanu jer je ona poštena i ne pruža povod za hapšenje. U razgovoru se začinje ideja da se Koštana na silu uda i tako smiri varoš. U tom dolazi policija s vestima da je Stojan odveo Cigane u Sobinu, na porodično imanje. Hadži-Toma polazi tamo, besan, sa namerom da ubije sina, a majka Kata, preplašena i očajna, ostaje da se moli Bogu.

Drugi čin

Sobina, porodično imanje Hadži-Tomino. Stiže Stojan sa muzikantima, Koštanom i društvom. Sluge Marko i Magda radosno dočekuju mladog gazdu. Dolazi Mitke, daruje Koštanu, traži da mu peva "njegovu" pesmu, uz pesmu obnavlja sećanje na mladu Redžepovicu. Eto i besnog Hadži-Tome, koji traži od Marka pušku da ih sve pobije. Marko ga jedva umoli da sedne, radi berićeta, praznik je. Cigani, uplašeni, hoće da odu, ali im Mitke ne da. Hadžija ih ohrabruje da ostanu. Koštanina pesma ga dirne, daje Marku novce da časti muziku. Koštana peva, Hadzi-Toma se raskravljuje, traži svoju pesmu, naređuje Marku da uzme konja, ode u varoš i pozove na "radost i veselje" Hadži-Ristu, Zafira, Sekulu.

Treći čin.

Prva slika se odvija u gostinskoj sobi Hadži-Tomine kuće. Stojan leži, sestra je uz njega. On se budi, priziva Koštanu. Ulazi zadihan Marko i najavljuje Hadži-Tomin dolazak. Ovaj ulazi u kuću sa Koštanom, praćen muzikom. Traži od Koštane da mu peva, daje joj nisku dukata, ali je ona, krišom, vraća Marku.

Druga slika se odvija u Mitkinoj kući. Mitke ulazi u dvorište sa Koštanom i sviračima. Koštana peva, Mitke sve više pada u tugu, proklinje brata što ga silom oženi i moli Kostanu:

- Poj "žal za mladost"... Za moju slatku mladost, što mi tako u ništa otide a brigu ostavi.

Stiže Arsa sa pandurima, razjuri svirače, Mitketa otera u kuću, policiji naređeje da ide u Banju i prenese Asanovom ocu da spremi svatove i dođe po Koštanu.

Četvrti čin.

Ciganska mahala. Kmet čuva stražu pred Koštaninom kućom da ne pobegne. Iz daljine se čuju svatovi. Koštana je nesrećna, kmet je pogođen njenom tugom i moli je da ne čupa kosu. Dolazi Stojan da vodi Koštanu. Ona je obradovana njegovom ljubavlju, ali odbija da pođe sa njim: ona je Ciganka, nije joj mesto u hadžijskoj kući, ne želi da se u gospodskoj kući zatvori za ceo život. Da bi odbila Stojana, besno kaže:

Nisam! Nikoga nisam volela! I nikad neću da volim!

Stojan je poražen njenim rečima i odlazi. Dolazi Mitke i daruje Koštanu. Ona ga moli da je spasi, da je nigde ne vodi, ali on joj kaže:

Ajde, Koštana! Digni se, rasvesti! Ajde, svatovi te čekaju, mladoženja te čeka. Digi se! Ne plači! Suzu ne puštaj! Stegni srce i trpi! Bidni covek, a čovek je samo žal i za muku zdaden!

Koštana ne dozvoljava da je panduri ubace u kola: sama se, mirno i dostojanstveno, penje u kola sa svatovima i kreće za Banju.

Likovi

Koštana

Ona je u središtu zbivanja, oko nje se sve odvija: ona je razlog dešavanja i ponašanja, bez nje ne bi bilo ni dramske radnje, ni drame. Međutim, ona je samo motiv koji pokreće ostale junake na delovanje i ponašanje, na ispoljavanje određenog životnog stava i filozofije života, na buđenje emocija i erupciju zeđi za životom i ljubjavlju. Ali ona poseduje i jasno izražene osobine koje je čine upečatljivom kao junakom i moralno čistim ljudskim bićem. Koštana je: mlada, lepa, čulna, senzualna; okrenuta je životu i njegovim radostima; posvećena je pesmi kao pozivu i kao smislu života. Smisao života vidi u noći, mesečini i pesmi; svesna je svog porekla i društvenog statusa: - Ja, Ciganka! Ne želi da žrtvuje svoju slobodu za život u gospodskoj kući

Mitke

On je pesnik i filozof. Pesnik je onda kada govori o mladosti, lepoti i ljubavi. Tada je u zanosu, prenet u svet o kojem govore. Filozof je kad govori o čoveku i životu, o prolaznosti, o sudbini kao neminovnosti. Njegov stav utemeljen je na bogatom životnom iskustvu, obojen ličnom tragikom, ispunjen dubokom filozofijom života. On, poklonik lepote i uživanja, zahvaćen je fatalizmom. Mitke je čovek života, putovanja, pustolovina, uživanja, ljubavi i strasti. Ali je on čovek patnje i nostalgije. Pati za vremenom koje je prošlo, pati što je mladost prošla i čula se ugasla, što nema slobode i što mora da se skrasi pored žene. U njemu je tragika čoveka koji ne može da se uklopi u patrijalhalne norme, tragika čoveka koji je shvatio težinu prolaznosti:

- Zemlja me pije... Noć me pije... Mesečina me pije... Ništa mi neje, zdrav sam, a – bolan! Bolan od samoga sebe. Bolan što sam živ.

U njemu je nostalgija za vremenima koja su prošla, san o lepotama i milinama mladosti.

Hadži-Toma

On je oličenje patrijalhalnog despota, čuvara patrijarhalnog reda i morala, sila koja može da odlučuje o ljudskim sudbinama. Za svet on je uspravan, gord, silan, neprikosnoven, strah i trepet za okolinu i ukućane. U sebi, duboko u duši, ranjen je i nesrećan čovek. Nesrećan je koliko i Mitke, koliko i njegova žena Kata, jer su svi oni žrtve nepisanih patrijarhalnih zakona. Iza maske ozbiljnog, strogog i dostojanstvenog Hadži-Tome krije se nesrećan čovek, oženjen bez svoje volje, devojkom koju nije voleo. Željan je životnih radosti, ljubavi i nežnosti. Kad je video Koštanu, kad je čuo njenu pesmu, strašno su ga zabolele rane neiživljene mladosti, osetio je duboku prazninu u sebi, probudile su se čežnje. Zbacio je masku strogosti i dostojanstva, raskopčao mintan, skinuo fes i predao se Koštaninoj pesmi i muzici njenih pratilaca.

Mitka: - I ja gu ne znajem. Samo gu u noć čujem i u s'n snujem. A pesma je moja golema: Kako majka sina imala, čuvala, 'ranila. Dan i noć samo njega gledala. Što na sina duša zaiskala, sve majka davala, a sin – bolan! Porasnaja sin. Došla snaga, mladost... Došle bašče, cveće, mesečina. – Zamirisale devojke!... Sin poleteja. Sve što iskaja, sve imaja. Hatovi, puške, sablje, žene. Koju devojku nije pogledaja, samo njojne kose neje zamrsija i usta celivaja. Nijedna mu ne odreče, nijedna ga ne prevari; a on sve gi celivaja, sve varaja i - bolan, bolan bija. Bolan otkako se rodija. – To sam ja!... Pa od t'j bol, jad – dert li je, prokletija li neka – eve na nogu ginem. Idem, pijem, lutam po mejane, dert da zaboravim, s'n da me uvati. A s'n me ne vaća. Zemlja me pije... Noć me pije... Mesečina me pije... Ništa mi nije, zdrav sam, a – bolan! Bolan od samoga sebe. Bolan što sam živ. Otkako sam na svet progledaja, od t'g sam još bolan. Gleda u Koštanu, čočeke, devojčice. Izvaljuje se, da ih bolje vidi.

- Eh, deca, deca slatka! Pojte! Puštite glas. Ali čist glas! Iskam da slušam vaš mlad, sladak, čist glas. Zašto moje se je srce iskubalo, snaga raskomatala, ostarela...

Jezik i stil

Drama Koštana objavljena je 1902. godine, u kojoj Stanković prvi put u književnom delu koristi vranjski izgovor, što u to vreme izaziva velike kritike.

Priredio: Petar Jokić, nastavnik

Možda niste znali

Prvo izivođenje "Koštane" režirao je glumac Ilija Stanojević koji je igrao Mitka, Koštanu je igrala Zorka Todorović i ono je prošlo loše. "Na premijeri je bilo malo ljudi i prihod je bio samo 399 dinara, na reprizi 24. juna bilo je još manje publike, dok je na trećem izvođenju bilo malo više publike". Na pitanje kako je zadovoljan premijerom mladi pisac Bora Stanković je odgovorio: "Pobegao sam". Kasnije, kada je postalo jasno da je premijera propala, Stanković je govorio: "Glumci su upropastili moj dramat, jer ga nisu shvatili. Oni su pošto-poto hteli da "Koštana" ispadne lakrdija". Sudeći prema svedočenjima njegovih savremenika izgleda da je bio u pravu. "Koštana je na prvom izvođenju prikazana kao delo u kome se samo pije i lumpuje". Da bi koliko toliko popravio utisak Bora Stanković je potom prvobitnu verziju "Koštane", od koje je sačuvan samo treći čin, preinačavao "izbacujući i prepravaljajući naročito ona mesta koja su Mitketa karakterisala kao pijanca i pustahiju". Za vreme dok se Bora borio sa kritikom prava Koštana sedela je u Vranjskoj Banji, izgnana iz rodnog Vranja "pod pritiskom žena čije muškarce je zavodila svojom pesmom i igrom. Mitke je lumpovao i dalje, čak se priča da je bio napustio i zemlju.

Ž. Jovanović

O piscu - ovde

CONTACT