TABANOVIĆ

lektira, gramatika i testovi

Književni pravci

Romantizam i realizam

Autor: Petar Jokić, nastavnik

Romantizam

Posle Francuske revolucije, romantizam je najpotpuniju teoriju dobio u Nemačkoj krajem 18-tog i početkom 19-tog veka. Glavni predstavnici romantizma u Nemačkoj bili su braća Vilhelm i Fridrih Šlegel, u Francuskoj Viktor Igo, u Egleskoj Bajron, u Italiji Manconi, u Rusiji Žukovski itd. U slovenskim zemljama romatizam je doživeo preobražaj pod imenom panslavizam. U umetničkom stvaranju romantičara vlada samovolja pesnika, kojom upravlja njegova mašta. Razum je za njih niža kategorija i zato su ga odbacivali, suprostavljajući se tako racionalističkom klasicizmu. Međutim, usled klasnih ograničenja romantičari su u bezgranični polet duha počeli da unose i crete neverice, nezadovoljstva i pesimizma. Romantičarskoj ironiji pridružilo se i osećanje nezadovoljstva životom, koje se manifestovalo u dva pravca: osećanje čovekove bespomćnosti i očajanja (čuveni romatičarski svetski bol ili bolest veka). Iz ovoga su proizašla i druga osećanja: nezadovoljene čežnje i sladostarsnog uživanja u bolu.

Grubo rečeno romatičari temu svojih dela traže u prološlosti, a iz toga niču likovi u crno-beloj tehnici. Takva slika mnogo liči na jako našminkanu devojku.

Kad je o jeziku reč, romatizam je, svodeći pesničku ličnost na snagu osećanja i mašte, u književnost uveo emocionalno podignut ton, strastven i patetičan izraz:

I ovaj kamen zemlje Srbije,
Što preteć suncu dere kroz oblak,
Sumornog čela mračnim borama,
O vekovečnosti priča dalekoj,
Pokazujući nemom mimikom
Obraza svoga brazde duboke.
Đuro jakšić Otadžbina

Naši romatičari se pomalo razlikuju od evropekih; ne pevaju o pesimizmu, kultu smrti, oni slave narodnu prošlost, nekadašnju veličinu srpskog carstva i oduševljavaju se narodnom poezijom. Opisivanje života naroda i običaja u književnim delima našem romatnizmu daju i neke realističke crte, pa je bolje njega zvati nacionalni preporod. Glavni predstavnici ovog pravca u nas su: Vuk Karadžić, Branko Radičević, Petar Petrović - Njegoš, Jovan Jovanović - Zmaj, Đura Jakšić, Laza Kostić i dr.

Realizam

Ovaj književni pravac javio se sredinom 19-tog veka kad su pesnici, otrežnjeni od romantičarskih iluzija o slobodi, bratstvu i jednakosti, počeli da uviđaju sve veće protivrečnosti u društvu. Prikazuju savremeni život, otkrivajući sve njegove mračne strane, radi nihovog uklanjanja. Njegovi sledbenici u Francuskoj su Stendal i Balzak. Grupa književnika okupljena oko Šamflerija i Dirantija u časopisu "Realizam" (1856. godine) i formalno zasniva realistički pravac u književnosti i daje mu ime realizam. Ta grupa proglašava iskrenost za osnovu umetničkog stvaranja, prozu za jedini oblik iznošeja umetničke istine, a formu za drugostepenu vrednost u odnosu na sadržinu. U toku svog razvitka realizam se razvija u dva pravca: naturalizam i kritički realizam. Naturalizam se sveo na prikazivanje bioloških, nagonskih instikata u čoveku, na isticanje najnižih, čulnih pobuda, čime je izneveren osnovni princip realizma: prikazivanje potpunog čoveka svesne i čulne individue.

Kritički realizam je postao zvono za uzbunu protiv nepravdi u društvu.

Predstavnici ovog pravca su: Stendal. Balzak, Dikens, Puškin, Gogolj, Tolstoj, Čehov, Ivo Andrić i dr.

Književni pravci: simbolizam i nadrealizam

 

Književni pravci: manifest i klasicizam

 

 

 

CONTACT