Dobro došli na sajt za lektiru, gramatiku, testove, horoskop i snove
Lektira Jasika Autor: Milan Rakić Književni rod: lirika Književna vrsta: misaona pesma Analiza pesme Rakićeva trepetiljka je doživljena u bolesničkoj sobi sanatorijuma u Neju kroz čiji je prozor, pred smrt, pesnik posmatrao podrhtavanje jasike. Činilo mu se da je čitav svet na izdisaju. Svaki konkretan motiv pesme ima svoju funkciju u stvaranju tužne, beznadežne atmosfere. Na omorini u mrtvoj tromosti izjednačili su se ljudi, zveri i bilje. Nebo je sivo, vlažna izmaglica pokriva vidik. Doživljavajući je kao meko tkivo, pesnik je poistovećuje sa bolešću koja je zatvorila sve pravce njegovog puta. Tako sve čulne pojedinosti dobijaju duhovni odjek. Pesnikovu pažnju je privuklo nad krovovima nebo sivo. Položaj za postelju vezanog čoveka nudi taj vidik. Pod tim nebom naslućujemo očajnog čoveka. Tada njegov pogled zapinje za jasiku, i to u momentu kad sve se mrtvo čini. Dok je imenuje, on kao da nije siguran, a onda, uverivši se u njene nežne treptaje, ponavlja: Jasika jedna tek treperi. Potpuno je okupiran njome. Kontrast omogućuje snažan efekat: bolesna atmosfera opšteg mrtvila i treperenje tanke jasike u visini. Tajanstvenim i svetlucavim treptajima jasika se otima od opšte obamrlosti. Poput mnoštva ogledalaca njeni listići bljeskaju. Odudara od okoline i svojom visinom koja se čini strelovitom zbog njene vitkosti. Rakić se poistovećuje sa jasikom, koja uprkos neprlikama, treperenjem lišća, kao znakom života, odoleva i prkosi umiranju. Jasika Nad krovovima nebo sivo, a izmaglica vlažna luta. i ko prozračno meko tkivo pokriva pravce moga puta. Nebo sivo i persifikovana vlažna izmaglica isprečili su se na putu života lirskog subjekta. Sivilo i magluština guše i zdravog čoveka, jer asociraju na umiranje. Na omorini ljudi, zveri, i bilje, sve se mrtvo čini. - Jasika jedna tek treperi. Jasika tanka u visini. Jasika je izrasla u poetski simbol. Pesnik je podstiče: Treperi samo, o jasiko, očigledno u sve jačem nastojanju da se s njome identifikuje. Apostrofirajući je, kao da i sam želi da zatreperi i životnim impulsima se suprotstavi pretnji smrti. Opčinjen trepetljikom pesnik razmišlja o svom životu i jadima koji su stigli sa bolešću. Treperi samo, o jasiko! Taj tamni nagon što te kreće razumeo još nije niko, razumeti ga nikad neće. Dok u pesmi Dolap Rakić kuka nad sudbinom vranca, kao svojoj, ovde se jasici divi, i obraća joj se (stilska figura apostrof) s porukom da istraje. No on za mene sada znači taj neumitni život što se nikada jošte ne pomrači i koji mutne struje nose. Opčinjen trepetljikom pesnik razmišlja o svom životu i jadima koji su stigli sa bolešću. Na bolove sam davno sviko. Sluti skoru smrt i zato s tugom gleda na jasiku, ali i sa čežnjom, jer se u njemu probudio nagon, iskonska ljubav prema životu. Pobednik večni, uvek čio, izvan dobroga i van zloga, danas ko juče što je bio, jači od smrti i od Boga. Treperi samo, o jasiko! Gledam te s čežnjom i sa tugom. Na bolove sam davno svik'o, sa jadom živim kao s drugom. Jasika je postala ekspresivni ekvivalent za život, večan i neuništiv, jači od smrti i od boga. U nju je projektovao tajnu života, volju da se u životu održi makar nitima tanjim od paukovih. Jasika treperi po nekom nerazumljivom, tamnom nagonu. Treperenje takvog nagona osetio je i pesnik u svojoj duši. Potvrdilo se da je život pobednik večni, uvek čio. Desetak dana posle ove pesme Milan Rakić je umro. Jasika je dokaz pesnikove ljubavi, snažne i grčevite privrženosti za život. I kad na život mislim ceo, koji je bio što je sada, na moju dušu ko crn veo ogromna, teška senka pada. No ko pauka što za mrežu vezuju tanki konci oni, drhtaji tvoji mene vežu za večni život od iskoni. I u dnu tužne duše moje, ko nagoveštaj nove vere, veselo kao lišće tvoje, nagoni tamni zatrepere... Versifikacija Dužina stiha ove pesme - deveterac (devet slogova); strofa katren (četiri stiha); rima - ukrštena (rimuju se prvi i treći, drugi i četvrti). Analizirao: Petar Jokić, nastavnik O piscu Milan Rakić je rođen 30. septembra 1876. godine u Beogradu. Osnovu školu i gimnaziju završio je u Beogradu, a pravni fakultet u Parizu. Po povratku u Srbiju oženio se i zaposlio kao pisar u Ministarstvu inostranih dela 1904. godine. Umro je u Zagrebu 30. juna 1938. godine. U njegovu čast ustanovljena je pesnička nagrada Milan Rakić koju dodeljuje Udruženje književnika Srbije.	Milan Rakić Dolap - ovde

Dobro došli na sajt za lektiru, gramatiku, testove, horoskop i snove

Lektira

Jasika

Autor: Milan Rakić

Književni rod: lirika

Književna vrsta: misaona pesma

Analiza pesme

Rakićeva trepetiljka je doživljena u bolesničkoj sobi sanatorijuma u Neju kroz čiji je prozor, pred smrt, pesnik posmatrao podrhtavanje jasike. Činilo mu se da je čitav svet na izdisaju. Svaki konkretan motiv pesme ima svoju funkciju u stvaranju tužne, beznadežne atmosfere. Na omorini u mrtvoj tromosti izjednačili su se ljudi, zveri i bilje. Nebo je sivo, vlažna izmaglica pokriva vidik. Doživljavajući je kao meko tkivo, pesnik je poistovećuje sa bolešću koja je zatvorila sve pravce njegovog puta. Tako sve čulne pojedinosti dobijaju duhovni odjek. Pesnikovu pažnju je privuklo nad krovovima nebo sivo. Položaj za postelju vezanog čoveka nudi taj vidik. Pod tim nebom naslućujemo očajnog čoveka. Tada njegov pogled zapinje za jasiku, i to u momentu kad sve se mrtvo čini. Dok je imenuje, on kao da nije siguran, a onda, uverivši se u njene nežne treptaje, ponavlja: Jasika jedna tek treperi. Potpuno je okupiran njome. Kontrast omogućuje snažan efekat: bolesna atmosfera opšteg mrtvila i treperenje tanke jasike u visini. Tajanstvenim i svetlucavim treptajima jasika se otima od opšte obamrlosti. Poput mnoštva ogledalaca njeni listići bljeskaju. Odudara od okoline i svojom visinom koja se čini strelovitom zbog njene vitkosti. Rakić se poistovećuje sa jasikom, koja uprkos neprlikama, treperenjem lišća, kao znakom života, odoleva i prkosi umiranju.

Jasika

Nad krovovima nebo sivo,
a izmaglica vlažna luta.
i ko prozračno meko tkivo
pokriva pravce moga puta.

Nebo sivo i persifikovana vlažna izmaglica isprečili su se na putu života lirskog subjekta. Sivilo i magluština guše i zdravog čoveka, jer asociraju na umiranje.

Na omorini ljudi, zveri,
i bilje, sve se mrtvo čini.
- Jasika jedna tek treperi.
Jasika tanka u visini.

Jasika je izrasla u poetski simbol. Pesnik je podstiče: Treperi samo, o jasiko, očigledno u sve jačem nastojanju da se s njome identifikuje. Apostrofirajući je, kao da i sam želi da zatreperi i životnim impulsima se suprotstavi pretnji smrti. Opčinjen trepetljikom pesnik razmišlja o svom životu i jadima koji su stigli sa bolešću.

Treperi samo, o jasiko!
Taj tamni nagon što te kreće
razumeo još nije niko,
razumeti ga nikad neće.

Dok u pesmi Dolap Rakić kuka nad sudbinom vranca, kao svojoj, ovde se jasici divi, i obraća joj se (stilska figura apostrof) s porukom da istraje.

No on za mene sada znači
taj neumitni život što se
nikada jošte ne pomrači
i koji mutne struje nose.

Opčinjen trepetljikom pesnik razmišlja o svom životu i jadima koji su stigli sa bolešću. Na bolove sam davno sviko. Sluti skoru smrt i zato s tugom gleda na jasiku, ali i sa čežnjom, jer se u njemu probudio nagon, iskonska ljubav prema životu.

Pobednik večni, uvek čio,
izvan dobroga i van zloga,
danas ko juče što je bio,
jači od smrti i od Boga.

Treperi samo, o jasiko!
Gledam te s čežnjom i sa tugom.
Na bolove sam davno svik'o,
sa jadom živim kao s drugom.

Jasika je postala ekspresivni ekvivalent za život, večan i neuništiv, jači od smrti i od boga. U nju je projektovao tajnu života, volju da se u životu održi makar nitima tanjim od paukovih. Jasika treperi po nekom nerazumljivom, tamnom nagonu. Treperenje takvog nagona osetio je i pesnik u svojoj duši. Potvrdilo se da je život pobednik večni, uvek čio. Desetak dana posle ove pesme Milan Rakić je umro. Jasika je dokaz pesnikove ljubavi, snažne i grčevite privrženosti za život.

I kad na život mislim ceo,
koji je bio što je sada,
na moju dušu ko crn veo
ogromna, teška senka pada.

No ko pauka što za mrežu
vezuju tanki konci oni,
drhtaji tvoji mene vežu
za večni život od iskoni.

I u dnu tužne duše moje,
ko nagoveštaj nove vere,
veselo kao lišće tvoje,
nagoni tamni zatrepere...

Versifikacija

Dužina stiha ove pesme - deveterac (devet slogova); strofa katren (četiri stiha); rima - ukrštena (rimuju se prvi i treći, drugi i četvrti).

Analizirao: Petar Jokić, nastavnik

O piscu

Milan Rakić je rođen 30. septembra 1876. godine u Beogradu. Osnovu školu i gimnaziju završio je u Beogradu, a pravni fakultet u Parizu. Po povratku u Srbiju oženio se i zaposlio kao pisar u Ministarstvu inostranih dela 1904. godine. Umro je u Zagrebu 30. juna 1938. godine. U njegovu čast ustanovljena je pesnička nagrada Milan Rakić koju dodeljuje Udruženje književnika Srbije.

Milan Rakić

Dolap - ovde

CONTACT