Dobro došli na sajt za lektiru, gramatiku, testove, horoskop i snove
Lektira Jadnici Les Misérables Autor: Viktor Igo Književni rod: epika Književna vrsta: roman Mesto i vreme radnje: Radnja se odvija početkom 19-og veka u Francuskoj (Tulon i Pariz). Tema romana: Glavna tema je data u preobažaju centralnog lika Žan Valžana od čovekomrsca do humaniste sa osvrtom na francusku revoluciju i Napoleonove ratove. Ideja (poruka): Glavna poruka je sročena u osudi državnog uređenja koje favorizuje bogate, a siromašne surovo kažnjava za banalne prestupe: Glavni junak romana Žan Valžan dobio je pet godina robije samo što je pokušao da ukrade veknu hleba da bi nahranio sedmoro sestrine gladne dece. Glavni likovi: Žan Valžan, inspektor Žaver, student i revucionar Marius, krčmar Tenardij, njegova kći Eponin i sin Gavroš, prostitutka Fantina i njena kćer Kozet. Sporedni likovi: biskup Mirijel, baron Žilnorman, pukovnik Ponmersij i revolucionar Anžolra. Fabula Na početku romana autor je "potrošio" više od 20 stranica da bi kroz usta dobroćudnog, milostivog i osećajnog biskupa Mirijela čitaocu držao predavanje o moralu; dobru i zlu; pravdi i nepravdi; zločinu i kazni; životu i smrti, ističući i svoje protivljenje smrtnoj kazni, opisavši spravu giljotinju kao živo krvoločno čudovište. Izmišljeni (fiktivni) lik Žan Valžan - glavnik junak romana "Jadnici" proveo je 19 godina u zatvoru; pet godina robije dobio je zbog pokušaja krađe vekne hleba kojom je hteo da nahrani sedmoro sestrine dece, a ostatak je zaradio zbog neuspelih pokušaja begstva iz zatvora. U kamenolomu leđima je podigao ogromnu stenu i spasio jednog jadnika. Kad je izašao na slobodu, niko ga nije hteo prihvatiti zbog žutog pasoša, koji ga legitimiše kao bivšeg zatvorenika. Napokon prihvata ga Mirijel, biskup gradića Dinja. U toku noći Valžan krade srebrni pribor za jelo od svog dobrotvora, ali ga policija hvata. Pred njim je smrtna kazna, ali biskup ga spasava, rekavši policiji da je pribor poklonio i daje mu još dva srebrna svećnjaka u zamenu da će odsad biti dobar čovek. Valžan uzima svećnjake i doživljava preobražaj romantičarskog tipa: od lupeža i čovekomrsca postaje humanista, spreman da se žrtvuje za obespravljene i siromašne, za jadnike kakav je i sam bio bez obzira na cenu kojom plaća nov pogled na život. Pet godina kasnije pod pseudonimom Madlen u gradiću M na severu Francuske postaje bogati industrijalac, pa čak i gradonačelnik; živi lepo i pomaže sirotinju; kupio je veliku kuću i pretvorio je u bolnicu, a sam živi u kućici; otvorio je školu za dečake i školu za devojčice, i da ne nabrajam. Njegova industrija gradiću je donela prosperitet. No, njegov večiti progonitelj policijski inspektor Žaver dok posmatra kako na ulici Madlen lakoćom podiže kola i spasava čoveka - seti se da takvu snagu ima samo jedan čovek - Žan Valžan. Istovremeno teče tužna priča o sudbini sirote Fantime, koja sa Feliksom Tolomejem ima vanbračnu kćer Kozet. Kada dođe u Monmerfej, brigu o kćeri prepušta licemernom krčmaru Tenardiju i njegovoj sebičnoj i okrutoj ženi. Svesna je da oni iskorišćavaju njenu kćer za prinudni rad u gostionici i pokušava da ispuni iznuđivačke zahteve. U međuvremenu otpuštena je s posla iz Valžanove fabrike, jer se saznalo da ima vanbračnu ćerkicu. U očajanju ona prodaje svoju kosu, dva zuba i odaje se prostituciji da isplati pansion za ćerkicu kod Tenardija. Kicoš Tamobuas uznemirava Fantinu na ulici, i ona ga udara. Inspektor Žaver je hapsi. Biće u zatvoru šest meseci. Ona moli da bude oslobođena kako bi mogla pomagati svojoj kćeri, ali inspektor je neumoljiv. Gradonačelnik Madlen (Valžan) interveniše jer se oseća odgovornim što je izbačena iz njegove fabrike. U početku inspektor se opire, ali na kraju popušta. Međutim, Fantina je teško bolesna, poslednji stadium tuberkuloze, kraj je vrlo blizu. Kod gadonačelnika dolazi inspektor Žaver i traži da bude kažnjen jer je uvredio nadređenog. Valžan se čudi i pita kako i koga. - Optužio sam vas da ste vi Žan Valžan, a pogrešio sam jer je uhapšen pravi Žan Valžan zbog krađe jabuka. Gradonačelnik ne želi da zbog njega strada nevin čovek. Odlazi u sud i priznaje da je on istinski Žan Valžan. Pokušaj novog bekstva iz zatvora nije uspeo. Osuđen je na smrt, ali kralj ga pomiluje, preinačivši kaznu na doživotnu robiju. Tokom zatočeništva u vojnoj luci u Tulonu, rizikujući život, Valžan spasava mornara i glumi svoju smrt. Telo nije pronađeno. Odlazi u bolnicu. Prati ga inspektor Žaver. Valžan ide da pronađe Kozetu, jer je Fantini obećao da će brinuti o njoj. Uoči Božića ide u Tenardijevu krčmu, usput na izvoru u šumi u mraku sreće Kozet pomaže joj i umesto nje nosi drveno vedro vode. U kafani naručuje večeru i piće, i bogato plaća. Prepredeni Krčmar vidi priliku da se dočepa još novca i tera svoju suprugu da glumi smrtno bolesnu ženu. Na trenutak Valžan odlazi i vraća se sa divnom velikom lutkom koju poklanja Kozeti. Nudi krčmaru 1.500 franak da otkupi malu Kozet. Krčmar oseća da od Valžana može izmamiti više para, pa se nećka, kaobajagi voli devojčicu. Valžan ponudi 5.000 franaka. Krčmar se usteže. Međutim, dolazi policija i Valžan uspe da pobegne sa devojčicom, koju zatim odvodi u samostan. U nastavku romana autor nam predstavlja pukovnika Ponmersija, bivšeg Napolenovog oficira, koji mora nestati da bi njegov sin student prava Marius izbegao probleme. Pošto nije hteo da živi kod dede barona Žilnormana, okorelog rojaliste, bez ikakvih prihoda Marius se nastani u jednoj kućerini u blizini kapije "Italija". Tu je stanovala još jedna siromašna porodica sa šestoro dece od kojih je po buntovnom stavu bio poznat dečak Gavroš. Kako su zidovi bili tanki, Marijus nije mogao od buke da uči, pa je često odlazio u Luksemburški park. Jednog dana na susednoj klupi sedeli su Valžan i Kozet, koja je u međuvremenu izrasla u lepu devojku. Bili su poznati kao g. Foljevan i njegova kćerka. Marijus se zaljubi u nju na prvi pogled. No, nije skupio hrabrosti da priđe devojci, ali je njen pogled u njemu podgrejao nadu da cura nije ravnodušna. Sutradan klupa osta prazna. Uzalud je dolazio nekoliko sedmica, ali više nije video tu devojku, kojoj čak ni ime nije znao. Dani su se nizali i Marijus upozna nove prijatelje. Među njima bilo je i revolucionara. General Lemark je na samrti. Sprema se nova revolucija. Marius, pak, nije mislio o revoluciji, sanjario je o devojci čije ime ne zna. Ali, upznaće Eponin, ćerku Tenardija, stanara iz susedne sobe. Ona se zaljubljuje u njega i neskriveno mu se udvara. No, on ne uzvraća, jer je zaljubljen u drugu. Eponina jednog dana krade hleb, pekar trči za njom i zove policiju. Nailazi Valžan i pekaru dobro plati da ne zove policiju. Istovremeno, Kozet Eponini poklanja novu haljinu. Eponin hoće da ih predstavi porodici. Prepredeni Tenardij "oseća" lovu. Pravi scenu; ženu tera u krevet, razbija prozore, poseče ruku kcerci samo da bi se bogati gospodin smilovao i udelio im nešto novca. Valžan obećava, ali nema novca kod sebe, doćiće u osam. Za to vreme kroz rupu u zidu Marius spazi Kozet. Kad ona i Valža uđu u kočiju i krenu, poziva drugu kočiju, ali nema para i ostaje da samo gleda za voljenom. Bivši krčmar je prepoznao Valžana i poziva bandu, radi pljačke, ali Marijus to čuje i odlazi u policiju. Inspektor Žaver je radostan što će konačno pohapsiti čuvene kriminalce. Žaver Marijusu daje pištolj da u pogodnom trenutku pucnjem da znak za akciju. Stiže Klaksuova banda. Vežu Valžana, ali novac nije kod njega. Traže adrsu, ali uzalud. Valžan uspe da se oslobodi veza na rukama. Nastaje rusvaj, upada policija. Valžan beži. Posle nekog vremena Marijus i Kozet se sreću i izjavljuju jedno drugom ljubav. I da skratim priču. General Lemark je umro. Počinje revolucija. Na barikadama su Marijus, Eponin i Gavroš. Eponin je smrtno ranjena i umire na Marijusovim rukama. Smrto je ranjen i njen brat Gavroš dok skuplja municiju sa tela izginulih vojnika. Inspektora Žavera hvataju revolucionari, ali ga od sigurne smrti spasava Valžan. Pred sam kraj bitke teško je ranjen i Marius. Njega pronalazi Valžan i nosi ga na leđima kroz kanalizaciju. Tamo ga vreba inspektor Žaver. Kad ih uhvati, u njegovoj duši zaiskri mrvica milosrđa, on pušta Valžana da ode. Međutim, dvojbu između čovečnosti i dužnosti rešava tako što sam sebi stavlja lisice i skače u Senu. U zatišju borbe vidimo okorelog nitkova Tenardija kako sa zluradim smeškom pljačka mrtve oficire. Uhvaćeni su i streljani vođe revolucije. Posle niz peripetija Valžan uspe da odnese Marijusa do kuće njegovog bogatog dede barona Žilnormana. Mladić je preboleo rane. Vrhunac sreće je venčanje sa Kozetom. Valžan setno uživa u njihovoj radosti, lepoti i mladosti. Poziva Marijusa i otkriva mu svoj pravi identitet, te poreklo Kozet. Ubrzo potom umire u prisustvu zaljubljenog para. Na kraju opet srećemo nepopravljivog Tenardija dok ucenjuje Marijusa tajnom o Valžanu i Kozeti. Mrijus ga izbacuje iz kuće. Sve pomalo liči na bajku u kojoj, po pravilima ovog žanra, u borbi između dobra i zla, posle mnogih iskušenja na kraju pobeđuje DOBRO. Osvrt Roman francuskog književnika Viktora Igoa - "Jadnici" iz perspektive čitaoca 21. veka prilično je dosadno štivo. Ali, ako Vam je dosadno, te imate mnogo vremena za bacanje, ovde se što-šta može i zanimljivo naći. Kad danas pred mladog čitaoca, koji nema dovoljno vremena ni za pristojan ručak, stavite dve-tri debele knjižurine u koje obično staje pet tomova ovog dela, verovatno se oseća kao da mu dajete čamac da njim pređe okean. Međutim, 1862. godine kad je počeo da se objavljuje u sveskama, privukao je široku publiku poput današnjih TV sapunica srbijanskih tv stanica. Preterana razvodnjenost u epizodama, prenaglašena setimentalnost, banalni zapleti i situacije, te "slikanje" u crno-beloj tehnici - slični su pomenutim sapunicama u kojima glavni i sporedni likovi prepričavaju događaje i doživljaje, pa domaćice dok spremaju ručak, ne gube ništa, jer se poprilično toga vrti u krug. Književna kritika onog vremena sa oduševljenjem i ushićenjem je dočekala "Jadnike". Ozbiljnije zamerke stigle su sa prvim danima realizma. Priredio: Petar Jokić, nastavnik O piscu Igo Viktor (Hugo Victor, 1802-1885) najveći francuski pesnik 19.veka, priznati rodonačelnik francuskog romatizma, preteča svih francuskh pesničkih škola. Počeo je pisati kao ubeđeni monarhista, ali je postepeno pristupio romantizmu, politički evoluirao prema levici i postao republikanac. Najpoznatija dela su: Bogorodičina crkva u Parizu, Jadnici i Rabotnici na moru, U njegovom životu ima mnogo kontrasta; slavan umetnik, vrlo nesrećan porodični čovek jer je sahranio svoju decu.

Dobro došli na sajt za lektiru, gramatiku, testove, horoskop i snove

Lektira

Jadnici

Les Misérables

Autor: Viktor Igo

Književni rod: epika

Književna vrsta: roman

Mesto i vreme radnje: Radnja se odvija početkom 19-og veka u Francuskoj (Tulon i Pariz).

Tema romana: Glavna tema je data u preobažaju centralnog lika Žan Valžana od čovekomrsca do humaniste sa osvrtom na francusku revoluciju i Napoleonove ratove.

Ideja (poruka): Glavna poruka je sročena u osudi državnog uređenja koje favorizuje bogate, a siromašne surovo kažnjava za banalne prestupe: Glavni junak romana Žan Valžan dobio je pet godina robije samo što je pokušao da ukrade veknu hleba da bi nahranio sedmoro sestrine gladne dece.

Glavni likovi: Žan Valžan, inspektor Žaver, student i revucionar Marius, krčmar Tenardij, njegova kći Eponin i sin Gavroš, prostitutka Fantina i njena kćer Kozet. Sporedni likovi: biskup Mirijel, baron Žilnorman, pukovnik Ponmersij i revolucionar Anžolra.

Fabula

Na početku romana autor je "potrošio" više od 20 stranica da bi kroz usta dobroćudnog, milostivog i osećajnog biskupa Mirijela čitaocu držao predavanje o moralu; dobru i zlu; pravdi i nepravdi; zločinu i kazni; životu i smrti, ističući i svoje protivljenje smrtnoj kazni, opisavši spravu giljotinju kao živo krvoločno čudovište. Izmišljeni (fiktivni) lik Žan Valžan - glavnik junak romana "Jadnici" proveo je 19 godina u zatvoru; pet godina robije dobio je zbog pokušaja krađe vekne hleba kojom je hteo da nahrani sedmoro sestrine dece, a ostatak je zaradio zbog neuspelih pokušaja begstva iz zatvora. U kamenolomu leđima je podigao ogromnu stenu i spasio jednog jadnika. Kad je izašao na slobodu, niko ga nije hteo prihvatiti zbog žutog pasoša, koji ga legitimiše kao bivšeg zatvorenika. Napokon prihvata ga Mirijel, biskup gradića Dinja. U toku noći Valžan krade srebrni pribor za jelo od svog dobrotvora, ali ga policija hvata. Pred njim je smrtna kazna, ali biskup ga spasava, rekavši policiji da je pribor poklonio i daje mu još dva srebrna svećnjaka u zamenu da će odsad biti dobar čovek. Valžan uzima svećnjake i doživljava preobražaj romantičarskog tipa: od lupeža i čovekomrsca postaje humanista, spreman da se žrtvuje za obespravljene i siromašne, za jadnike kakav je i sam bio bez obzira na cenu kojom plaća nov pogled na život. Pet godina kasnije pod pseudonimom Madlen u gradiću M na severu Francuske postaje bogati industrijalac, pa čak i gradonačelnik; živi lepo i pomaže sirotinju; kupio je veliku kuću i pretvorio je u bolnicu, a sam živi u kućici; otvorio je školu za dečake i školu za devojčice, i da ne nabrajam. Njegova industrija gradiću je donela prosperitet. No, njegov večiti progonitelj policijski inspektor Žaver dok posmatra kako na ulici Madlen lakoćom podiže kola i spasava čoveka - seti se da takvu snagu ima samo jedan čovek - Žan Valžan. Istovremeno teče tužna priča o sudbini sirote Fantime, koja sa Feliksom Tolomejem ima vanbračnu kćer Kozet. Kada dođe u Monmerfej, brigu o kćeri prepušta licemernom krčmaru Tenardiju i njegovoj sebičnoj i okrutoj ženi. Svesna je da oni iskorišćavaju njenu kćer za prinudni rad u gostionici i pokušava da ispuni iznuđivačke zahteve. U međuvremenu otpuštena je s posla iz Valžanove fabrike, jer se saznalo da ima vanbračnu ćerkicu. U očajanju ona prodaje svoju kosu, dva zuba i odaje se prostituciji da isplati pansion za ćerkicu kod Tenardija. Kicoš Tamobuas uznemirava Fantinu na ulici, i ona ga udara. Inspektor Žaver je hapsi. Biće u zatvoru šest meseci. Ona moli da bude oslobođena kako bi mogla pomagati svojoj kćeri, ali inspektor je neumoljiv. Gradonačelnik Madlen (Valžan) interveniše jer se oseća odgovornim što je izbačena iz njegove fabrike. U početku inspektor se opire, ali na kraju popušta. Međutim, Fantina je teško bolesna, poslednji stadium tuberkuloze, kraj je vrlo blizu. Kod gadonačelnika dolazi inspektor Žaver i traži da bude kažnjen jer je uvredio nadređenog. Valžan se čudi i pita kako i koga. - Optužio sam vas da ste vi Žan Valžan, a pogrešio sam jer je uhapšen pravi Žan Valžan zbog krađe jabuka. Gradonačelnik ne želi da zbog njega strada nevin čovek. Odlazi u sud i priznaje da je on istinski Žan Valžan. Pokušaj novog bekstva iz zatvora nije uspeo. Osuđen je na smrt, ali kralj ga pomiluje, preinačivši kaznu na doživotnu robiju. Tokom zatočeništva u vojnoj luci u Tulonu, rizikujući život, Valžan spasava mornara i glumi svoju smrt. Telo nije pronađeno. Odlazi u bolnicu. Prati ga inspektor Žaver. Valžan ide da pronađe Kozetu, jer je Fantini obećao da će brinuti o njoj. Uoči Božića ide u Tenardijevu krčmu, usput na izvoru u šumi u mraku sreće Kozet pomaže joj i umesto nje nosi drveno vedro vode. U kafani naručuje večeru i piće, i bogato plaća. Prepredeni Krčmar vidi priliku da se dočepa još novca i tera svoju suprugu da glumi smrtno bolesnu ženu. Na trenutak Valžan odlazi i vraća se sa divnom velikom lutkom koju poklanja Kozeti. Nudi krčmaru 1.500 franak da otkupi malu Kozet. Krčmar oseća da od Valžana može izmamiti više para, pa se nećka, kaobajagi voli devojčicu. Valžan ponudi 5.000 franaka. Krčmar se usteže. Međutim, dolazi policija i Valžan uspe da pobegne sa devojčicom, koju zatim odvodi u samostan. U nastavku romana autor nam predstavlja pukovnika Ponmersija, bivšeg Napolenovog oficira, koji mora nestati da bi njegov sin student prava Marius izbegao probleme. Pošto nije hteo da živi kod dede barona Žilnormana, okorelog rojaliste, bez ikakvih prihoda Marius se nastani u jednoj kućerini u blizini kapije "Italija". Tu je stanovala još jedna siromašna porodica sa šestoro dece od kojih je po buntovnom stavu bio poznat dečak Gavroš. Kako su zidovi bili tanki, Marijus nije mogao od buke da uči, pa je često odlazio u Luksemburški park. Jednog dana na susednoj klupi sedeli su Valžan i Kozet, koja je u međuvremenu izrasla u lepu devojku. Bili su poznati kao g. Foljevan i njegova kćerka. Marijus se zaljubi u nju na prvi pogled. No, nije skupio hrabrosti da priđe devojci, ali je njen pogled u njemu podgrejao nadu da cura nije ravnodušna. Sutradan klupa osta prazna. Uzalud je dolazio nekoliko sedmica, ali više nije video tu devojku, kojoj čak ni ime nije znao. Dani su se nizali i Marijus upozna nove prijatelje. Među njima bilo je i revolucionara. General Lemark je na samrti. Sprema se nova revolucija. Marius, pak, nije mislio o revoluciji, sanjario je o devojci čije ime ne zna. Ali, upznaće Eponin, ćerku Tenardija, stanara iz susedne sobe. Ona se zaljubljuje u njega i neskriveno mu se udvara. No, on ne uzvraća, jer je zaljubljen u drugu. Eponina jednog dana krade hleb, pekar trči za njom i zove policiju. Nailazi Valžan i pekaru dobro plati da ne zove policiju. Istovremeno, Kozet Eponini poklanja novu haljinu. Eponin hoće da ih predstavi porodici. Prepredeni Tenardij "oseća" lovu. Pravi scenu; ženu tera u krevet, razbija prozore, poseče ruku kcerci samo da bi se bogati gospodin smilovao i udelio im nešto novca. Valžan obećava, ali nema novca kod sebe, doćiće u osam. Za to vreme kroz rupu u zidu Marius spazi Kozet. Kad ona i Valža uđu u kočiju i krenu, poziva drugu kočiju, ali nema para i ostaje da samo gleda za voljenom. Bivši krčmar je prepoznao Valžana i poziva bandu, radi pljačke, ali Marijus to čuje i odlazi u policiju. Inspektor Žaver je radostan što će konačno pohapsiti čuvene kriminalce. Žaver Marijusu daje pištolj da u pogodnom trenutku pucnjem da znak za akciju. Stiže Klaksuova banda. Vežu Valžana, ali novac nije kod njega. Traže adrsu, ali uzalud. Valžan uspe da se oslobodi veza na rukama. Nastaje rusvaj, upada policija. Valžan beži. Posle nekog vremena Marijus i Kozet se sreću i izjavljuju jedno drugom ljubav. I da skratim priču. General Lemark je umro. Počinje revolucija. Na barikadama su Marijus, Eponin i Gavroš. Eponin je smrtno ranjena i umire na Marijusovim rukama. Smrto je ranjen i njen brat Gavroš dok skuplja municiju sa tela izginulih vojnika. Inspektora Žavera hvataju revolucionari, ali ga od sigurne smrti spasava Valžan. Pred sam kraj bitke teško je ranjen i Marius. Njega pronalazi Valžan i nosi ga na leđima kroz kanalizaciju. Tamo ga vreba inspektor Žaver. Kad ih uhvati, u njegovoj duši zaiskri mrvica milosrđa, on pušta Valžana da ode. Međutim, dvojbu između čovečnosti i dužnosti rešava tako što sam sebi stavlja lisice i skače u Senu. U zatišju borbe vidimo okorelog nitkova Tenardija kako sa zluradim smeškom pljačka mrtve oficire. Uhvaćeni su i streljani vođe revolucije. Posle niz peripetija Valžan uspe da odnese Marijusa do kuće njegovog bogatog dede barona Žilnormana. Mladić je preboleo rane. Vrhunac sreće je venčanje sa Kozetom. Valžan setno uživa u njihovoj radosti, lepoti i mladosti. Poziva Marijusa i otkriva mu svoj pravi identitet, te poreklo Kozet. Ubrzo potom umire u prisustvu zaljubljenog para. Na kraju opet srećemo nepopravljivog Tenardija dok ucenjuje Marijusa tajnom o Valžanu i Kozeti. Mrijus ga izbacuje iz kuće. Sve pomalo liči na bajku u kojoj, po pravilima ovog žanra, u borbi između dobra i zla, posle mnogih iskušenja na kraju pobeđuje DOBRO.

Osvrt

Roman francuskog književnika Viktora Igoa - "Jadnici" iz perspektive čitaoca 21. veka prilično je dosadno štivo. Ali, ako Vam je dosadno, te imate mnogo vremena za bacanje, ovde se što-šta može i zanimljivo naći. Kad danas pred mladog čitaoca, koji nema dovoljno vremena ni za pristojan ručak, stavite dve-tri debele knjižurine u koje obično staje pet tomova ovog dela, verovatno se oseća kao da mu dajete čamac da njim pređe okean. Međutim, 1862. godine kad je počeo da se objavljuje u sveskama, privukao je široku publiku poput današnjih TV sapunica srbijanskih tv stanica. Preterana razvodnjenost u epizodama, prenaglašena setimentalnost, banalni zapleti i situacije, te "slikanje" u crno-beloj tehnici - slični su pomenutim sapunicama u kojima glavni i sporedni likovi prepričavaju događaje i doživljaje, pa domaćice dok spremaju ručak, ne gube ništa, jer se poprilično toga vrti u krug. Književna kritika onog vremena sa oduševljenjem i ushićenjem je dočekala "Jadnike". Ozbiljnije zamerke stigle su sa prvim danima realizma.

Priredio: Petar Jokić, nastavnik

O piscu

Igo Viktor (Hugo Victor, 1802-1885) najveći francuski pesnik 19.veka, priznati rodonačelnik francuskog romatizma, preteča svih francuskh pesničkih škola. Počeo je pisati kao ubeđeni monarhista, ali je postepeno pristupio romantizmu, politički evoluirao prema levici i postao republikanac. Najpoznatija dela su: Bogorodičina crkva u Parizu, Jadnici i Rabotnici na moru, U njegovom životu ima mnogo kontrasta; slavan umetnik, vrlo nesrećan porodični čovek jer je sahranio svoju decu.

CONTACT