Dobro došli na sajt tabanovic.comlogo

Orlovi rano lete

 

Fonetika

 

Glasovne promene

 

Stilske figure

 

Test ličnosti

 

Test iz pravopisa

 

Test iz gramatike za sedmi razred

 

Glagoli

Glagolski vid

Autor: Petar Jokić

Podela glagola prema trajanju glagolske radnje

Prema trajanju glagolske radnje glagoli se dele na SVRŠENE, NESVRŠENE i DVOVIDSKE. Da lakše i sigurnije odredimo da li je neki glagol svršenog vida ili nesvršenog - pomaže nam sintagma POLA SATA. Ovu sintagmu, naime, stavimo uz infinitiv glagola koji želimo proveriti, i ako razumno zvuči radi se o glagolu nesvršenog vida, ako, pak, zvuči blesavo, tj. nemoguće - onda je reč o glagolu svršenog vida. Hajde da to isprobamo: POLA SATA PEVATI. Zvuči razumno, jer neko može pevati i tri sata. Dakle, glagol PEVATI je nesvršenog vida. Uzmimo sad glagol SKOČITI: pola sata skočiti. Sintagma pola sata ne slaže se s glagolom skočiti, jer ta radnja traje vrlo kratko, pa je glagol SKOČITI svršenog vida. Najviše glavobolje zadaju DVOVIDSKI glagoli. To su glagoli tipa: čuti, videti, ručati, večerati, telefonirati. Da li su svršenog ili nesvršenog vida pokazuje se samo u rečenici. Na primer: Evo, sedim i ručam. Glagol ručati je nesvršenog vida, a u rečenici: Čim ručam, idem na utakmicu - isti glagol je svršenog vida. Ovde, međutim, nije kraj mukama pošto ima još podela:
  • 1. glagoli svršenog vida dele se na one koji označavaju početak radnje (početno-svršene), koji kazuju završetak radnje (završno-svršene) i one koji označavaju celu radnju. Uzmimo na primer pomenuti glagol SKOČITI. Ovde nije teško zapaziti da on označava celu radnju. Glagol PRESKOČITI označava kraj, završetak radnje, a glagol POSKOČITI početak radnje.
  • 2. Glagoli nesvršenog vida dele se na: trajnei učestale. Ogromna većina glagola nesvršenog vida su trajni, a manji broj spada u grupu učestalih. Zato pažnju usmeravamo na učestale glagole. Glagoli ovog tipa dugo traju, ali im se radnja odvija iz više ponavljanja i prekida, na primer: lupkati, kuckati, skakutati, izvirivati se itd.

 

Suprotne rečenice

 

Imeničke i pridevske zamenice

Glagolski rod

Podela glagola prema predmetu radnje

Prema predmetu radnje glagole delimo na: prelazne, neprelazne, povratne i uzajamno-povratne.

Prelazni glagoli

Prelazni glagoli "traže" objekat (predmet radnje) inače, misao neće biti potpuna. Na primer, kad kažeš: kupio sam, dobio sam, uzeo sam, moraš reći ŠTA, tj. objekat (predmet). Kupio sam (šta) loptu. Dakle, glagoli: kupiti, dobiti, uzeti su prelazni. Neprelazne glagole prepoznajemo po tome što uz njih nikako nije moguće izmisliti objekat. Na primer: ići, doći, spavati i sl. Idem (šta), nema odgovora u vidu objekta, možeš iskazati vreme, mesto, cilj, način, ali objekat nikako.

Povratni glagoli

Povratni glagoli su oni čija se radnja vrši na subjektu, tj. vršilac radnje istovremeno je i subjekat i objekat. Takvi glagoli su: brijati se, šminkati se, doterivati se... Vidite uz njih obavezno ide povratna zamenica SEBE, SE. Treba još znati da se ovi glagoli dele na prave i neprave povratne. Razlikuju se po tome da li uz njih razumno zvuči naglašen oblik povratne zamenice SEBE, ili ne. Primeri: brijati sebe (da), šminkati sebe (da), reč je o pravim povratnim glagolima. Međutim, ako kažemo: crveneti sebe (ne), moguće je samo crveneti se. Dakle, reč je o nepravom povratnom glagolu. Takvi su i glagoli: ljutiti se, sekirati se, zamisliti se i sl.

Uzajamno-povratni glagoli

Uzajamno-povratni glagoli su najlakši za prepoznavanje, jer se radnja izrečena ovakvim glagolima odvija između dva subjekta naizmenično: grudvati se, dopisivati se, tući se, zbratimiti se itd.

Zadatak:

Odredi glagolski vid i rod sledećih glagola:
Glagoli:glagolski vidglagolski rod
Putovatinesvršenneprelazan
Umiti sesvršenpravi povratni
Prepisatisvršenprelazan
Ljubiti senesvršenuzajamno-povratni

Da vidiš rešenje, levim klikom miša prevuci tabelu!

  CONTACT