TABANOVIĆ

lektira, gramatika i testovi

Ep o Gilgamešu

Autor: nepoznat

Književni rod: epika

Književna vrsta: Ep

Tema: Kako pobediti smrt i dosegnuti večni život?

Ideja (poruka): Čovek se može približi večnosti samo stvaranjem dela trajne vrednosti

Vreme radnje: oko 2.000 godina p.n.e.

Mesto radnje: Mesopotamija

Ep o Gilgamešu je nastao oko 2000 godina p.n.e. Pisan je na glinenim pločicama. U epu se govori o legendarnom junaku Gilgamešu, kralju grada Uruka. Bio je 2/3 Bog, a 1/3 čovek, a tim i smrtan. Boginja Aruru je stvorila od blata Enkidua i oživela ga sa ciljem da savlada Gilgameša, ali su se njih dvojica sprijateljili. Kad je Enkidu umro, Gilgameš je bio strahovito ojađen. Bez njega više nije hteo da živi, nije jeo, tugovao je, lutao zapušten po pustinji, jadikovao i rešio da ode u Podzemni svet da traži travku besmrtnosti da bi oživeo svoga prijatelja. U Podzemnom svetu saznao je da neće uspeti, jer su bogovi besmrtnost zadržali za sebe. Međutim, ipak je našao travku, ali ukrala mu je lukava zmija, vraća se bez nje i umire u svojoj palati u snu.

Kratak sadržaj ploča

Prva ploča

Na početku opisan je utvrđeni grad Uruk i njegov kralj Gilgameš. On vlada kao silnik, i narod traži od bogova da stvore junaka koji će ga savladati. Po zapovedi Anua, boga neba, boginja Aruru ga načini od blata i ovlaži ga pljuvačkom. To je novi junak Enkidu. Jeo je travu i pio vodu zajedno sa poljskim životinjama. Nekom je lovcu zasipao jame i uništavao postavljene zamke. Ovaj se prituži Gilgamešu, koji mu dade mladu ženu da svojim čarima zavede Enkidua i tako ga odvoji od stoke. Tako se sve i dogodi. Žena opisuje Enkidu Gilgameša i njegovu snagu, a Enkidu odluči da se s njim bori. Zajedno sa ženom stiže u Uruk, gde ih narod svečano dočeka. Međutim, Gilgameš je sanjao čudan san. Po majčinom tumačenju sna, on će pobediti jednog junaka koji će mu posle te borbe postati prijatelj i brat.

Druga ploča

U prvom delu se opisuje sastanak Enkidua sa Gilgamešom i njihova borba u kojoj pobeđuje Gilgameš. Posredstvom njegove majke, oni postaju prijatelji i braća. U drugom delu Gilgameš poziva Enkidua da zajedno pođu u Kedrovu šumu i ubiju njenog čuvara strašnog Humbabu, koji je uvredio Šamaša, boga Sunca, a neprestano uznemirava i stanovnike bregova.

Treća ploča:

Gilgameš i Enkidu se pripremaju za putovanje u kedrovu šumu. Oni dobiju blagoslov od Gilgamešove majke, boginje Ninsun, kao i podršku boga Sunca Šamaša, koji postaje njihov zaštitnik.

Četvrta ploča

Šamaš, bog sunca, šalje Gilgameša i Enkidua da ubiju strašnoga Humbabu jer ga je uvredio. Gilgameš to objavljuje knezovima u gradu. Njegova majka moli Šamaša da u borbi pomogne sinu. I Enkidua moli da ga zaštiti. Gilgameš i Enkidu dođu do Kedrove šume iza koje se diže Breg bogova. Uz pomoć Šamaša i ratnog boga Niniba, oni ubiju Humbabinog čuvara šume. Enkidu klone, a Gilgameš ga hrabri i nagovara da pođu dalje. Tako stigoše u šumu.

Peta ploča:

Gilgameš i Enkidu nisu dorasli strašnom Humbabi, ali su uz pomoć svog zaštitnika Šamaša koji šalje osam moćnih vetrova (zviždeći vetar, probijajući vetar, Blizzard, zli vetar, demonski vetar, zaleđeni vetar, oluju, peščanu oluju) protiv šumskog zaštitnika. Sada u Gilgamešovoj milosti, Humbaba moli za svoj ​​život, obećavši da će dati kralju svu drvenu građu koju želi. Enkidu, međutim, savetuje Gilgamešu da ne pokazuje milost. Oni svirepo ubijaju Humbabu, vadeći mu utrobu. Zatim su posekli moćna kedrova stabla koje je Humbaba pre štitio i sa splavom se niz Eufrat vraćaju nazad u civilizaciju u grad Uruk.

Šesta ploča

Po povratku, Gilgameš opra svoje oružje i obuče novu odeću. Bio je lep, pa i sama boginja Istar baci pogled na njega. Zove ga da joj bude ljubavnik, ali on odbija i nabraja joj sva njena rđava dela. Istar se potuži ocu Anuu i traži od njega da pošalje čarobnog bika, koji bi ubio Gilgameša. Anu joj ispuni želju, ali Gilgameš i Enkidu savladaju i ubiju bika. Istar se pope na zid grada Uruka i prokle Gilgameša. Gilgameš i Enkidu slave sa narodom pobedu nad nebeskim bikom.

Sedma ploča

Enkidu priča Gilgamešu svoj poslednji san: zgrabio ga orao i odneo visoko, a zatim ga ispustio, te se na tlu razmrskao. On predoseća da taj san znači nesreću. I Gilgameš uviđa da mu bogovi nisu više naklonjeni. Enkidu se razboli i leži dvanaest dana u groznici. Na kraju proriče svoju smrt.

Osma ploča

Enkidu umire, a Gilgameš se, žalostan, seća srećnih dana koje je proveo sa prijateljem. Šest ga je dana i šest noći oplakivao, a sedmoga dana sahranio. Pun bola luta stepom i susreće lovca. Jada mu se kako je izgubio prijatelja i kako se sada i sam boji smrti.

Deveta ploča

Gilgameš je uznemiren, boji se smrti. Hoće da ode do Utnapištima, svoga praoca, od koga želi da sazna kako bi mogao postići večni život. Jurio je preko stepe i stigao do brega Mašu, na kome je kapija kroz koju prolazi Sunce. Nju čuvaju škorpioni. Na njegovu molbu oni ga puste u mračni klanac. Dugo je putovao kroz tamu, a kad je izašao na svetlo, pokloni se Šamašu, bogu Sunca. Ovaj ga uputi do Vrta bogova, iza koga se nalaze Svetsko more i Vode smrti, gde na jednom ostrvu živi Utnapištim. Gilgameš stigne do Vrta bogova, čiji kedrovi nose na sebi razne dragulje kao plodove.

Deseta ploča:

Na dalekoj udaljenoj obali Gilgameš susreće Siduri koja čuva ulaz u Vrt bogova. Ona pokušava da ga odvrati od njegove potrage da oživi prijatelja. Međutim, on je previše ožalošćen gubitkom Enkidua i ispunjen strahom od svoje eventualne smrti da bi se dao odvratiti od svoje namere. Gilgameš zatim prelazi "Vode smrti" sa skeledžijom Utašanabijem dovršavajući putovanje i sastajući se na kraju sa besmrtnim Utnapištimom.

Jedanaesta ploča:

Utnapištim govori Gilgamešu detaljno o Velikoj poplavi i nerado mu daje priliku da bude besmrtan. On obaveštava Gilgameša da, ako može ostati budan sedam dana, postaće besmrtan. Pokušavajuć da to ostvari Gilgameš, neminovno zaspi. Utnapištim ga obaveštava o posebnoj biljci koja raste samo na dnu mora. Iako mu ne dodeljuje besmrtnost, vratiče ga u mladost. Vezivanjem kamenja na noge da bi zaronio duboko, Gilgameš dohvata biljku i nada se da će je vratiti u Uruk. On stavlja biljku na obalu jezera dok se kupa, ali je zmija ukrade. Gilgameš se vraća u Uruk očajan, ali prizor grada sa njegovim masivnim zidovima pokreću ga na pohvaljivanje lepote samoga grada.

Dvanaesta ploča

Gilgameš nema mira. Poziva čarobnjake i sveštenike i traži od njih da mu dozovu Enkiduov duh. Oni ga šalju u Podzemni svet, ali on ne uspeva da vidi Enkidua i da s njim govori. Po povratku iz Podzemlja, na Gilgamešovu molbu Ea mu omogućuje da ugleda Enkiduovu senu i da s njom razgovara.

  • Razgovarali su.
  • Gilgameš je vikao,
  • a sena je drhtavim glasom odgovarala.
  • Gilgameš otvori usta i reče:
  • „Govori, prijatelju moj,
  • govori, prijatelju moj!
  • Objavi mi sada zakon zemlje
  • koju si video!"
  • „Ja ti to ne mogu reći, prijatelju,
  • ja ti to ne mogu reći.
  • Ako bih ti otkrio zakon zemlje koju sam video,
  • ti bi seo i zaplakao."
  • „Pa hoću da sednem i da plačem doveka!"
  • „Pogledaj, prijatelja kojega si prihvatio,
  • kojemu se srce tvoje obradovalo,
  • njega žderu crvi kao staro odelo.
  • Enkidu, prijatelj,
  • koga je tvoja ruka dodirivala,
  • postao je blato zemlje,
  • pun je prašine,
  • potonuo je u prah,
  • prah je postao."
  • Gilgameš htede još da pita,
  • ali nestade sene Enkiduove.
  • Gilgameš se vrati u Uruk,
  • u grad s visokim zidinama.
  • Visoko se diže hram Svetog brda.
  • Gilgameš leže da spava,
  • a smrt ga ugrabi
  • u sjajnoj dvorani njegove palate.

Priredio: Petar Jokić, nastavnik

Kritički osvrt

Lepotu i vrednost epa čine humanizam i čovekoljublje, ljubav prema prijatelju za koga sve treba učiniti i bez koga je život prazan. Pokušaj da se život održi i smrt prevaziđe je u tome da se stvori besmrtno delo. Čovek se može približiti večnosti samo stvaranjem dela trajne vrednosti koje će o njemu da govore i nakon njegovog fizičkog nestanka. Humanizam u epu je veoma izražen u druženju Gilgameša i Enkidua i tek je samoća naterala Gilgameša da razmišlja o smrti. Aleksandar Veliki našao je vodu života, ali ju je izgubio krivicom svoga kuvara; prvi čovek, vavilonski Adapa, nije smeo da okusi jelo besmrtnosti, koje mu je za svojom trpezom ponudio vrhovni bog Anu, jer je mislio da mu Anu sprema zamku; Adam je prodao svoju besmrtnost za plod koji će ga dovesti do saznanja dobra i zla; Gilgameš je dobio, najzad, travku života, ali je pustio da mu je ukrade zmija. U krajnjem redu, što ljudi nisu besmrtni, kriva je ona poznata zavist bogova, koja je bila tako važna komponenta u staroj, naročito u grčkoj religioznosti. Bez obzira na starost epa, neke teme su savremene, večne i bliske svakom čoveku: čovekoljublje, želja da se prevaziđe smrt, i da se delima čovekov život pomeri u večnost. U ovom epu pominje se Veliki potop koji je uništio ljude, slično potopu iz Biblije.

 

 

CONTACT