TABANOVIĆ

lektira, gramatika i testovi

Družina Sinji galeb

Autor: Tone Seliškar

Književni rod: epika

Književna vrsta: roman - novela

Mesto i vreme radnje: Radnja se odvija između dva svetska rata na jednom dalmatinskom ostrvu u noveli poznatom kao Galebovo ostrvo.

Tema: Ovde je centralna tema vezana za dogodovštine jednog siromašnog dečak koji u neprestanoj borbi između dobra i zla, pravde i nepravde, između života i smrti zajedno sa drugim učesnicima priče izlazi kao pobednik. Sve pomalo liči na bajku.

Ideja (poruka): Samo slogom i udruživanjem može se postići pravi cilj i doći do uspeha i blagostanja. Složni dečaci postali su primer kako se i najteže prepreke u životu mogu savladati.

Fabula

Novela počinje opisom ribarskog naselja. Pisac, zatim, usmerava našu pažnju na jednu izdvojenu kuću sagrađenu od kamena, koja je bila "stara, vrlo stara, te je počela da se ruši". U toj kući živeo je dečak Ivo, na početku sa roditeljima, a onda sasvim sam. Ivin otac razlikovao se od ostalih ribara u naselju. Bio je osobenjak naročite vrste..."Mladost je proćerdao s one strane Okeana, proputovao i preplovio pola sveta", bio je sklon raznim avanturama i velikom poroku - kocki koja mu je odnela svu zaradu. Pisac, zatim, slika ribarske porodice kao uboge sa malim aradama. Svako je od njih radio za sebe, na malim lađama kojima se nisu mogli otisnuti dalje na pučinu gde je ulov bio veći. Ivin otac predložio je ribarima da kupe jednu motornu lađu i da zajedno love i zaradu dele. Ovaj predlog ribari su sa oduševljenjem prihvatili i sa mukom prikupili novac. Ivin otac sa tim parama odlazi da kupi lađu, ali sve novce izgubi na kocki. Ribari ga po kazni prebiju i ostave mu tek toliko vremena da se oprosti sa ženom, a onda ga proteraju sa ostrva. Uskoro je dečaku umrla majka i on ostaje sasvim sam. Bio je skoro odstranjen iz naselja. "I da nije bilo samilosti žena i starog Justa, uginuo bi kao slabašno mladunče kome su lovci ubili majku hraniteljku". Ivin otac se, ipak, jednog dana vratio. Grizla ga je savest i vratio se na ostrvo da pred smrt moli za milost i da još jednom zagrli sina. Posle smrti Ivinog oca, koga su zvali Brazilijanac, Ivi je ostala ribarska lađica "Sinji galeb". Ivo osniva Družinu Sinji galeb. U početku dečaci iz naselja su bili odbojni i uzdržani prema Ivi. Jedino ga je razumevala i uvek na njegovoj strani bila Mileva "crvenokosa, rumenih obraza, dobroćudna" devojčica koja je bitno uticala na slogu i prijateljstvo među dečacima. Družina složno radi na opravci i čišćenju Sinjeg galeba. Izabrala je Ivu za kapetana. Radili su i teške poslove u kamenolomu da bi zaradili novac za opravku i oprmu Sinjeg galeba. Iva je napravio podvig kada je, rizikujući život, dinamitom razorio granitnu stenu koja je svakog časa mogla da se surva na radnike kamenoloma. Nov zaplet nastaje kada meštani odluče da zaplene Sinji galeb kako bi ga prodali i nadoknadili štetu koju je prouzrokovao Ivin otac. Međutim, dečaci su uspeli da vrate "Galeba" i da sa njim isplove na more. Ali na pučini ih je zatekla silna oluja. Dečaci su bili uplašeni. Juri su se pričinjavale čudne nakaze. Franjo i Pero kriknuše i počeše zapomagati; Mihael se pribio uz Ivu. On ih je tešio, iako je i sam bio zabrinut. Pobesneli talas povukao je u more Peru i Jureta, ostali su se našli na pustom ostrvu. Mnogo su se ugruvali od kamenje, ali ih je još više bolelo saznanje da su izgubili dva druga. Ivi je bilo najteže. Ako su se njihovi drugovi zaista udavili, njihova smrt pašće na njegovu dušu. Na pustom ostrvu nije bilo pijaće vode. U potrazi za vodom naišli su na skrivenu pećinu i u njoj drvene sanduke. U njima je bio čaj, oružje, svila, barut, kafa, duvan, rum. Bi im jasno da su otkrili tajno krijumčarsko skladište. Ivo je odlučio da raznese dve stene kako bi nasukanog "Galeba" spustili u more, a zatim da natovare sanduke i osvoje nagradu od vlasti. Međutim, u tom momentu doplovi motorna lađa "Meteor" sa krijumčarima. Oni pohvataju dečake i prebace ih na svoj brod. Jedina dobra okolnost je to što su na "Meteoru" bila i njihova dva druga koje su krijumčari izvukli iz mora. Krijumčari su većali šta da rade sa dečacima. Najokrutniji od njih bio je izvesni Lorenco koji je predlagao da ih bace u more. Mašinista Ante se usprotivio. Lorenco onda predloži da ih prodaju kao roblje. Ivo i Mihael, pak, uspevaju da kroz ventilaciju nečujno izađu na palubu. U tom trenutku na palubi bio je samo mašinista jer su ostali krijumčari otišli u pećinu po sanduke. Ivo je hrastovom motkom udario mašinistu i onesvestio ga. Dečaci pokreću lađu i beže, a krijumčari za njima pucaju. Kad je došao svesti, mašinista Ante se sprijateljio sa dečacima, pa ga dečaci primaju u svoju družinu. Ante, zatim, Ivi pripoveda svoju životnu priču iz koje se vidi da je pošao pogrešnim putem (kocka, piće, prevare). Tu Iva saznaje da je Ante učestvovao u prevari njegovog oca koga su opili i uzeli mu novac. Pošto se Ante pridružio dečacima, on ih obučava kako da love. Na jarbolu "Meteora" postavljena je zastava Sinjeg galeba. Za družinu je počeo novi život. Ante ih je učio da čitaju pomorske karte, objašnjavao im delove motora, upoznao sa kompasom i sestantom. Ivo je stalno zapitkivao, a za motor lađe najviše se interesovao Mihael. U Ulcinju su preuredili "Meteor", prodali lađicu Sinji galeb kako bi što bolje opremili novu; nabavili su veliku vrećastu mrežu. Početkom oktobra pođoše na prvu probnu plovidbu. Hvataju mnogo ribe, Ante im pokazuje kako da je razvrstaju. Posao je težak, naročito zimi, ali Ivo je srećan što se ostvaruju snovi njegovog oca. Pri povratku kući "Meteor" se nije mogao prepoznati. Nova lepa plava boja blistala je na zimskom suncu, na krmi se ponosno lepršala jugoslovenska zastava, a na vrhu prvog jarbola vijorila se zastava Družine crvenom bojom ispisano ime Sinji galeb. U nastavku pisac nas upoznaje sa novim nevoljama družine: susret sa jedrenjačom "Sant Lorenco". Sa te lađe pucaju, Ante je ranjen i umire. Pošto Lorenco nije imao motor, Galeb beži. Bližili su se obali rodnog kraja. Međutim, ponestaje goriva i motori zaćutaše. Najstrašnije bilo je to što je uragan gonio Galeba kamenitoj obali. Družina ispaljuje svetleće rakete. Sa torpednjače "Smeli" stiže pomoć. Kod starog svetionika čuvar Simeon ih uči šta treba da rade kako bi "Meteor" postao njihovo vlasništvo. Ivo u zaključanom sandučetu nalazi Antino pismo s objašnjenjem da ga predaju vlastima u Splitu. Ali dok su se oni zabunili oko papira, krijumčar Lorenco krade Sinji galeb. Dečaci sa Simeunovom jedrilicom plove ka Splitu. Činovnik pomorske uprave dao je uzbunu, ali dok se stvari ne razjasne, dečaci ostadoše u zatvoru. U međuvremenu, posle one burne noći kad su dečaci isplovili, u selu su najviše brinule njihove majke. One su naricale, i u crkvi održale parastos za pokoj duša dečaka. Mileva, Justova ćerka, išla je po naselju kao izgubljena. U njenom srcu tinjala je nada da sui dečaci živi. Pred Božić Just odlazi u grad i tamo je rešena zagonetka oko dečaka i Sinjeg galeba. Tu je bila i Mileva. Kad je ugledala dečake, lice joj je oblio blaženi smešak. Od silne radosti nije mogla da progovori ni jednu reč. Najlepša novost za dečake bila je vest da je Sinji galeb u luci. Sutradan, pre podne predata im je velika nagrada državnog monopola, i novine su opširno pisale o odvažnosti i hrabrosti mladih pomoraca. Sa Justom i Milevom dečaci su ponovo na palubi Sinjeg galeba. Vratili su se kući gde su ih meštani sa oduševljenjem dočekali radujući se se ulasku Sinjeg galeba u luku.

Razgovor o delu

1. Kako žive ribari sa Galebovog ostrva? Osam ribarskih porodica žive u nemaštini, deca su im bosonoga i više gladna nego sita; sa malim lađicama zvučnih imena: Sveta Barbara, Sveti Just, Morska zvezda, Sveti Petar... nisu se mogli otisnuti daleko na pučinu gde je bilo više ribe i bolji ulov.

2. Šta im predlaže Ivin otac, Brazilijanac? Da se udruže i zajednički kupe jednu veliku motornu lađu, da zajedno love i zaradu dele.

3. Kako su na to reagovali ostali ribari? Bili su oduševljeni, i skupili su novac za novu lađu, a Brazilijanac je otišao da je kupi.

4. Šta je uradio Brazilijanac? Umesto da kupi lađu, on je novac prokockao.

5. Kako su ribari reagovali kad su za to saznali? Istukli su Brazilijanca i proterali ga sa ostrva.

6. Ubrzo nakon toga umire Ivina majka, i on živi sam, kako? "Ivo je rastao kao divlja loza."

7. Ko pomaže Ivi da preživi? "Da nije bilo samilosti žena i starog Justa, uginuo bi kao slabašno mladunče kome su lovci ubili majku hraniteljku".

8. Kako se prema Ivi odnose drugi dečaci sa ostrva? Gledaju ga s podozrenjem, iako on nije kriv za postupak svoga oca.

9. Ko pomaže da se jaz između Ive i ostalih dečaka premosti? Mileva, Justova ćerka, koja dečake savetuje i miri kad bi došlo do sukoba.

10. Posle mnogo godina Ivin otac se krišom vraća na ostrvo. Zašto? Da bi pred smrt još jednom video i zagrlio sina.

11. Po čemu je još značajan Brazilijančev povratak? Na samrti on kaže Ivi: "Ostavljam ti u amanet onu lepu zamisao (misli na udruživanje) i svog Sinjeg galeba".

12. Da li je Iva ispoštovao poslednju očevu želju? Jeste. Predložio je dečacima sa ostrva da se udruže i reka: Neka Galeb bude naš.

13. Kakav je podvig izveo Ivo u kamenolomu? Rizikujući život, dinamitom razorio granitnu stenu koja je svakog časa mogla da se surva na radnike kamenoloma.

14. Šta se dogodilo kad su dečaci vredno radeći, sredili brodić?Meštani su zaplenili Sinjeg galeba da koliko-toliko nadoknade štetu što im je učinio Ivin otac.

15. Kako je reagovala družina?Kradom su oslobodili brod i isplovili na more.

16. Šta ih je tamo snašlo?Pobesneli talas povukao je u more Peru i Jureta, ostali su se našli na pustom ostrvu.

17. Šta su dečaci, tražeći pitku vodu, otkrili na pustom ostrvu? U potrazi za vodom naišli su na skrivenu pećinu i u njoj drvene sanduke. U njima je bio čaj, oružje, svila, barut, kafa, duvan, rum...

18. Šta je odlučio vođa družine Ivo? Ivo je odlučio da raznese dve stene kako bi nasukanog "Galeba" spustili u more, a zatim da na njega natovare sanduke i osvoje nagradu od vlasti.

19. Šta se u tom času dogodilo?U tom momentu doplovi motorna lađa "Meteor" sa krijumčarima.

20. Osim nevolje, Meteor je doneo i jednu lepu vest, koju?Jedina doba okolnost je to što su na Meteoru bila i njihova dva druga koje su krijumčari izvukli iz mora.

21. Šta su krijumčari hteli da urade sa dečacima?Krijumčari su većali šta da rade sa dečacima. Najokrutniji od njih bio je izvesni Lorenco koji je predlagao da ih bace u more.

22. Ko se ovom predlogu suprotstavlja?Mašinista Ante se usprotivio. Lorenco onda predloži da ih prodaju kao roblje.

23. Šta se nakon toga događa?Ivo i Mihael, pak, uspevaju da kroz ventilaciju nečujno izađu na palubu.

24. Koga su zatekli na palubi?U tom trenutku na palubi bio je samo mašinista jer su ostali krijumčari otišli u pećinu po sanduke.

25. Kako družina preuzima "Meteor"?Ivo je hrastovom motkom udario mašinistu i onesvestio ga. Dečaci pokreću lađu i beže, a krijumčari za njima pucaju.

26. Kad je došao svesti mašinista Ante se pridružuje dečacima i otkriva jednu tajnu, koju?Ante, zatim, Ivi pripoveda svoju životnu priču iz koje se vidi da je pošao pogrešnim putem (kocka, piće, prevare); da je učestvovao u prevari Ivinog oca tako što su ga opili i uzeli mu novac.

27. Šta se dogodilo prilikom susreta sa jedrenjačom Sant Lorenco? Sa te lađe pucaju, Ante je ranjen i umire. Dečaci u Splitu od vlasti primaju veliku nagradu, i sa Justom i Milevom vraćaju se kući gde su ih s oduševljenjem dočekali meštani.

Priredio: Petar Jokić, nastavnik

O piscu:

tabanovic.com

Tone Seliškar rođen je 1. aprila 1900. godine u Ljubljani, u radničkoj porodici. Završio je učiteljsku školu i radio u više sela u Sloveniji. Još kao đak počeo je da piše, u početku poeziju, a kasnije i prozu. Objavio je tri zbirke pesama: Trbovlje, Pesme iščekivanja i U naručju domovine. Napisao je romane: Nasukani brod i Tršćanska cesta, ali najveći uspeh postigao je novelom (kraći roman) Družina Sinji galeb koju je objavio 1936. godine. Umro je 10. avgusta 1969. godine u Ljubljani.

 

Družina Sinji galeb - likovi - ovde

 

 

 

CONTACT