TABANOVIĆ

lektira, gramatika i testovi

Derviš i smrt

Autor: Meša Selimović:

tabanovic.com

Književni rod: epika

Književna vrsta: roman, psihološka drama, tragedija

Tema: Vlast se menja, samo dželati ostaju isti

Ideja (poruka): "Vlast je vlast, a vlast kvari čovjeka. Čojvek dođe na vlast i želi da promjeni svijet, a promeni samog sebe. Svijet ostane isti, a valjalo bi bi ga iz korjijena izmeniti."

Mesto i vreme radnje Neimenovana kasaba u Bosni - 18. vek

Umesto predgovora:

„Derviš i smrt“ (1966.) kritika je odmah oduševljeno pozdravila kao izuzetno delo. Ovaj roman je napisan kao reakcija na tadašnji Titov režim koji se vrlo često obračunavao sa političkim neistomišljenicima. Samo je Meša radnju smestio u daleku prošlost. I sam Mešin brat je bio na Golom otoku, što je bio dodatni motiv priče.

„Derviš i smrt“ je roman o dervišu Ahmedu Nurudinu. On je duhovni vođa, koji se odrekao ovozemaljskog života: ženske lepote i ljubavnog užitka, jer je pronašao istinu u Bogu kojem služi. Ljubav prema Bogu često mute sećanja na dane mladosti u kojim dominira lik žene. On je kao i hrišćanski monasi sam sebe osudio. Međutim, priroda je neumoljiva, pa mu srce zaigra kad vidi lepu ženu. Smrt je ispit na kom se lome i preispituju sva duhovna uporišta jednog vernika. Ahmed na arapskom znači stalno zahvalan Bogu, a Nurudin svetlo vere. Ovo je roman o borbi između čoveka kakav jeste, i čoveka kakav bi trebalo biti. Priča o veri, ljubavi, osveti, mržnji, vlasti i unutrašnjoj borbi čoveka sa svojom savešću, razapetog između zakona koje nameće društvo, sa jedne strane, i zakona koje nameće viša sila, sa druge strane. Razapet između društva i Boga, Ahmed traga za sopstvenim identitetom. I boreći se za pravdu i život svog brata i sam strada, podnoseći teškoće koje su posledica njegovih odluka.

Roman je ispovest glavnog junaka Ahmeda Nurudina, nastala u noći, dok isčekuje zoru i smrt.

Fabula

Roman počinje citatom iz Kur`ana: Pozivam za svjedoka vrijeme, početak i svršetak svega - da je svaki čovjek uvijek na gubitku. Pisac tako tumači filozofiju apsurda života i prolaznosti. Šta god čovek radio, uvek je na gubitku. Ahmed Nurudin je svaki tragični usamljeni pojedinac, koji se ne uklapa u okrutni svet zla. Dok je bio samo derviš, verovao je da pravda ima uporište u Božjim zakonima. Međutim, kad je i sam postao vlast, svesno se odriče Božje pravde, i odlučuje da uhapsi svoga prijatelja. Mula Jusuf mu vešto podmeće dokument, koji oslobađa njegovog prijatelja. Tako on, mimo svoje volje, postaje borac protiv totalitarnog režima i časno strada. Doduše, nudi mu se šansa da se begstvom spasi, ali on to odbija svestan da ga čeka smrt kao njegovog prethodnika.

U uvodnom delu romana pisac nam predstavlja glavnog junaka, šejha Ahmeda Nurudina, koji objašnjava zašto ovo piše. Autor slika njegov nemir zbog brata Haruna, koji se nalazi u tamnici.

Početak radnje

Ahmed odlazi kod kadijine žene, seste njegovog prijatelja Hasana, opisuje njene ruke, nju kao ženu, bori se sa svojim strastima i govori nam o smrti. Razgovaraju o Hasanu. Zaboravlja pravi razlog posete.

Zaplet

Ahmed sazna da Hasanov otac želi razbaštaniti svoga sina zbog kocke, pića i druženja sa nevernicima. Hasanova sestra, kojoj očeva odluka ide u prilog, traži od Ahmeda da Hasana ubedi da se svojevoljno odrekne nasledstva. Proleće je na ulicama kasabe narod slavi Đurđevdan. U Ahmedu to povećava tugu zbog utamničenog brata. U dvorištu tekije derviš Ahmed sreće begunca iz zatvora Ishaka. U prvi mah odlučuje da taj događaj zataji, ali ne može da mirno spava i ujutro ispriča Mula Jusufu, ali kasno, jer je begunac pobegao. Zatim, Ahmed razgovara sa svojim ocem, koji je došao iz drugog grada da otkrije šta je sa njegovim drugim sinom Harunom. Ahmed odlazi do muselima kako bi saznao nešto više o hapšenju svoga brata, ali ništa konkretno ne sazna. Razočaran, sreće Hasana, koji se tek vratio sa puta, i priča mu zašto je njegov brat uhapšen, Naime, Harun je bio pisar, pronašao je tajne dokumente i znao je previše, pa su ga uhapsili. To u Ahmedu budi još veći nemir, tugu, pa mu Hasan predlaže da odu do tvrđave i oslobode Haruna, ali Ahmed ne želi. veruje u pravdu, veruje da njegov brat nije kriv i da će ga pustiti. Hasan sumnja u pravdu i hoće da se odrekne nasledstva radi Harunove slobode, ali i taj predlog propada. Dok šeta tekijom, Ahmedu prilazi nepoznati čovek, koji mu preti da će i on nastradati ako ne odustane od traganja za bratom. Posle toga, Ahmed odlazi kod muftije s namerom da ga moli za brata i tu sreće Kara Zaima, starog junaka, a sada samo senu koja živi od uspomena. Ulazi kod muftije. razgovara sa njim u nadi da će dobiti više informacija i da će mu muftija pomoći, ali uzaludno. Vraća se u tekiju i od hafiz Muhameda saznaje da je Harun ubijen pre tri dana, a da Ahmed nije ni znao. Ahmed totalno skrhan nakon molitve u džamiji, govori o životu i prolaznosti života. Sad se sve okreće protiv njega. Na povratku u tekiju četvorica sjemena ga hvataju, isprebijaju i pošalju ga u tvrđavu gde provodi nekoliko dana. Tu upoznaje stražara, Đemala, govori o životu i smrti, očekuje ko će doći po njega da ga oslobodi, jer ipak je on šejh, uticajan čovek, ali niko ne dolazi. Prebacuju ga u drugu ćeliju. U toj ćeliji je Ishak, razgovara sa njim, Nakon toga ga puštaju, on i dalje traži Ishaka želi da mu pomogne, ali očito je da on jedini vidi Ishaka i zna da postoji (Ahmed ludi). Ovim poglavljem se završava prvi deo romana.

Drugi deo romana počinje tako što Ahmed govori o svojim događajima u vosjci, priča kako je u vosjci bila jedna žena, prostitutka, zadovoljavala je vojnike koji su bili daleko od žena. Međutim, nju su ubili jer je bila i sa neprijateljskim vojnicima. Njen sin ostao je sam, Ahmed se sažalio i poveo ga sa sobom, kasnije ga je pronašao i doveo u tekiju, to je Mula Jusuf. Ahmed govori o tome kako je to bio veseo dečak, ali se najednom promenio, postao je mrzovoljan, nedruštven. Hasan ga navodi da razmisli malo o Mula-Jusufu, zašto je postao takav, šta ga je nagnalo na to, Ahmed ispituje hafiz Muhameda, koji mu otkriva da je viđao Mula Jusufa oko kadijine kuće. Tad Ahmed shvata da je Mula Jusuf izdao njegovog brata, bio je kadijin doušnik, on je kriv za Harunovu smrt. Mula Jusuf traži Ahmedov oprost, ali Ahmed ne želi da čuje. Mula Jusuf pokušava da se ubije zbog toga. Ahmed počinje da oseća ogromnu mržnju, ljut je na svakoga, odlazi. Nosi hranu ljudima u tvrđavi i tako hrani svoju dušu; pokušava da pomogne drugima da zaboravi na brata, ali ne uspeva. Dozvoljeno mu je da sahrani svoga brata.

Naredna epizoda romana posvećena je Hasanu. On se pomirio s ocem, doveo ga u svoju kuću, brinuo o njemu i oni su pronašli izgubljenu ljubav. Starac je živnuo. Hasan je mladića iz onog neobičnog ljubavnog trougla poslao na drugi posao pod uslovom da više nikad ne priđe Zejni. Tu kreću najlepši dani prijateljstva s Hasanom. Uskoro Hasan kreće na put. Ahmed tu započinje priču o Hasanu. Školujući se u Carigradu, upoznao je Dubrovkinju i njenog muža i sprijateljio se s njima srećan što čuje domaću reč. Ostavlja škole i odlazi s njima za Dubrovnik zbog nje. Zaljubljen je u nju i ona u njega, no dovoljno je obzirna da ne povredi muža. Strast ga razara i on iz Dubrovnika nesrećan dolazi kući, ženi se i rastaje za godinu dana, živi bećarskim životom, troši i rasipa i tada ga je otac skoro razbaštinio.

Vrhunac radnje

Ahmedu u tekiju dolazi Osman-beg s vojskom, od njega saznaje da je sin hadži-Sinaudina postao carski silahdar (oružar na sultanovu dvoru). Bila je noć, i on nije otišao saopštiti hadžiji srećnu vest. Međutim, ujutro su mu planovi bili drugčiji. Iskoristio je Mulu-Jusufa da poruči kadiji da je hadži-Sinaudin kriv što su iz tvrđave pobegli neki Posavci. Istovremeno je poslao po tataru pismo u Carigrad sinu da mu je otac zatvoren. Skovao je zaveru. No, kasaba se pobunila pre no što je sin iz Carigrada mogao nešto učiniti, jer je hadži-Sinaudin bio dobrotvor. Revolucionarno su oslobodili hadži-Sinaudina, ubili kadiju, a muselima nagnali u begstvo.

Obrt, peripetija

Ahmed je postao novi kadija. U posetu mu stiže stari prijatelj Hasan. "A ti posto kadija. Sudiš li sudiš. A vidiš, ja ne poštujuem tvoje sadašnje zvanje i žalim za tobom ranijem." Ahmed: "Trudim se da budem dobar kadija i da sudim kako mi zakon i savjest nalažu." Hasan. "Vlast je vlast, a vlast kvari čovjeka. Čojvek dođe na vlast i želi da promjeni svijet, a promeni samog sebe. Svijet ostane isti, a valjalo bi bi ga iz kojijena izmeniti."

Rasplet

Posel par meseci, došla je zima. Prethodni muselim bio je udavljen, a novi je savijao kičmu kako je trebalo guverneru. Hasanova sestra, udovica, čekala je dete. Ahmed joj nudi ruku, no ona odbija. Posavina, koja je spaljena i ogoljena, privlači Hasana i on kupuje zemlju. No, Piri-Vojvoda (novi lik) pronalazi pismo dubrovačkog trgovca koji je s Hasanom dobar, u kojem je ocrnjena bosanska vlast. Hasan je pomogao da Dubrovčanin utekne. Hasan se pred novim kadiom Ahmedom uspešno brani, no stiže guvernerova zapovest da se Hasan uhapsi. Ahmed to mora potpisati, u protivnom će tužba protiv njega ići u Carigrad. Teraju ga da optuži svog najboljeg druga Hasana. On to i čini, ali Mula Jusuf ga sprečava tako što mu podmeće naredbu, o nekoj vodenici. Ahmed ne pročita teks, nego samo potpiše, a ustvari bila je to naredba o puštanju Hasana iz zatvora. Ispadne da je Ahmed spasio Hasana. Sa Hasanom je otišao i Mula-Jusuf, a krivica je pripisana Ahmedu. Kara Zaim ga obaveštava da će zbog ovih grešaka biti sproveden i ubijen. Ima vremena da pobegne, ali on ne želi. Sledi susret s mladićem iz njegovog sela i saznajemo da je majka mladića bila prva i jedina ljubav Ahmedova, da su je roditelji udali pre no što se on iz rata vrvratio kući, da je mladić možda njegov. Roman završava citatom iz Kur`ana kojim je i počeo ovaj roman: “Pozivam za svjedoka vrijeme, početak i svršetak svega – da je svaki čovjek uvijek na gubitku.”

Priredio: Petar Jokić, nastavnik

O pesniku

Mehmed Meša Selimović rođen je 26. aprila 1910. godine u Tuzli. U rodnom gradu završio je osnovnu školu i gimnaziju. Godine 1930. upisao se na studijsku grupu srpskohrvatski jezik i jugoslovenska književnost Filozofskog fakulteta u Beogradu. Diplomirao je 1934. godine, a od 1935. do 1941. godine radi kao profesor Građanske škole, a potom je 1936. postavljen za suplenta u Realnoj gimnaziji u Tuzli. Prve dve godine rata živeo je u Tuzli, gde je bio uhapšen zbog saradnje sa Narodnooslobodilačkim pokretom, a u maju 1943. godine prešao je na oslobođenu teritoriju. Tada je postao član Komunističke partije Jugoslavije i član Agitprop-a za istočnu Bosnu, potom je bio politički komesar Tuzlanskog partizanskog odreda. Godine 1944. prešao je u Beograd, gde je obavljao značajne političke i kulturne funkcije. Od 1947. godine živeo je u Sarajevu i radio kao:profesor Više pedagoške škole, docent Filozofskog fakulteta, umetnički direktor „Bosna-filma“, direktor drame Narodnog pozorišta, glavni urednik IP „Svjetlost“. Godine 1971. je penzionisan i preselio se u Beograd. Bio je redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti. Umro je 11.jula 1982. u Beogradu.

Derviš i smrt - likovi ovde

 

 

 

 

 

CONTACT