Dobro došli na sajt tabanovic.comlogo

Verzija for IPhone

O piscu

autorFerenc Molnar, autor ovog popularnog romana, rođen je 12. januara 1878. godine u Budimpešti. Već sa 18 bgodina bio je novinar, čiji su se živi i zanimljivi članci rado čitali. Najveći uspeh postigao je dramama. Ali, roman Dečaci Pavlove ulice, delo je trajnije nego sve njegove knjige i drama. Ovaj roman prvo je objavljen u novinama, u nastavcima 1907. godine. Knjiga je nastala iz piščevih doživljaja u detinjstvu. Mali Ferenc Molnar nije poznavao radosti širokih polja, igrališta; parkovi su bili ograđeni. Tako je drvara u Pavlovoj ulici postala raj za decu iz cele okoline. Gradilište, pa i dečak (Ferenc Molnar) koji je virio kroz ogradu bili su stvarni. Umro je 1.aprila 1952. godine u Njujorku, u emigraciji.

Git-udruženje

"Udruženje skupljača gita. Budimpešta 1889". Pisalo je na pečatu ovog neobično glupavog udruženja, a na zastavi ispod istog natpisa stajalo je: "Esküszünk, hogy rabok továb ne leszünk!" ("Zaklinjemo se da više robovi nećemo biti".) Zašto glupavog? Zato što su članovi udruženja morali ne samo da skupljaju git sa ustakljenih površina nego i da ga žvaću kako bi ga održali da bude mek. Meni nikako nije jasno zašto je ovu epizodu pisac ubacio u roman jer ona kvari priču. Verovatno da bi povećao broj stranica, što se opet svodi na glupost.

Dečaci Pavlove ulice

Autor: Ferenc Molnar

Književni rod: epika

Književna vrsta: roman

Tema: Kako su dečaci Pavlove ulice provodili svoje nemirno dečaštvo u ratnim igrama, kopirajući starije, kao i junake iz pročitanih avanturističkih romana.

Ideja (poruka): Ovde bi mogla da se kaže ona narodna: Boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce u junaka. Odnosno, čovek se ne meri pedljom nego delima koja čini. Ili: fizički slabije od sebe ne treba da maltretiramo i da ih ponižavamo; pravo jačeg vlada među životinjama, a ne važi za ljude. Treba biti čovek.

Mesto i vreme radnje: Radnja se odvija u Budimpešti u Pavlovoj ulici krajem 19. veka.

Fabula

Na početku romana pisac nas uvodi u atmosferu dečaka podeljenih u dve "ratničke" grupe. Povod za sukob je u zapleni klikera dečaku iz Pavlove ulice (Nemečeku) od braće Pastora iz druge "ratničke" grupe.
(Vidi na sledećem video-snimku!↓)
Prilično dosadan čas hemije remeti iznenadni zvuk muzike. Bila je to nekakva vesela mađarska melodija koja je na verglu dobila ritam marša. Dečji pogledi su sa eksperimenta (zelenog plamena u Bunzenovoj lampi) odlutali kroz otvoren prozoru, tražeći izvor muzike. Uzalud je profesor naredio da se zatvori prozor, dečaci su se krišom dopisivali. Bila je to poruka: "Posle podne u tri glavna skupština. Biranje predsednika na gradilištu. Obnarodovati". Kad se čas završio, deca su bila vesela, i njihovu razdraganost nije mogla pomutiti ni činjenica što je prodavac slatkiša tog dana podigao cenu. Plac i drvara u Pavlovoj ulici mesto su centralnog događaja: "to je bio grad, šuma, stenovit brdski kraj, jednom rečju svakad ono za šta su ga toga dana proglasili". "Na gradilištu su svi bili oficiri, a samo Nemeček - redov". Na skupštini dečaci Pavlove ulice su izabrali vođu: 11 glasova dobio je Janoš Boka, a tri - Deže Gereb. Tri dečaka iz Pavlove ulice odlaze na "teren" crvenih košulja, u Botaničku baštu i prodiru na njihovo ostrvo. Da bi to ostvarili, morali su da prođu kroz razne prepreke i opasnosti. Boki i Nemečeku najteže je bilo kad su među dečacima iz protivničke družine videli Gereba, u koga je Boka imao puno poverenja, a ovaj ga je izdao. U večernjoj tišini čuli su Gerebove reči: "Na gradilište se može ući sa dve strane... Najbolje će biti da se unapred dogovorimo kada ćete doći. Onda ću ja doći na gradilište poslednji i ostaviću otvorena mala vrata". Svi dečaci su potcenjivali Nemečekai smatrali plašljivim, nedovoljno zrelim za njihovo društvo. Međutim, taj mali plavi dečak je pokazao da je hrabar kad se sam našao među brojnim "crvenim košuljama". "Jest, Nemeček. Ja sam. I nemojte tragati ko je ukrao iz arsenala zastavu dečaka Pavlove ulice, ja sam je ukrao. Mogao sam ostati na drvetu dok svi ne odete... Ali kad je Gereb rekao da među nama nema nijednog koji je hrabar, mislio sam u sebi: Čekaj, pokazaću ja tebi da i među dečacima Pavlove ulice ima hrabrih, ako niko drugi, ono Nemeček, redov. Evo me...sad radite sa mnom šta hoćete, istucite me, otmite mi iz ruku barjak, jer ga drukčije neću dati... Ta ja sam sam, a vas je desetorica". Feri Ač, vođa "crvenih košulja", cenio je hrabrost Nemečeka i pozvao ga u svoju družinu, ali je mališa ponosno odbio. Onda je kažnjen tako što su ga zagnjurili u plitko jezero, a on je ćutke sve podneo iako je bio prehlađen. Ač je takođe naredio da i braća Pastor po kazni skoče u jezero. Pred odsudnu bitku za odbranu gradilišta (domovine) družina Pavlove ulice ostala je bez jedinog svog redova, jer se plavokosi Nemeček razboleo. Uzrok Nemečekove bolest bio je nazeb, jer se triput okupao: jednom za domovinu, drugi put slučajno i treći put su ga primorali. U međuvremenu Gereb šalje pismo "komandantu i generalu" Boki u kojem priznaje grešku za izdaju i moli za oproštaj i traži da se vrati u družinu kao običan redov i učestvuje u borbi za spas gradilišta. Boka i njegovi oficiri primaju Gereba, a Boka još naređuje da sa o Gerebovoj grešci ne govori. Dečaci obe ratničke družine prihvataju "objavu rata", a time i "pravila ratovanja". Neće biti tuče, biće upotrebljen samo peščane bombe, pravilno rvanje i borba kopljem. "Ko sa oba ramena dotakne zemlju, taj je pobeđen. Kopljem se nije smelo tući i bosti i dvojica ne mogu napasati jednoga". Opis rata u romanu je dosadno razvučen sa mnogo pojedinosti. Feri Ač je vojsku podelio u dve grupe: jedna, kojom je komandovao stariji Pastor, napala je gradilište iz Marijine ulice, a drugu je predvodio Ač. Ova vojska je imala da sačeka ishod prve grupe. Bokina odbrana u Marijinoj ulici bila je vrlo uspešna: zarobio je svih šest "crvenih košulja". Kad se uverio da je izgubio bitku, Ač je u borbu ušao iz Pavlove ulice. Nastavljeno je bombardovanje peščanim bombama, ali je Feri Ač napredovao ka kolibi ne bi li oslobodio svoje zatočenike. Presudan momenat za ishod bitke bio je kad je pred Ača stao Nemeček, koji je za čitavu glavu bio niži od njega. "Jedno slabašno plavo dete je podiglo dve ruke i uzviknulo: "Stoj!"Mali plavi, bolesni dečak pojuri tada na Feri Ača i strahovitim naporom iznenađenog vođu lepo i pravilno baci na zemlju.

Idi na vrh stranice za nastavak priče!

Zatim i on klonu preko njega, onesvešćen". Veliku radost pobede dečacima Pavlove ulice pomutila je činjenica da se Nemeček smrtno razbole (zapaljenje pluća). Obilazili su ga drugovi iz družine, ali je u ponoć stigao i Feri Ač. Zaboravio sam da vam kažem da je posle bitke Nemeček dobio čin kapetana. Koliku su ljubav dečaci osećali prema svom igralištu najbolje ilustruje jedna rečenica koju je na samrtničkoj postelji izrekao Nemeček. "Vetar je zatresao prozore sobe u kojoj se", u malom krevetu, mučio jedan mali kapetan u groznici...A kapetan, sa tužnim osmehom, jedva čujno, gotovo šapatom, reče: "Sa gradilišta duva. S dragog gradilišta duva". Ubrzo posle Nemečekove smrti, na gradilište su došli radnici da ga prekopaju: napraviće podrume, temelje, kuće.

Razgovor o romanu

1. Da se podsetimo: Kako se zovu vođe ratničkih družina?

Feri Ač je vođa družine koja je nosilacrvene košulje, a Janoš Boka je na čelu "ratnika" sa zeleno- crvenim košuljama.

2. Kojom slikom počinje roman?

Atmosferom dosađivanja na času hemije.

3. Zašto su učenici psihički odsutni sa časa?

Sa ulice je dopirao zvuk muzike. Bila je to nekakva vesela mađarka melodija koja je na verglu dobila ritam marša. Uz to dečaci su se krišom dopisivali o tome gde da se nađu posle časova.

4. Oko čega se stvara zaplet u romanu?

Braća Pastor iz suparničke družine oteli su klikere od Nemečeka, redova Bokine čete. To je povod za obračun.

5. Šta znači reč AJNŠTAND?

To je naročita reč peštanske dece kad neki jači dečko vidi slabijeg od sebe da se igra klikerima, pa hoće da ih uzme od njega, onda samo kaže ajnštand. Ta ružna nemačka reč znači da je jači dečak klikere proglasio za ratni plen, i da će upotrebiti silu ako se slabiji usprotivi.

6. Gde je mesto centralnog događaja?

Plac i drvara u Pavlovoj ulici.

7. Nemeček ima mnogo vrlina. Koju njegovu osobinu najviše ceniš?

8. Neki Nemečekovi postupci izazivaju divljenje i kod neprijatelja. Kad se to i kako dogodilo?

Glavni likovi:

Boka: "Imao je 14 godina i na licu mu je bilo malo tragova muževnosti. Ali čim bi otvorio usta, dobio bi nekoliko godina. Glas mu je bio dubok, blag i ozbiljan...Retko je govorio gluposti. U manje svađe nije se mešao". Među dečacima Pavlove ulice veoma je omiljen. Ulivao im je poverenje i bio im je u svemu pravi vođa: mudar, smiren, ozbiljan i pronicljiv. Feri Ač: Za njega pisac veli: "Bio je tako strašan... bio je jak dečak i neverovatno hrabar. Ali je u očima imao nešto milo i simpatično, nešto čega nije bilo u očima Pastora". Bio je pravedan i strog i prema svojim. Umeo je da bude i osećajan kad se Nemeček razboleo, Feri je poslao svoje dečake da ga posete. Erne Nemeček:junak Na početku romana za njega pisac kaže da ni za koga nije značio ništa. Bio je mršav slabašan dečak. U vojsci dečaka Pavlove ulice - jedini redov. Svi su mu mogli da naređuju, a on da sve sluša i izvršava naređenja. Iako fizički slabašan, nejak, Nemeček je pokazivao mnoge druge osobine po kojima je postao poštovan u obe družine. Njegova hrabrost, kad je svojom voljom otišao u Botaničku baštu da uhodi crvene košulje, njegovo prkosno držanje pred Feri Ačom i neizmerna odanost družini Pavlove ulice. Jedina je tragična ličnost ovog romana. Jedino se za njega dečja igra završila sa najtežim posledicama. Od nazeba se razboleo. Na samrtničkoj postelji on je u mislima uz svoje drugove, na svome gradilištu. Veoma su potresne slike kako dečaci, na kraju, žale svog hrabrog malog drugara, koji je za svoju družinu učinio više od ostalih. Njegov topao lik dominira u nizu veoma lepih likova u romanu.

Negativci:

Braća Pastor: Najmanje dečačke topline ima u likovima braće Pastor. Uvek su skloni nasilju, naročito prema malim i nejakim dečacima. Pisac za njih veli: "Oni su uvek išli opuštene glave, mrko i namrgođeno su gledali, bili su crni, suncem opaljeni momci i još ih niko nikad nije video da se smeju. Njih se valjalo bojati". Gereb: je razmaženo gospodsko dete i Bokin najbolji drug. Sujetan je i žudi za vođstvom. Postao je zavidan na Boku kad su ovoga dečaci izabrali za vođu. Da bi napakostio, Gereb je napustio dečake Pavlove ulice i prešao na stranu "crvenih košulja". Ovaj dečak se pokazao slabićem već na prvoj probi i njega preziru i raniji njegovi drugovi i dečaci kojima se pridružio kao izdajnik. Na kraju moli Boku da ga vrati u družinu, makar bio i običan vojnik. Boka u stilu pravog viteza oprašta mu izdaju, još i drugovima naređuje da o tome ne pričaju. Bokina družina je imala crveno-zelene kape, a ratnici Feri Ača crvene košulje. U borbi oni se među sobom oslovljavaju sa: gospodine komandante, poručniče... da, razumem, izvršavam, zapovedajte, imam li čast da govorim sa gospodinom komandantom, a razgovori se vode u stavu "mirno". Ovakav način ophođenja dečaci su "snimili" iz gledanih ratničkih i avanturističkih filmova o "divljem zapadu" i iz pročitanih romana koji raspaljuju dečju maštu. Setite se Toma Sojera, on se jednom bio odmetnuo u gusare.

Priredio: Petar Jokić, nastavnik

  CONTACT