TABANOVIĆ

lektira, gramatika i testovi

Bogojavljenska noć

Autor: Svetozar Ćorović

tabanovic.com

Književni rod: epika

Književna vrsta: pripovetka

Tema: Ljubav dečaka prema majci

Ideja (poruka): Majka je najdraže biće, naš zaštitnik u detinjstvu, ali i kad odrastemo. U najtežim trenucima dozivamo je (Mila, moja majko!) čak i onda kad je više nema.

Mesto i vreme radnje: Bosanska varošica pred kraj 19-og veka

Bogojavljenje

Prema narodnom verovanju u noći između 18-og i 19-og januara svake godine otvara se nebo, i da će onda Bog dati svakome koji što zaište, samo da se ne ište više nego jedno. Neki napolju provedu celu noć ne bi li videli kad se nebo otvori, ali to svaki ne može videti.

Interpretacija

Siromašni sedmogodišnji dečak ima teško bolesnu majku. Od svojih drugova u školi čuo je za čudotvornu bogojavljensku noć. Njegovi drugovi će iskati: zlatnog konja, carske haljine, karuce, sablju.

- A ti šta ćeš? - zapitaše ga.

– Ja… da mi ozdravi majka.

Slika noći uoči Bogojavljenja u svim pojedinostima asocira (podseća) na smrt i umiranje.

Čitavu kasabu (varošicu) obavio je gusti mrak i samo što u maloj, sirotinjskoj kućici, tamo na kraj mahale (zaseoka, kvarta), još treperi slaba svjetlost. To se kratka svijeća, lojanica, bori sa smrću… Dogorila je skoro do kraja, pa se onaj zlaćani plamen povija, drhće i lagano puckara, razbacujući sitne, modrikaste pjege i jedva osvjetljujući onaj dio sobe, gdje, na poderanom dušeku, leži bolesna žena, u zadnjim časovima… Blizu glave njezine je malo pendžerče (prozorče)… Kraj njega sjedi mršavi i blijedi sedmogodišnji mališa, pa zamišljeno gleda u nebo. Nalaktio se na kraj pendžera, podnimio se rukom, pa niti se miče, niti govori. Kao da je od kamena. Samo ako bolesnica katkada jače jaukne, okrene joj se i, gotovo šapatom, zapita:

– Majko, boli li te puno?

– Oh… boli…

A on je tiho pogladi po obrazu. – Ne boj se, sve će proći!….

Dok pored prozora čeka da se nebesa otvore, dečak stalno ponavlja rečenicu koju će tad izgovoriti: – Bože, da mi ozdravi majka! I ne sumnja: Bog će ga poslušati. Zato on hrabri bolesnu majku da se još malo strpi, pa će ozdraviti. Budan sanja i vidi kako njegova majka nije više bleda, mršava i tužna, nego rumena i vesela, kako se sa njim šali, nosi ga u naručju i peva omiljenu pesmicu Božić bata

Umor savlada mališana i on zadrema. U snovima vidi kako se otvaraju nebesa. Izgovara naučenu rečenicu: – Bože, da mi ozdravi majka! A, toga istoga časa, on lijepo ugleda majku, kako se diže sa dušeka i ide njemu, da ga zagrli. Ona bijaše sada tako lijepa, krepka, zdrava, kakvu je poznavao, dok je bio vrlo mali… On vrisnu od radosti i poleti joj na prsa. A ona ga pritisnu i poče ljubiti, toplo ljubiti. Ti poljupci bijahu mu tako dragi, tako slatki!… Čisto ne zna šta bi radio od prevelike sreće. Pa i on zagrli nju i poče joj vraćati još toplije i još slađe.

Nažalost, dečakovi snovi se nisu ostvarili. Majka je baš te noći umrla.

Kad se probudio i video umrlu majku, "..,govorio je nebu i zahvalio Bogu što mu je majka otišla na neko bolje mesto, mesto gde nema bolesti ni gladi. Znao je da će majka biti uvek uz njega i da poljupci sa njegovog obraza nikada neće nestati.

Priredio: Petar Jokič, nastavnik

O piscu

Svetozar Ćorović rodio se 28. maja 1875. godine u Mostaru, gdje je završio osnovnu i trgovačku školu. Od 1887. godine objavljivao je radove u mnogim listovima i časopisima: Golub, Neven, Bosanska vila, Luča, Otadžbina i Brankovo kolo. Bio je aktivan član mostarskog društva „Gusle“. Ogledao se i u drugim književno-kulturnim aktivnostima: urednik kalendara Neretljanin (1894, 1895), pokretač i urednik (prva tri godišta) časopisa Zora (1896—1901), član redakcije i saradnik opozicionog lista Narod (1907). Za vrijeme aneksione krize 1908. izbjegao je u Italiju. U Bosanski sabor za poslanika je bio izabran 1910.. Po izbijanju rata 1914. je uhapšen, odveden u taoce, potom mobilisan i kao vojnik poslan u Mađarsku. Teško bolestan vratio se u Mostar 1917. godine. Svetozar Ćorović umro je u Mostaru 17. aprila 1919. godine. Umro je od bolesti koju je dobio u austrijskim logorima i internacijama, u kojima je proveo prve tri godine Prvog svetskog rata.

Mapa sajta

 

10 Božjih zapovesti

 

 

 

 

CONTACT