tabanovic.comtabanovic.com

Dobro došli na sajt za lektiru, gramatiku, testove, horoskop i snove

Lektira

Balkanski špijun

Autor: Dušan Kovačević

tabanovic.com

Književni rod: drama

Kniževna vrsta: komedija

Tema: Represivni sistem buntovnike pretvara u svoje sluge tako što im izbrše zdrav razum i nametne ideju da su svi krivi dok se ne dokaže suprotno.

Mesto i vreme radnje: Beograd pod Titovim režimom.

Ideja (poruka): "Ništa nije tako loše da ne može biti gore." (narodna poslovica)

Siže

Glavni junak ove tragi-komedije Ilija Čvorović odrobijao je dve godine zbog ljubavi prema Staljinu i "naučio" se pameti. Ima slabo srce i mogao bi se penzionisati, ali penzije su male, pa on i dalje ćuti i radi, ne žali se. Sad je toliko odan sistemu da i svoju ženu Danicu kritikuje što priča o poskupljenjima; što je protiv njegove volje primila podstanara, kojem se ispoveda da je ćerka završila za zubnog lekara i već pet godina čeka da se zaposli.

Njegovo psihičko stanje obzbiljno se pogorša kad ga inspektor policije pozove na "informativni razgovor" zbog njegovog podstnara. Od tog časa postaje paranoik. Okupiran je mislima da pod njegovim krovom živi imperijalistički špijun. Bio mu je odmah sumnjiv: vratio se posle 20 godina iz Francuske; ne radi niša, a ima novca; u društvu je jednog važnog naučnika, profesora fakulteta i novinarke. Kad se okupe, navlači zavese na prozore; šeta noću...

Ilija se ljuti na sistem što još ništa ne čini da uhiti ove zlikovce, pa ogrganizuje sopstvenu istragu. Da bi pratio "izdajnika" uzima godišnji odmor, kupuje fotoaparat, durbin, magnetofon i vučjaka. Zbog toga podiže kredit. On se drži "svetog pravila": Sve je suprotno od onog što izgleda da jeste. Kad mu na vrata dođe prosjak, on u njemu vidi podstanarovog saradnika; kad zazvoni telefon, a ispostavi se da je pogrešan broj, Ilija "zna" da ga tako proveravaju da li je kod kuće. Čoveka koji se raspitivao za porodicu Davidović ispraća psovkom i pucnjima iz pištolja. Najzad zaključuje da se sa ovom "organizovanom bandom" ne može boriti sam, pa u pomoć zove Đuru, brata blizanca. Đura je jači igrač, odrobijao je tri godine. Kao "islednik" nema živaca da dugo lepim rečima dođe do cilja, nego profesora tuče lopatom za ugalj, a preti sekirom i pištoljem, pa jadnik prizna sve.

Ilijina žena Danica u početku se ponaša normalno, ali malo-pomalo, ona prelazi na muževu stranu po ceni da se odrekne ćerke Sonje, jedine osobe zdrave pameti u porodici Čvorović. Ona shvata da joj otac ne boluje samo od srca, nego i od glave.

Fabula

PRVI ČIN

Podstanar

Prva scena: Danica Čvorović, Ilijina žena, ljušti krompir i sluša radio. Spiker izveštava sa neke sednice. Izveštaj kipi od fraza sa "zacrtanim planovima" i "podvučenim zadacima". Posebna pažnja bila je posvećena »polaznim osnovama dugoročnog programa ekonomske stabilizacije«. Na kraju najava: - U nastavku programa, slušaćemo muziku za igru, u emisiji: “Muzika naše mladosti.” Sa prvim taktovima tanga ulazi Ilija Čvorovič, Daničin muž, zadihan i vidno uzbuđen. Bio je na "informativnom razgovoru" u policiji. Danica pita jesu li ga zvali zbog "onog". Naime, Ilija je 49-e osuđen na dve godine robije zbog Staljina. Ispostavi se, pak, da su ga zvali zbog podstanara Petra Markova Jakovljevića.

- Znaš li ti ko je taj čovek, pita ljutito Ilija Danicu?

- Pa, reko je, da je studiro neki fakultet i da je pre 20 godina otišo u Francusku, tamo je radio ko krojač, brat mu vodi neki šnajderski salon, kaže ona.

Naravno, Iliji je ta priča smešna, jer otkud mu pare da ovde živi skoro godinu dana, a da ništa ne radi. Sastaje se sa nekim sumnjivim ljudima.

Pošto je podstanar odsutan, Ilija ulazi u njegovu sobu i pretresa je. U koferu nalazi štednu knjižicu.

ILIJA: A znaš koliko on ima: sto četrdeset dve hiljade dolara ...

DANICA: Pa, radio je 20 godina ...

ILIJA: Radio je 20 godina?! Koliko sam ja radio? Ceo život!

DANICA: Tamo se dobro plaća.

ILIJA: Gde tamo?! Ti misliš da je ovo stečeno radom. Francuzi plaćali našeg krpiguza dolarima!

Vraća se podstanar i Čvorovići ga ljubazno zovu na kafu s ciljem da ga ispitaju. Podstanar se žali na administraciju koja ga već 9 meseci zamajava sa onim "dođite sutra". Bili su mu obećali lokaciju na Banovom Brdu, ali kad je trebalo da započne izgradnju krojačkog salona, rekli: ne može, preča je prodavnica. Prostodušna Danica umeće se u priču. "Nije to ništa, mi smo 20 godina čekali stan, ćerka (Sonja) diplomirala za zubnog lekara i već 5 godina ne može da dobije posao." Ilija kratkim upadicama i ljutitim pogledima pokušava da obuzda svoju ženu, ali bez uspeha. Kad stanar ode, Ilija sikće na ženu. Ona se pravda: "Zar sam ja kazala nešto što nije istina?"

2. ILIJIN PRVI “RADNI” DAN

Ćerka Sonja, blizu tridesete, ruča i priča preko zalogaja. Konačno je dobila posao, ali preko veze. Majka i ćerka su radosne. Ulazi Ilija prašnjav, ugruvan - jedva stoji. Žena i ćerka mu pomažu da dođe do fotelje. Ilija priča kako je raskrinkao podstanara i druge zlikovce. Video je kako pokazuju planove i menjaju dolare.

DANICA: Kako si sve to vido?

ILIJA: Lepo: preskočio sam zid iz susednog dvorišta. popeo se na balkon uz gromobran...

DANICA: Crni Ilija, pa jes' ti normalan?

ILIJA: Nisam! Nisam, kad o tome moram ja da brinem! Bolelo bi me dupe šta rade, gde se sastaju i šta planiraju, da ovaj razbojnik ne stanuje u mojoj kući! Treba sutra da mi se ime vuče po novinama kad objave da se ovde krio i odavde pravio planove...

3. GODIŠNJI ODMOR

Sonja sedi za stolom, šminka se... Ulazi podstanar, nosi buket cveća. Večito suzdržan, oprezan i tih čovek, predaje cveće i čestita zaposlenje. Devojka pita šta je sa njegovom radnjom. ON priča da je kupio deo kuće sa lokalom na Dorćolu. Međutim, opet je na čekanju konačne odluke administracije. Sonja i on ćaskaju. Ona je retko bila van granica Juge. On joj nudi ključeve od stana u Parizu, koji zvrji prazan, jer mu je sin otišao u Njujork, kao uobraženi muzičar, a otac misli da je on daroviti krojač. Dolazi majka i odmah se žali na cene; sve je poskupelo 50%. Na zaprepašćenje ćerke i žene Ilija banu u sobu. Ušao kroz prozor. Obavešatava ih da je uzeo godišnji odmor.

4. KONTRAŠPIJUNAŽA

Danica opet ljušti krompir i sluša radio-vesti. Spiker, između ostalog, javlja da je čista inostrana propaganda kako dugujemo 1.000 dolara po glavi stanovnika. Ulazi Ilija. Na grudima mu veliki fotoaparat s teleobjektivom. Priča ženi da je uhodio podstanara i sve snimio. Jedan podstanarov prijatelj je uzeo planove i odleteo u Londaon. Besan je: "... Prošo je, bez pregleda, pored milicije i carine. Pustili su ga bez trunke sumnje, ali su zato mene uhvatili i ispitivali zašto slikam po aerodromu." Zazvoni telefon, žena se javi i kaže pogrešan broj. Ilija, pak, misli da to njega prveravaju. Kad ponovo zazvoni telefon, javi se Ilija i ispička onog s druge strane žice. Odmah potom kuca neko na vratima. Danica otvori. - Ko je, pita Ilija. - Prosjak, veli ona. Iliju hvata paranoja. Sve su to prerušeni podstanarovi ljudi. Sad će mu kuća biti pod prismotrom. Mnogo ih je, a on sam, mogu ga i ubiti. Danica se uplaši. Ilija zove brata Đuru.

5. POKUŠAJ UBISTVA

Dok Danica priprema večeru, ulazi Ilija, krvavog lica i ruku. Odelo mu je iskidano, na desnoj nozi nema cipele.

DANICA: Oćeš mi reći šta je bilo?

ILIJA: Udario me kolima, ispred samoposluge. Ja pokušao da ga izbegnem, ali on skreno i pravo na mene. Sva sreća da je prvo zakačio jedan kombi...

DANICA: Je l on bio u kolima?

ILIJA: Ko?

DANICA: Ovaj... Podstanar.

ILIJA: Nije, jedan od njegovih. Ne bavi se on likvidiranjem. Nisam ni mislio da će on direktno učestvovati. On plaća i organizuje, a drugi ubijaju. Ovog, što me udario, čini mi se, imam na jednoj fotografiji.

"Zlikovca" su odvezli u bolnicu, a Ilija kipi od besa, jer je njega milicija ispitivala što je prelazio ulicu van pešačkog prelaza. Dolazi Đura. Uzbuđen je kad vidi brata krvavog. Traži objašnjenje; Ilija mu ispriča sve kako je bilo od onog dana kad su ga zvali u policiju na "informativni razgovor".

Drugi čin

6. BRAĆA

Ilija je pričao celu noć. Đura uznevereno hoda po sobi i ljuti se na brata: "...Ti rešio, vodiš sam svoj rat protiv imperijalističke bande. Od mene kriješ?" Dolazi Sonja, Ilija i Đura odlaze u grad. Sonja razgovara telefonom sa Petrom, a majka je grdi, može joj biti otac.

7. »SVE JE SUPROTNO OD ONOGA ŠTO IZGLEDA DA JESTE«

Ilija razapeo platno, uključio projektor, a Đura i Danica sede kao u bioskopu. Prvi slajd: Podstanar u društvu čoveka i žene šeta pored reke.

ILIJA: "... Danice, šta bi rekla, da ti neko pokaže ovaku sliku, a da ne znaš o čemu se radi?

DANICA: Ništa. Ljudi šetaju.

ĐURA: To bi i moja Smiljka rekla.

ILIJA: Nemoj, Đuro, svako bi to reko, dok se ne upozna sa svetom špijuna... U ovom poslu ima jedno osnovno, sveto pravilo: Sve je suprotno od onog što izgleda da jeste. Danice, šta bi rekla, ko je ovaj čovek, da ga sretneš na ulici?

DANICA: Pa ... običan čovek ...

ILIJA: Službenik, činovnik, nastavnik... A on je naučnik, radi u Vinči.

ĐURA: U Vinči? C, c, c, c, c, ... Sad mi je sve jasno."

Braća objašnjavaju neinformisanoj Danici šta je Vinča.

ĐURA: To je ono, snajka, što velike sile kriju u neprohodnim planinama, sto metara pod zemljom. To je svuda, sem kod nas, prva državna tajna.

ILIJA: Naučnik šeta sa špijunom i priča li priča.

ĐURA: Niko ne kontroliše naučnika s kim se viđa, druži.

DANICA: A ko je ta žena?

ILIJA: Naučnikova švalerka. Majka dvoje dece.

I tako redom. Ono što Danici izgleda obično i normalno za Đuru i Iliju je vešto prikrevena špijunaža. Za neki crtež, koji su podstanar i naučnik razgledali, pa posle zgužvlai i bacili u Savu Đura i Ilija veruju da je plan Vinče.

ILIJA: Reka nosi plan prema špicu Ade. Ja ga pratim, a onda se, kod jedne kućice, skidam i ulazim u vodu. I taman da ga uhvatim, na dvadesetak metara od obale, kad jedan kreten naiđe čamcem i pravo preko plana. Nestade papir ...

DANICA: Crni Ilija, kupo si se u martu?

ILIJA: Kupo sam se. Skočio bi' u kazan s vrelom vodom za takav dokaz ...

Išao je Ilija zbog podstanara i u pozorište da sluša operu. Đura cokće usnama i kaže: "Šta sve čovek mora da pretrpi zbog razbojnika."

Podatak da svi imaju švalerke presudan je za Danicu.

DANICA: Svi imaju švalerke?

ILIJA: Svi.

DANICA: Kad izdaju žene, što ne bi i zemlju ... Bože, Bože, kakvi su to ljudi?

Ilija prati sumnjiva lica do kafane "Tri šešira". Tamo se mnogo naljutio na konobara koji ga je izbacio, jer je mislio da je ulični fotograf. Prateći ih u lovu, Ilija umalo nije nastradao. Nanjušio ga lovačk pas, a on da ga ne bi otkrili bežao kroz žbunje, a lovci osuli paljbu na nj.

DANICA: Crni Ilija, mogli su te ubiti.

ĐURA: To su i 'teli. Ubistvo u lovu ne podleže Krivičnom zakonu. Nema lova bez ubistva. To se sve podvodi pod nesrećan slučaj. U našem selu kad neko nekoga mrzi, samo ga pozove u lov...

Đura zaključuje da od fotografija nema koristi. Treba imati jače dokaze. Danica opominje Đuru da ne zakasni na posao. On kaže da je uzeo bolovanje. U taj čas neko zakuca na vrata. Ilija vadi nož, a Đura pištolj. Ilija uzima od Đure pištolj i izlazi napolje. Neko se raspituje za familiju Davidovića. Pošto Ilija zna da takvih u njihovom kraju nema, sumnja da ga uhode. Izgrdi namernika, puca dva puta u zrak i kaže: " ... Slušaj prijatelju, ako mi još jedan od vas uđe u dvorište, ubiću ga bez razmišljanja!

8. RASPRAVA O OCU

Ćerka i majka razgovaraju. Kad Sonja čuje šta joj otac radi poslednjih 40 dana, zaključuje da je bolestan, ne samo od slabog srca, već og "glave" - treba da se leči. Ne ide na posao, uzeo je kredit, kupio fotografski aparat, durbin, projektor, magnetofon i vučjaka, prati nedužne ljude.

DANICA: Čuješ li šta te pitam? Je l' misliš da je on lud?

SONJA: Mislim da jeste.

DANICA: Otac lud?

SONJA: Da. I biće mu sve gore.

DANICA: Onda, ako tako misliš, onda nas dve nemamo više šta da razgovaramo. Ja sam te zvala da mu pomogneš, da ga posavetuješ šta da radi, kako da izađe na kraj sa razbojnicima... A ti... ti hoćeš da ga strpaš u duševnu bolnicu, da ga proglase ludim, da ga vežu i drže među pravim luđacima!

Na kraju majka dobro izgrdi ćerku, koja u suzama napusti dom.

9. SVE GORE OD GOREGA

Ilija se vratio iz Niša gde je bio da proveri podstanarovu familiju. Na Ilijinu radost podstanarov stric ljubazno dočeka gosta. Ispriča mu kako su mu i otac i brat za vreme rata sarađivali sa okupatorom: šili im odela i uniforme; kako su sa zlatom pobegli u Francusku; sve gore od goreg, ali i dokaz da je Ilija u pravu. Danica je oduševljena. Trenutak zadovoljstva, Ilija kvari pokazujući ženi članak iz novina.

ILIJA: Sad mi je krivo što ne ubi' onu barabu ... Pročitaj ovo.

DANICA: »Nova poskupljenja životnih ...«

ILIJA: Ne to, ovo: »Manijak sa Zvezdare!«

DANICA: To ima svaki dan. Napadaju žene, decu ...

ILIJA: Pročitaj, bre! Tu piše da sam ja manijak! Puco sam, vele, na nedužnog čoveka, koji se raspitivo za adresu.

Sumnja pade na novinarku, podstanarevu švalerku, mada nije bilo potpisa. Stiže i Đura. Priča kako je pritvorio profesora. Odveo ga u podrum, zavezao štrikom za veš, turio mu čarapu u usta. Najpre profesor je odgovarao da ne zna ništa. Onda ga je Đura tukao lopatom za ugalj, a kad je uzeo sekiru, profesor sve priznao: "da su organizovani, da primaju zadatke iz inostranstva, da spremaju nekoliko akcija sledećeg meseca ...

10. SASLUŠANJE

Danica kao i obično ljušti krompir i sluša radio. Dolazi podstanar i kaže da večeras putuje. Plati joj stanarinu i za sledeći mesec, pa je pita zašto ga njen muž prati. Danica se nevešto isčuđava. Podstanar joj u pojedinostima ispriča gde ga je sve pratio, slikao njega i njegove goste, slao anonimna pisma; išao u Niš gde se predstavio kao novinar, koji piše o domaćim izdajnicima, pisala mu strina. Ispriča još kako je njega i društvo snimao sa nekog drveta, te kako je pao i umalo nije poginuo. Na kraju upita:

... Recite mi, molim vas zašto to radi? Zašto se tako ponašate, šta sam vam učinio?

Tad Danica planu: Ne znate šta ste nam učinili?! Je l' ne znate?!

PODSTANAR: Ne.

DANICA: Onda ću ti ja reći: život si nam upropastio! Kuću si nam uništio! Ilija je zbog tebe ostao bez posla! Kćerka nam se više ne javlja, jer si je ti zaludeo i naterao da nas napusti!

U taj čas ulaze Ilija i Đura. Ilija grli uplakanu ženu.

Počinje saslušanje. Ilija i Đura iz sopstvenog iskustva zanju kako to ide. Prvo uljudnim i lepim rečima uz kafu i sijalicu. Traže od podstanara da sve prizna i olakša i sebi i njima. On ih moli da ga puste, zakasniće na avion. Đura gubi živce i udara ga pesnicom u lice. Podstanaru curi krv. Srećom po njega Đura se setio da ima zatvorenog profesora. Odlazi da ga dovede i da ih suoče, jer profesor je već sve priznao. Kad ostanu sami, Ilija drži predavanje podstanaru. Razume on njega donekle. Eto i on je kao mlad nastradao zbog Staljina, ali posle je shvatio svoju grešku i to je platio sa dve godine robije. Njegov brat Đura odležao je tri. Međutim, Ilija razume podstanara što je kao mlad imigrirao, ali mu ne oprašta što sad kao zreo čovek radi protiv svoje države. Ta Ilijina beseda traje već pola sata "...i Ilija zastade, pođe prema podstanaru, otvori usta kao da mu nedostaje vazduha, zatetura, osloni se na kredenac, i, polako, gušeći se, skliznu na pod. Rukama kida okovratnik košulje, kao da ga kragna sve više davi. Podstanar se pridiže, koliko »lisice« dozvoljavaju, povuče tešku fotelju do stanodavca. Slobodnom rukom raskopčava mu košulju.

PODSTANAR: Gde vam je lek? Gde su lekovi? Čujete li me?

ILIJA: Umreću ... Ima tu ... u fioci... Ubili ste me ...

PODSTANAR: Gde je nitroglicerin? Ovo vam ne može pomoći. Gde je?

ILIJA: Nemam ... Nema ga u apotekama ... Ubili ste me ...Podstanar dovuče fotelju do telefona; muči se, okreće brojeve.

PODSTANAR: Halo ... Prva pomoć? ... Pošaljite odmah jedna kola u Dubravsku 22 ... Infarkt. Čovek je pao ... Ne, nema lek ... Da ...

PODSTANAR: Doći će za pet minuta. Vrata ću ostaviti otvorena. Da se ne vraća vaš brat, ostao bih sa vama. On bi me ubio. Žao mi je, moram da idem. Želim vam sve najbolje ... Uzeo sam vam pištolj. Ilija pokušava da se pridigne. Zgrabi gajtan telefona, obori aparat. Podstanar je, iskrivljujući fotelju, uspeo da izađe iz kuće... Ilija vrti brojeve telefona.

ILIJA: 'Alo ... Smiljka ... Ja sam ... 'De je Đura ... Reci mu da sve ostavi. .. Nek odma' ide na aerodrom ... Reci, ovaj je pobego ... Nek' zaustavi sve letove ... nek' blokira centar za poletanje ...Reci mu: ja ću ga pratiti... Ilija ostavi slušalicu, pokuša da se pridigne, ali ga bol ponovo skupi i savi. Puzeći, četvoronoške, boreći se za život, teško pokrećući ruke i kolena, izađe u dvorište, gde ga dočeka lajanje psa

Prepričao: Petar Jokić, nastavnik

Mapa sajta

 

O piscu ovde

 

 

 

CONTACT