tabanovic.comtabanovic.com

Добро дошли на сајт за лектиру, граматику, тестове, хороскоп и снове

Рецитал о Светом Сави

Аутор: Петар Јокић, наставник

tabanovic.com

Свети Сава

Рецитал о Светом Сави спремају ученици са наставницима српског језика и музичке културе

Суделују:

1.ђачки хор

2. петоро ученика за први, други, трећи, четврти и пети глас

3. два наратора

4. ткаља, орач, сељанка и два сељака

5. За улогу Светог Саве одабрати ученика који треба да буде обучен у мантију

Рецитал почиње тако што хор пева: Светосавску химну

По завршетку химне иступа корак напред ПРВИ ГЛАС и чита:

Најмлађи син Стефана Немање, великог српског жупана, звао се Растко. Родио се 1169. године и још од детињства је показивао да је обдарен изванредним способностима. Кад му је било 15 година, отац му одели један крај у својој држави, где би се учио управљању; а кад му је било 17 година, родитељи су већ помишљали и да га жене, мада је он већ почео мислити како да се одвоји од света и оде у манастир, да се посвети Богу. Једном, кад су га родитељи позвали у двор, вероватно ради женидбе, дођу и неки калуђери из Свете Горе, а међу њима је био и један Рус. Растко се упозна с њим, распита се како се живи у Светој Гори, па кад је сазнао да је тамо управо онако како је он желео, договоре се да заједно иду у Свету Гору.

Први глас се враћа на своје место, а иступа следећи (овој поступак се понавља при смени рецитатора)

Други глас:

Растко замоли родитеље да га пусте у лов на јелене, па док је био у лову у планини, искраде се од друштва, и са духовником Светогорцем и неколико верних слугу оде у Атон. Изгубљеног Растка нигде нису могли наћи, те се коначно забринути родитељи досете да је могао одбећи са оним Светогорцем. Зато Немања отпреми једног војводу са неколико војника у Свету Гору да му врате сина, а у двору је за то време владала велика туга и жалост.

Хор: Ко удара тако позно

Уместо хора може да неки ученик одрецитује песму: Свети Сава Војислава Илића

Потом иступа други глас:

Војвода похита што брже може и преко Солуна дође у Свету Гору. Ту се стане распитивати за Растка и дозна да је он у манастиру светог Пантелејмона. Војвода пронађе Растка и рече му да ће га вратити оцу милом или силом, макар и везаног. Растко се учини као да се покорава војводиној наредби и задржа војводу до сутра, па да се онда сви врате. Увече Растко замоли игумана да за војводу и пратњу припреми добру вечеру, а после вечере одоше у цркву на бдење. Богослужење је било дуго, војвода и пратиоци уморни од пута и мало припити од вина, те задремаше у цркви. Растко се лагано искраде са једним духовником, оде на високу манастирску кулу, где га тај духовник постриже и обуче у калуђерско одело.

Четврти глас:

Кад се бдење заврши и Срби виде да нема Растка, опасно се наљуте на игумана и калуђере и ко зна шта би било да Растко са куле не викну на војводу да се остави кавге, јер је он ту и сутра ће се видети. Срби се смире и поставе стражу око куле.

Пети глас:

Сутрадан зовне Растко војводу и пратњу и покаже им се са куле у калуђерском оделу. Кад га видеше закалуђерена, војвода и нејгова пратња бризну у плач. Но Растко их утеши, рекавши им да је то воља Божја и спусти им са куле своје световно одело и одстрижене власи да однесу родитељима и увере их да је он већ духовник, а уз то им преда и својеручно писмо за родитеље. Војвода се са пратњом врати у Србију. Није дуго прошло, а по Светој Гори се рашчује да је син српског владара дошао да живи међу испосницима, а свако је желео да га види. Растко је ступањем у монашки ред добио име Сава. Протат свих светогорских монаха, сазнавши ко је и чији је Сава, премести га у највећи манастир Ватопед, где је Сава произведен у јеромонаха.

Први глас:

Родитељи Савини, дознавши шта је њихов син урадио, дуго су га жалили и у знак жалости црно одело носили, али су се на крају помирили с тим, верујући да је то Божја воља. Немања се почне дописивати са сином и с времена на време му је слао много новаца, да не би ни у чему оскудевао.

Други глас:

Сава је све те новце делио манастирима и пустињацима. Једном замоли свог игумана да обиђе све манастире и пустињаке по Светој Гори, и кад доби дозволу, обиђе их све, идући бос. Када се вратио у манастир, Сава рече игуману да жели и он да испашта у самоћи као што испаштају испосници, али му игуман не дозволи. Ипак, Сава се хранио само сувим хлебом и водом, а врло ретко је кушао по мало вина и зејтина. Сваку ноћ, до неко доба, молио се Богу и метанисао, а уочи недеље, проводио је на молитви док не огреје сунце. Ишао је лако одевен и бос и зими и лети, а од таквог ходања кожа на табанима му је тако одебљала да је могао ићи по најоштријем камењу. Сава је постао углед свим калуђерима и испосницима светогорским.

Трећи глас:

После неколико година и Савин отац, Стефан Немања, се закалуђери у Студеници и дође своме сину у Свету Гору. До тада у Светој Гори није било српског манастира. Стефан Немања, који је у монаштву добио име Симеон, пропутује са својим сином сву Свету Гору, делећи милостињу манастирима и испосницима, и том приликом нађе једно згодно место где је био један порушени манстир и измоли од грчког цара одобрење да може манастир основати. Цар им поклони земљу и изда хрисовуљу којом њихову задужбину оглашава као манастир првог реда - царску задужбину - у наслеђе њиховим потомцима, и још им придода и један свој манастир, Зиг.

Четврти глас:

Тако Сава са својим оцем, а уз помоћ тадашњег српског жупана Стевана Првовенчаног, подиже Хиландар, огради га тврдим градом и у граду подиже кулу као царски дом и многе ћелије. Ту се Сава и Симеон настанише, живеше и Богу молише. Није прошло много времена, а Хиландару беше природато четрнаест манастира и толико земље да је две стотине калуђера могло у њему живети. Но, Симеон је у Хиландару живео само осам месеци, па умре. У Хиландару је Сава прикупио много побожних и у богословској науци учених људи, да се брину о духовној настави, те ускоро Хиландар постаде као нека духовна академија за све оне који су желели добити више богословско образовање. Ту је Сава саставио правила по којима се имају владати калуђери и та су правила позната под именом Типик Светог Саве.

Хор (по слободном избору)

Пети глас:

У Светој Гори написао је Сава и житије свога оца, преподобног Симеона. У то време у Србији се десише озбиљни догађаји. Вукан је устао на свога брата Стевана Првовенчаног, отео му престо, а земља је због рата опустела, те завладала велика глад. Стеван посла писмо Сави у Свету Гору, и замоли га да похита и дође у Србију, и донесе тело очево, не били над мртвим очевим телом измирио браћу. Сава пожури те крене у Србију и понесе очево тело, које је потом сахрањено у Студеници. Сави пође за руком да измири браћу, и Стеван у знак измирења, почне зидати цркву Жичу. За то време Сава је већ био постао архимандрит. Сава је мислио да се одмах врати у Свету Гору, али га догађаји задржаше, те се прилично задржа у Србији. У то време, нападе на српске земље бугарски властелин Стрез и Сава оде нападачу да га наговори да одустане од рата. Стрез није хтео ни да чује те му Сава напослетку рече:

Свети Сава

И ми имамо коња и јунака, а Бог ће видети ко је крив: ми или ти.

табановиц.цом

Први глас:

Те ноћи Стрез напрасно умре, и у обе војске, и српској и бугарској, веровало се да га је Сава уклео. За време свог боравка у Србији Сава је настојао да се подижу цркве, уређивао је службу у црквама, по угледу на службе у Светој Гори, уводио је лепе обичаје, а штетне искорењивао.

Наратор 1:

Ради, па ћеш имати

Свети Сава путујући дође у једно село, где је, по своме обичају, поучавао народ. Па ће тако у разговору рећи:

Свети Сава:

Вала, ове године биће велика неродица, – родиће, ама ће град све сатрти.

Наратор 1:

И Свети Сава оде даље. Сад неки сељаци стану размишљати у себи:

Сељак 1:

Кад нам светитељ рече, да ће бити неродица, нећемо ништа ни сијати. А и зашто би сијали и мучили се, кад нећемо никакве вајде виђети, а оно сјемена нек нам се бар у невољи нађе.

Сељак 2:

Божја је воља! Па и ако буде неродице, Бог је тако наредио. Ми ћемо засијати к'а и досле, па што Бог да.

Наратор 1:

И заиста те године паде велики град и сатра многе усјеве. Они, који су били засијали к'а и досле, – богме, град сатр'о велики дио, али овдје мало, ондје мало, еле, они саберу толико, да се могу прехранити док стаса нови род. А онима, што нијесу ништа засијали, текло нешто старе хране, ал' не дотекло; те тако осташе без игдје ишта.

Наратор 2:

Свети Сава казује шта ваља, а шта не ваља радити у петак

Путовао једног петка Свети Сава. Идући тако, уморан, наврати се у једну кућу, те ће замолити мало воде. Домаћица му одговори да мало причека.

Сељанка:

Печем љебац данас, па причекај мало, сад ће лепиња бити готова!

Наратор 2:

И домало она извади врућу лепињу и даде Светом Сави, који се мало окријепи. Кад се у другом селу од хода уморио, уђе у неку кућу, те замоли воде. Домаћица је баш тога дана прала рубље, те заграби тиквом оне прљаве сапунице и даде Светом Сави. Овај попи ништа не говорећи, али је сваку ону жену проклео, која год у петак пере рубље, а благословио ону која мијеси и пече љеб.

Наратор 1:

Свети Сава, орач и ткаља

У старо време људи нису овако орали, нити су жене овако ткале, као данас. Људи су орали све с једнога краја, тј. истеривали бразду до на крај њиве, па враћали волове, обарали ралицу и вукући је преко неузоране њиве, враћали се опет на исти крај. Жене су ткале све с једног краја, тј. протурале чунак кроз зев, па прекидале жицу, мењале зев (укрштале га) и опет се враћале на исти крај.

Наратор 2:

Кад је Свети Сава путовао по народу, учећи га, њему се та радња, и код орача и код ткаља, није свидела. Зато поучи орача како да оре с обе стране, а и ткаљу поучи како ће да тка с обе стране, а да не прекида жицу. Они му захвале на показивању, а он оде даље. После неког времена, свети Сава, прерушен, наврати се у исто место и затече оног истог орача где оре с обе стране.

Свети Сава:

А ко ти показа, брате, те тако ореш с обадве стране?

Орач:

"Један човек, Бог да га живи, прође овуда, пре неког времена, па ми показа."

Наратор 1:

После овога Свети Сава отиде оној истој ткаљи и упита је:

Свети Сава:

А ко ти, снашо, показа, да тако ткаш, с обадве стране?

Ткаља:

А ко да ми каже? Сама жена рлица; ово сам изрилала (изумела)", одговори ткаља поносито.

Наратор 2:

Свети Сава, после овога, рекне орачу:

Свети Сава:

Дабогда, што за дан урадиш, за годину ти било доста за јело!

Наратор 2:

А ткаљи рекне:

Свети Сава:

"Дабогда што за годину урадила, под мишку понела!

Наратор 2:

И како је рекао Свети Сава, тако и оста.

Свети Сава и ђаци

Свети Сава био је и учитељ. Једном његовом ђаку, једанпут, нестане заструг меда. Да би пронашао крадљивца Свети Сава узвикне гласно својим ђацима:

Свети Сава:

Ко је украо мед пашће му данас пчела на капу.

Наратор 1:

Кад су ђаци после изашли на ручак, онај што је украо мед непрестано је пазио да му пчела не падне на капу, и тако је у крађи ухваћен.

Други глас:

После тога Свети Сава се врати у Свету Гору, а одатле оде у Никеју грчком цару Тодору Ласкару и патријарху Манојлу, јер су у то време Латини (крсташи) били заузели Цариград и у њему владали. Сава им објасни да је Србима тешко да долазе чак у Никеју ради постављања епископа, већ их замоли да они за Србију поставе архиепископа, а да убудуће сами српски епископи бирају архиепископа. Цар и патријарх прихвате овај Савин предлог, али с тим да њега произведу за архиепископа. Сава се у почетку опирао, али на крају пристаде, јер је то била згодна прилика, и тако је Свети Сава успео да Српска Црква постане аутокефална, тј. независна. Било је то 1219. године.

Трећи глас:

При повратку у Србију, Сава, сада као архиепископ, сврати опет у Свету Гору, још једном обиђе све манастире, у сваком служећи, и производећи достојна лица за свештенике и ђаконе. Растајући се са тугом од своје омиљене Свете Горе, он са собом поведе неколико својих најбољих ученика, да их посвети за епископе. Дошавши у Србију, Сава, у договору са Стеваном и властелом, раздели Србију на дванаест епархија и установи епископске столице, а за архиепископију одреди Жичу. У свим овим епархијама постави епископе, за протопопијате протопопе; препише свима законске књиге и упути их како да заводе ред.

Четврти глас:

У овим црквеним реформама, Сава је забранио приношење крвних жртава у цркви и светковине пред црквом, те свечаре упутио у домове, створивши тако основу за прослављање Крсног имена или Крсне славе. Кад је увео ред, Сава уочи Спасовдана, 1220. године, сазове сабор код Жиче, па тад свог брата, дотле великог жупана Стевана, миропомаже и венча краљевском круном. Тако Стеван поста први краљ српски. После свега овога, крене Сава у "канонску визитацију" по целој држави и свуда је учио, упућивао и јеретике (богумиле) обраћао у православље.

Пети глас:

После неког времена, крене на Србију угарски краљ Андрија, са великом војском. Сава оде к њему да га одговори од рата, а краљ му рече:

"Кад си светитељ, учини какво чудо, па ћу ти поверовати и послушати".

Сава се помоли Богу, те усред најжешће врућине паде крупан град, од којег и угарска војска настрада; и краљ видевши то чудо, врати се натраг.

Хор (по слободном избору)

Наратор 1

Ученицима, гостима и наставницима желимо пуно успеха у раду и учењу!

 

CONTACT