TABANOVIĆ

lektira, gramatika i testovi

Zavisne rečenice:

Namerne rečenice

Autor: Petar Jokić, nastavnik

Naamerne rečenice

Zavisne predikatske rečenice koje kazuju nameru s kojom se vrši radnja glavne rečenice zovu se NAMERNE REČENICE. Ove rečenice obično počinju veznikom DA i rečima KAKO, NEKA, LI. Uz njih dolaze oblici glagola biti; da bi, ne bi li, kako bi, eda bi: Primeri: "Najmlađi brat ostane kod vatre da čuva stražu." Seo sam u prvi red kako bih izbliza posmatrao predstavu. "Čobani su žurili ne bi li pre mraka stigli kući. Ostave sestru neka na miru ruča. S proleća ljudi doteraju stoku da se preko leta goji na pašnjaku. Nije teško zaključiti da NAMERNE REČENICE imaju funkciju priloške odredbe za CILJ. Tražimo ih pitanjem RADI ČEGA? Radi čega je najmlađi brat ostao kod kuće? Odgovor je namerna rečenica: da čuva stražu. Radi čega sam seo u prvi red? Odgovor je - namerna rečenica: kako bih izbliza posmatrao predstavu. Nastavi sam sa pitanjem i odgovorom!

Vežba:

  • Što sam mlada, da sam voda ladna,
  • ja bih znala gdje bih izvirala
  • - kraj dućana Jove bazarđana;
  • ne bi l` Jovi žeđa dodijala,
  • ne bi li se vodice napio,
  • ne bi l` mene u vodi popio,
  • ne bih li mu na srce panula
  • i na srcu ranu načinila!

Pronađi u pesmi rečenice koje najizrazitije prikazuju osećanja, maštu i namere devojke!

Uzročne rečenice:

Zavisne predikatske rečenice koje kazuju uzrok vršenja radnje u glavnoj rečenici zovu se UZROČNE REČENICE. Ove rečenice vezuju se za glavnu - veznikom jer i rečima zato, pošto, što, kako bi, kad, zato što. Primeri: Loše smo igrali jer je teren bio klizav. Pobedili su nas zato što su bolje igrali. Lako im je bilo da pobede kad je sudija navijao za njih. Kako smo slabo igrali, mogli su nas pobediti i sa većim rezultatom. Da budete sigurni prilikom određivanja ovih rečenice, umesto reči: zato što, kad i kako - upotrebite prirodan veznik za ove rečenice JER i videćete rezultat. Ovo je važno jer, na primer veznik (prilog) KAD više pristaje uz vremenske rečenice, pa se ne treba oslanjati na veznike - nego na značenje. Šta je uzrokovalo našu lošu igru? Odgovor je u uzročnoj rečenici: jer je teren bio klizav. Naravno, nije teško zaključiti da uzročne rečenice imaju funkciju priloške odredbe za uzrok.

Dopusne rečenice

Proste zavisne rečenice koje, uprkos nekim nelogičnostima, dopuštaju da se realizuje radnja glavne rečenice - zovu se DOPUSNE REČENICE

Primeri:

Iako je padala kiša, išli smo na izlet.

Premda je voda bila studena, momci su se kupali u reci.

Nije logično kad pada kiša da se ide na izlet, kao i to kad je voda studena da se neko kupa. Međutim, unatoč tim smetnjama radnje glavnih rečenica su (s dopuštenjem) realizovane kao i u ovom primeru:

Marko je prešao ulicu mada je na semaforu bilo crveno svetlo.

Posledične rečenice

Zavisne predikatske rečenice koje kazuju posledicu onog što se tvrdi u glavnoj rečenici zovu se POSLEDIČNE REČENICE. Ove rećenice ćete lako prepoznati po tome što je u glavnoj rečenici skoro po pravilu upotrebljen prilog TAKO. Evo primera: Kiša je tako jako padala da je poplavila livade i oranice. Napolju je bila tako gusta magla da se ništa nije videlo. Bila je tako strma padina da se nije moglo hodati uspravno. Ako malo bolje pogledate, videćete da se uzrok posledične rečenice nalazi u saopštenju glavne rečenice. Dakle, glavna i zavisna rečenica su povezane uzrokom i posledicom. Šta je posledica kiše koja jako pada? Odgovor je zavisna posledična rečenica: da je poplavila livade i oranice. Šta je uzrok poplavljenih livada i oranica? Odgovor je sadržaj glavne, nezavisne rečenice: uzrok: Kiša je tako jako padala. Takođe zapažamo da su posledične rečenice za glavnu - vezane veznikom DA, i opet naglašavam nikad se ne oslanjajte na veznik, jer videli smo da se ovim veznikom (DA) vezuju i namerne rečenice. Još nešto važno treba znati da u praksi nije sve ovako jednostavno; složena rečenica u sebi nekad sadrži više nezavisnih i zavisnih predikatskih rečenica, pa je određivanje vrsta zavisnih, pa i nezavisnih rečenica otežano. Zato, hajde da zajedno analiziramo jednu komplikovaniju složenu rečenicu: U našoj gimnaziji postojao je jedan globus, koji je izgledao tako bedno da ga je žalost bilo pogledati. Ova složena rečenica ima tri predikatske rečenice: Prva: U našoj gimnaziji postojao je jedan globus (to je glavna nezavisna rečenica), druga: koji je izgledao tako bedno (zavisna je u odnosu na prvu i po vrsti je odnosna, a po funkciji atributska, jer se umesto nje može upotrebiti pridev bedan; treća: da ga je žalost bilo pogledati. je u odnosu na drugu zavisna i po vrsti je posledična.

Načinske (poredbene) rečenice:

Zavisne predikatske rečenice koje kazuju način vršenja radnje glavne rečenice zovu se NAČINSKE, Istovremeno one su slikovita poređenja koja prikazuju pojave i radnje iz glavne rečenice, pa se zovu i POREDBENE REČENICE.

Primeri:

Proveli smo popodne na utakmici kako smo i planirali.

Uradio je sve kako smo se i dogovorili.

Sećam se svega kao da je juče bilo.

Pogledao me začuđeno kao da me prvi put vidi.

Između sadržaja načinskih rečenica i glavne rečenice može postojati jednakost, nejednakost i izrazita nejednakost. Jednakost se ističe veznicima kao, kao što, kako. (Pogledaj prethodne primere!). Nejednakost se postiže veznicima: nego, nego što, po: "Bolje se i od po puta vratiti nego rđavim do kraja ići." Izrazita nejednakost se postiže veznicima kamoli i a kamoli: "Sama ćeš se ruva poplašiti, a kamoli kad podvikne Turčin."

Uslovne (pogodbene) rečenice

Zavisne predikatske rečenice koje kazuju slov, ili pogodbu vršenja radnje u glavnoj rečenici zovu se uslovne ili pogodbene rečenice. Ove rečenice počinju veznikom AKO, i obično se nalaze ispred glavne nezavisne rečenice (u inverziji). Primeri: Ako naučiš gramatiku, dobićeš peticu. Želiš li jezgro, slomi ljusku. Kad mi ne možeš pomoći, nemoj mi odmagati. Dakako, kao što smo videli u navedenim primerima veznik ne mora uvek biti AKO, a može biti i izostavljen. Međutim, umesto postojećeg veznika uvek je moguće upotrebiti veznik AKO i to nam služi kao potvrda da je reč o pogodbenim rečenicama. Umesto veznika kad u rečenici: Kad mi ne možeš pomoći, može se upotrebiti veznik AKO, a da smisao ostane isti: Ako mi ne možeš pomoći, nemoj mi odmagati. Ako želiš jezgro, slomi ljusku.

Izrične, odnosne, mesne i vremenske rečenice

 

Pravopis:

Zavisne predikatske rečenice odvajaju se zapetom (zarezom) od nezavisne rečenice samo ako su u inverziji (prvo zavisna, pa glavna).

Mapa sajta

 

 

 

CONTACT