tabanovic.comtabanovic.com

Dobro došli na sajt za lektiru, gramatiku, testove, horoskop i snove

Srpski jezik test 2 sa maturskog ispita 2012

1.Pročitaj tekst i odredi njegovu svrhu.

Jabuka koja razmišlja

Neko ga zove glagolski prilog, neko particip, neko gerund, za stare Grke je bio „metohikos”, a za Ruse „deepričastie”. Kako god da zvuči, svuda su s njim iste muke. Veoma je zgodan da se njime skrati rečenica, ali upravo zato... Uvek će, valjda, biti đaka koji pišu "Razmišljajući o sili teže, kraj same njegove (Njutnove)  glave  pala je jedna jabuka... ” i uvek će učitelj morati  da objašnjava da tako misaone jabuke ne postoje, da je trebalo napisati ili ,,Dok je razmišljao o sili teže... ” ili,,Razmišljajući o sili teže, primetio je kako kraj njegove glave pada jabuka”. Drugim rečima, subjekat glagolskog priloga  mora  biti  isti  kao  i  subjekat glavne rečenice.(Ivan Klajn, Ispeci pa reci)

Svrha navedenog teksta jeste da:

a) dokaže da glagolski prilog skraćuje rečenice;
b) prepriča poznatu anegdotu o Njutnu i jabuci;
v) istakne da i drugi jezici imaju glagolski prilog;
g) ukaže na pogrešnu upotrebu glagolskog priloga.
Zaokruži slovo ispred tačnog odgovora.

2. Pročitaj rečenice iz teksta Kraljevske veze. Te rečenice su ispremetane. Pored svake rečenice upiši brojeve od 1 do 5 tako da dobiješ logičan redosled događaja.

- Slika je očigledno bila od velike pomoći, budući da je Čarls potpisao dokument o sporazumu.
- Piter Paul Rubens bio je poznati slikar, koji je slikao za kraljeve i kraljice širom Evrope.
- Osim slikanjem, po potrebi se bavio i diplomatskim poslovima.
- Tokom boravka u Engleskoj, Rubens je za kralja Čarlsa naslikao sliku pod imenom Mir i rat, na kojoj je naglasio prednosti mira.
- Zato ga je španski kralj Filip IV poslao u Englesku sa zadatkom da ubedi kralja
- Čarlsa I da potpiše mirovni sporazum.
(Abigejl Vitli, Priča o slikarstvu)
 

3.Pročitaj tekst o Čarliju Čaplinu i podvuci u njemu rečenicu u kojoj autor iznosi svojkomentar.

Čarli Čaplin je rođen 16. aprila 1889. godine u siromašnom delu Londona. Njegovi roditelji bili su putujući glumci koji su izvodili komične duete. Ali razloga za smeh baš i nije bilo. Čaplinov otac bio je alkoholičar, pa ga je Čaplinova majka zbog toga ostavila. Čarli i njegov brat dospeli su u dom za nezbrinutu decu. Čarli je o boravku u domu napisao sledeće: ,,Živeli smo u nekoj bednoj sobi. Najčešće nismo imali ništa za jelo. Ipak, tamo su me naučili da napišem svoje prezime – Čaplin. Ta reč me je fascinirala i smatrao sam da baš liči na mene.”Dom za nezbrinutu decu Čarli  je napustio u devetoj godini. Godinu dana kasnije priključio se jednoj pozorišnoj trupi.
 

4.Pročitaj tekst o naučniku Milutinu Milankoviću i sažetke tog teksta.

Milutin Milanković je  uz  Teslu i  Pupina  najpoznatiji  srpski  naučnik. Bio je profesor na Univerzitetu u Beogradu, gde je započeo istraživanja koja su mu donela  ugled u svetu nauke. Svoja interesovanja usmerio je na proučavanje solarne klime i planetarne temperature. Kao rezultat tih proučavanja nastala je teorija ledenih doba, u svetu poznata kao Milankovićevi ciklusi. Ta teorija dugo je bila osporavana, ali je posle mnogobrojnih provera prihvaćena u naučnim krugovima. Pored teorije ledenih doba, Milankovića je poznatim učinio i kalendar koji je ponudio svetu. Taj kalendar precizniji je od julijanskog i gregorijanskog. Milanković je objavio veliki broj naučnih radova i knjiga, koje su prevedene na mnoge svetske jezike. Njegova dostignuća pažljivo se izučavaju. On je jedan od najcitiranijih naučnika svih vremena.

Zaokruži broj ispred najpotpunijeg sažetka teksta o Milutinu Milankoviću.

1. Milutin Milanković jedan je od najpoznatijih srpskih naučnika. Bio je profesor na Beogradskom univerzitetu. Autor je teorije ledenih doba i tvorac najpreciznijeg kalendara. Milankovićevi radovi, prevedeni na više svetskih jezika, predmet su interesovanja stručne javnosti u celom svetu.
2. Milutin Milanković je srpski naučnik čiji su radovi izazvali različita reagovanja u stručnoj javnosti. Bio je čak i osporavan u naučnim krugovima. Ipak, posle dugotrajnih provera koje su pokazale tačnost njegovih proračuna, Milankovićeva teorija ledenih doba prihvaćena je i on je postao priznat naučnik.
3. Milanković je jedan od naših najznačajnijih naučnika. Njegova istraživanja započela su na Beogradskom univerzitetu. Napisao je veliki broj stručnih radova. Iako su ga u jednom periodu osporavali, naučni krugovi shvatili su da je on bio u pravu i odali su mu priznanje.
 

5. Pročitaj tekst o komediji Mister dolar Branislava Nušića i mišljenje dva učenika o jednom od likova iz dela. Zatim odredi koji od argumenata odgovara mišljenju jednog, a koji mišljenju drugog učenika.

Žan je kelner u klubu u koji dolazi otmeni svet iz viših društvenih slojeva. Taj svet omalovažavao je i prezirao Žana sve do trenutka kada je gospodin Matković, jedan od članova kluba, izmislio i objavio lažnu vest da je kelner dobio ogromno nasledstvo iz Amerike. Tada Žan postaje centar opšte pažnje. Svi mu se  klanjaju, priređuju svečane prijeme u njegovu čast, žele da se pobratime s njim, predlažu da se ulica nazove njegovim imenom, devojke iz otmenih porodica nastoje da se udaju za njega. I Žan sam, ni kriv ni dužan, ne znajući istinu, živi u uverenju da je milioner. Posle nekoliko dana Matković otkriva da je vest o Žanovom nasledstvu bila samo njegova šala.
 

Mišljenja učenika:

 
Ana: Matković nije smeo da izmisli tako nešto. Poigrao se sa svima.
Ivan: Matkovićeva šala preokrenula je tok zbivanja u komadu.

Pored svakog argumenta napiši ime učenika koji bi ga upotrebio.

1. Ta šala nema opravdanje jer ne postoji bezazlena laž.  - - - -
2. Šala ima opravdanje jer otkriva prave osobine junaka.  - - - - -
3. Šala je dovela do interesantnog zapleta u ovoj komediji.  - - - - -
4. Književna dela treba da ističu samo moralne vrednosti.  - - - - -
 

6. Za nagradnu igru u kojoj kupci jednog bezalkoholnog pića treba da pronađu određeni znak ispod etikete na boci smišljena je sledeća reklamna poruka: ODLEPIO SAM KAD SAM ODLEPIO.

Ako bi se u formalnom govoru oblik podvučene reči zamenio oblikom reči koja ima isto značenje, onda bi reklamna poruka glasila:
a) Pronašao sam kad sam odlepio.
b) Začudio sam se kad sam odlepio.
v) Oduševio sam se kad sam odlepio.
g) Osvojio sam kad sam odlepio.
Zaokruži slovo ispred tačnog odgovora. 

7. U sledećoj rečenici nedostaje jedan glagol:

Razredni starešina nas je pitao zašto smo - - - - - - sa časa.
Zaokruži slovo ispred onog glagola koji će u datoj rečenici biti upotrebljen u formalnom govoru.
a) kidnuti
b) klisnuti
v) izostati
g) zbrisati
 

8. Zaokruži slovo ispred rečenice koja je napisana prema pravopisnim pravilima.

a) Drug mi je zamerio da ni sam iskren.
b) Napravio je grešku nerazmišljajući.
v) Ne treba govoriti ne istine.
g) Često mi govore da sam nezreo.
 

9. Zaokruži slovo ispred rečenice u kojoj jedna zapeta nije pravilno upotrebljena.

a) Zažareno sunce prži, zlatnim zracima oslobađa miris divlje ruže, a on se širi sve do mog prozora.
b) Graciozne i ženstvene, obgrljene drvećem sa svih strana, karijatide podupiru hram.
v) Kao da izlazi iz oblaka, na samom vrhu pojavljuje se kuća okružena brdima, livadama i šumom.
g) Našli smo se, među visokim stenama, nepristupačnim i nimalo gostoljubivim.
 

10. U sledećoj rečenici podvuci sve reči koje nisu napisane prema pravilu o pisanju velikog početnog slova:

Galerija singidunum nalazi se u prizemlju zgrade filološkog fakulteta u knez mihailovoj ulici, na teritoriji beogradske opštine stari grad.
 

11. Poveži svaku nezavisnu predikatsku rečenicu sa vrstom kojoj ona pripada.

1. obaveštajnaa) Uh, što nas uplašiste!
2. upitnab) Gospodine profesore, šta su to magareće godine?
3. uzvičnav) Pričajte, gospodine!
4. zapovednag) Djeco, vi ste sad u magarećim godinama.

12. U sledećim rečenicama istaknute su neke sintagme. Podvuci u njima glavne reči.

1. Sve njihove igre bile su veoma zanimljive.

2. U kući je bila jedna povelika soba za decu.

3. Vrata od sobe gledala su u prostranu školsku avliju.

4. Igrajući različite igre, pokazivali su svoje veštine.

 13. Ako je navedena tvrdnja u vezi sa srpskim pismom i razvojem srpskog književnog jezika tačna, zaokruži T, a ako nije, zaokruži N
TvrdnjaTačno netačno
Glagoljica je prvo slovensko pismo. T   N
Sloveni su staroslovenski jezik primili zajedno sa hrišćanstvom. T   N
Srbi su u XIV veku pisali povelje, ugovore i zakone ruskoslovenskim jezikom sa elementima narodnog jezika. T   N
Srbi su krajem XVIII veka književna dela pisali slavenosrpskim jezikom. T   N
Pismenica srpskog jezika štampana je ćirilicom koju je reformisao Vuk Karadžić.T   N
 

14. Odredi značenje reči koja je podvučena u sledećoj rečenici:

U sećanju je moj zavičaj s krošnjama šuma dobio mističan izgled, izdvojivši se od svega drugog.
Reč mističan znači:
a) nezaboravan;
b) tajanstven;
v) privlačan;
g) sumoran.
Zaokruži slovo ispred tačnog odgovora.

15. Odredi podvrstu i oblik reči koje su podvučene u sledećoj rečenici:

Obuze je neka čudna radost.
Podvučena rečPodvrsta rečiRodBrojPadež
je    
radost    
16. Odredi vrstu stiha koju prepoznaješ u podvučenom delu navedene strofe iz pesme Hvala suncu, zemlji, travi Stevana Raičkovića.
Hvala suncu, zemlji, travi. Hvala vazduhu što je plav.
I hvala, evo, što imam govor. I gledam kako mili mrav.

Vrsta stiha je:

a) rimovani osmerac;

 

b) rimovani deseterac;

v) nerimovani osmerac.

Zaokruži slovo ispred tačnog odgovora.
 

17. U navedenim stihovima iz pesama Vojislava Ilića podvuci onomatopejske reči.

A vetar sumorno zviždi kroz crna i pusta polja, I guste slojeve magle u vlažni valja do…
I staro, stoletno hrašće zašušti monotono
Starinsku nekakvu pesmu, starinski neki jad.
 

18. Pročitaj odlomak iz drame Hamlet Vilijema Šekspira. Odredi osnovnu temu Hamletovog govora.

SCENA DRUGA    Velika dvorana u zamku.

(Ulazi Hamlet i nekoliko glumaca.)
HAMLET: Molim vas, izgovorite taj govor onako kako sam vam ja pokazao, da vam gotovo klizi sa jezika. Ali ako budete žvakali, kao što čine mnogi vaši glumci, onda će mi to biti isto tako prijatno kao da sam opštinskom dobošaru dao da govori moje stihove.Pa nemojte suviše ni testerisati vazduh rukama, ovako; nego budite u svemu umereni. Jer i u samoj bujici, buri, ili, da tako kažem, vihoru strasti, morate imati i pokazati mere, koja će to ublažiti. O kako me vređa do dna duše kad čujem kakvog plećatog, razbarušenog klipana kako u dronjke cepa neku strast, da bi probijao uši najjeftinijoj publici u pozorištu, koja nije ni za šta drugo nego za nerazumljive pantomime ili za galamu... Molim vas, izbegavajte to. Ali ne budite ni suviše krotki, već neka vas uči vaše rođeno osećanje mere: udesite radnju prema reči, a reč prema radnji, i naročito se starajte da nikada ne prekoračite granice prirode. Jer svaka takva preteranost promaši osnovni zadatak glume, koji je, u početku i sad, bio i jeste, da bude, tako reći, ogledalo prirode: da vrlini pokaže njeno sopstveno lice, poroku njegovu rođenu sliku, a samom sadašnjem pokolenju i biću sveta njegov oblik i otisak. Sad, ako se u tome pretera, ili ne dotera, neznalice će se možda smejati, ali će pametnima biti vrlo mučno.
Osnovna tema Hamletovog govora jeste:
a) odnos glumaca i publike;
b) ponašanje publike;
v) odnos dramskog dela i stvarnosti;
g) smisao glumačkog umeća.
Zaokruži slovo ispred tačnog odgovora.
 

19. Pročitaj odlomke iz romana Peta žena Heninga Mankela. Ako se u odlomku delo prepričava, podvuci prepričavanje, ako se delo analizira, podvuci analiza.

1. Policijski inspektor Valander se odmah po povratku sa idiličnog odmora u Rimu uključio u potragu za nestalim penzionisanim trgovcem automobila, ljubiteljem ptica koji piše poeziju.

prepričavanje    analiza

 2. Odlični zapleti i uverljivi likovi čine ovaj roman vrhunskim trilerom, koji traga za odgovorima na  bolnu realnost sveta u kojem živimo, a Heninga Mankela jednim od najgenijalnijih kriminalističkih pisaca današnjice.

prepričavanje    analiza

3. Detaljnom  istragom  nestanka  vlasnika  jedne  cvećare, kome  se  trag  izgubio  kao  i penzionisanom trgovcu automobila, Valander i njegov tim polako otkrivaju da su u pitanju brutalna ubistva.

prepričavanje     analiza

4. U ovom romanu, koji govori o jednom od najmučnijih, najzamršenijih i najizazovnijih slučajeva inspektora Valandera, svaki novi trag u otkrivanju zločina pojačava nevericu kod čitalaca.

 prepričavanje    analiza

 

20. Pročitaj tekst o kameleonu iz Prosvetine Enciklopedije i odlomke iz priče Kameleon Antona Pavloviča Čehova. Zatim pročitaj mišljenja četiri učenika o tome kog je junaka Čehov imao na umu kad je priči dao naslov Kameleon.

 Kameleon je vrsta guštera; ima spljošteno telo, jezik valjkast i lepljiv, pri vrhu zadebljao; jezik izbacuje da bi ulovio insekte; oba oka pokreće nezavisno jedno od drugog; pomoću pigmentskih ćelija menja boju tela pod uticajem toplote, svetlosti, vlage, straha i na taj način se prilagođava okolini.

Kameleon

(odlomak)

– Šta je to ovde? – upita Očumelov upadajući u gomilu. – Ko je vikao?
– Idem ja, vaše blagorodstvo, i nikog ne diram... – počinje Hrjukin, iskašljavajući se u pesnicu – zbog drva, znate, sa Mitričem, kad odjednom ovaj pas, ni pet ni šest, pa mene za prst!...
– Hm! Dobro de... – veli strogo Očumelov, nakašljavajući se i mršteći se. – Dobro... čije je to pseto? Ja to neću tako ostaviti! Pokazaću ja vama za to puštanje pasa! Vreme je već da obratimo pažnju na tu gospodu koja ne žele da se pokoravaju propisima! Kad ga rebnem novčanom kaznom, nitkova, upamtiće on meni šta znači pseto i ostale životinje-skitnice! Naučiću ja njega pameti! Jeldirine – obrati se nadzornik policajcu – odmah da doznaš čije je pseto i sačiniš zapisnik!...
– To je, izgleda, pas generala Žigalova – reče neko iz gomile.
– Generala Žigalova? Hm... skini mi, Jeldirine, šinjel... Strašno je vrućina! Mora biti pred kišu... Samo jedno ne mogu da razumem... kako je moglo da te ujede? – obraća se Očumelov Hrjukinu. – Otkud će ono da dosegne do tvog prsta? Ovo je malo kuče, a ti, gle kakva si ljudina! Mora da si prst ogrebao, a onda ti je palo na um da nas lažeš. Jer ti si poznata sorta...
Zaokruži ime one učenice koja je prepoznala junaka po kojem je priča dobila naslov Kameleon.

Nataša:

To je Hrjukin. Očumelov ga poznaje i zato ga naziva poznatom sortom, a ta sorta sigurno je kameleon.

Jelena:

To je Jeldirin zato što bez pogovora radi ono što mu pretpostavljeni Očumelov naredi.

Mirjana:

To je Očumelov. Njegov stav o krivcu i vlasniku psa doživljava preobražaj jer on ne želi da se zameri generalu Žigalovu.

Dragana:

To je nepoznati lik iz gomile, koji se sakrio da bi mogao da kaže ko je vlasnik psa.

Rešenje testa sa završnog ispita iz srpskog 2010

 

Rešenje testa sa završnog ispita iz srpskog 2011

 

Vidi rešenje testa 2012 ovde

 

Vidi rešenje testa 2013 ovde

 

 

 

 

 

CONTACT