TABANOVIĆ

lektira, gramatika i testovi

Subjekat i predikat

Autor: Petar Jokić, nastavnik

Uvod:

Glavni članovi (konstituenti) rečenice su SUBJEKAT i PREDIKAT.

Šta je SUBJEKAT?

Subjekat je glavni konstituent rečenice koji označava nosioca radnje, zbivanja, stanja i osobine. Na primer:

  • 1. Milan trči.
  • 2. Mira spava.
  • 3. Trava je zelena.

Subjekat se u rečenici traži pitanjem KO za lica i ŠTA za predmete. U prvoj rečenici na pitanje KO trči? - Odgovor je Milan. Prema tome, nosilac radnje je imenica muškog roda Milan, u nominativu. U drugoj rečenici na pitanje KO spava? Odgovor je Mira. Dakle, nosilac stanja je imenica ženskog roda Mira, u nominativu. U trećoj rečenici na pitanje ŠTA je zeleno? Odgovor je TRAVA. U ovom primeru nosilac OSOBINE je imenica ženskog roda TRAVA, u nominativu.

Vrste subjekta

Gramatički subjekat

Primetiliste da su svi subjekti u navedenim primerima imenice u NOMINATIVU. Naravno, nije bitno što su to IMENICE, mogli smo reći: JA trčim; TI spavaš, NEŠTO je zeleno. Šta je važno? Dakle, bitno je da su te imenice i zamenice u NOMINATIVU. Subjekat u NOMINATIVU zove se GRAMATIČKI subjekat.

Logički subjekat

Sad sledi teži deo priče. Pogledajmo sledeće primere:

  • 1. Milana boli glava.
  • 2. Miri se spava.
  • 3. Meni je muka.

Vidite u ovim rečenicama subjekat nećete dobiti na pitanje KO ili ŠTA. Zašto? Uzmimo prvu rečenicu:1. Milana boli glava. Na prvi pogled izgleda da je imenica GLAVA nosilac radnje BOLI. Ali, nije tako. Naš razum kaže da Milan oseća glavobolju. Međutim, u navedenom primeru imenica Milan upotrebljena je u akuzativu. U drugom primeru imenica Mira upotrebljena je u dativu kao i lična zamenica JA (meni). Subjekat koji nije u nominativu, nego u nekom zavisnom padežu (genitivu, dativu i akuzativu) zovemo LOGIČKI SUBJEKAT.

Šta je predikat?

Predikat je glavni konstituent (deo; član) rečenice koji označava radnju, stanje, zbivanje ili osobinu koje ima SUBJEKAT. U rečenici PREDIKAT najlakše određujemo pomoću pitanja Šta radi subjekat? Na primer: u rečenici Jovan peca - subjekat ćemo dobiti na pitanje KO peca? - Jovan, a predikat tražimo pitanjem Šta radi Jovan? - peca.

Vrste predikata

Predikat može biti GLAGOLSKI ili IMENSKI.

Glagolski predikat

Glagolski predikat je iskazan glagolom u ličnom glagoskom obliku. Zato nelični glagolski oblici (infinitiv, glagolski prilozi i glagolski pridevi) sami ne mogu biti predikat u rečenici. Ovo pomalo zbunjuje učenike, pa treba podrobnije objasniti:

  • 1. Glagolski prilog sadašni i glagolski prilog prošli NIKAD ne mogu biti PREDIKAT.
  • 2. Infinitiv sam ne može biti predikat, ali zajedno sa pomoćnim glagolom HTETI gradi buduće vreme, i onda je u službi predikata.
  • 3. Radni glagolski pridev u slučaju da smo u prethodnoj rečenici upotrebili PERFEKAT, pa iz stilskih razloga izostavimo u narednim rečenicama enklitičke (skraćene) oblike pomoćnog glagola - MOŽE biti PREDIKAT i tad ga zovemo KRNJI PERFEKAT

Evo ovako: Jutros sam ustao, umio se i otišao u školu. Krnji perfekat su radni glagolski pridevi UMIO se i OTIŠAO. Stvarno je ružno reći: Jutros sam ustao, umio sam se i otišao sam u školu.

Složen glagolski predikat

Složen glagolski predikat je iskazan sa dva glagolska oblika. Na primer: Milan poče plakati. Ovakav predikat je po pravilu sastavljen od tzv. faznog glagola koji označavaju deo neke radnje kao u datom primeru POČETAK radnje plakati.

Imenski predikat

Imenski predikat je sastavljen iz dva dela. Glagolski deo je enklitički oblik pomoćnog glagola. Imenski deo je neka imenska vrsta reči (imenica, zamenica, pridev ili broj). Evo primera : Ruža je crvena. Ovde je glagoski deo enklitika JE, a imenski deo pridev CRVENA.

Glavni članovi (konstituenti) rečenice

Primer zadatka

Učenici često imaju zadatak da u rečenici podvuku imenski deo predikata. Evo u rečenici Vesna je veoma lepa devojka. Treba podvući veoma lepa devojka.

 

Mapa sajta

 

 

 

CONTACT