tabanovic.comtabanovic.com

Dobro došli na sajt za lektiru, gramatiku, testove, horoskop i snove

Народне умотворине

Народне пословице по азбучном реду

Приредио: Петар Јокић, наставник

Ако је неко луд, не буди му друг.

Ако хоћеш некога да познаш, подај му власт (у руке).

Ако их не можеш победити придружи им се.

Ако је и колиба, наша је.

Ако је и тешко живети, опет је живот сладак.

Ако купујеш често оно што ти не треба, скоро ћеш продавати оно што ти треба.

Ако ми не можеш помоћи, немој ми одмагати.

Ако чиниш добро, не ударај у велико звоно.

Батина има два краја.

Бивши пријатељ је гори него непријатељ.

Богат је ко није дужан, а млад ко је здрав.

Богатство мења ћуд, ретко набоље.

Боље је имати рђаву годину, него рђава сусједа.

Боље празна кеса него празна глава.

Боље се од по пута вратити, него рђавим до краја ићи.

Боље џабе седети, него џабе радити.

Бољи је и црн комад него празна торба.

Будалу не треба тражити, сама се јави.

Боље врабац у руци, него голуб на грани.

Без алата нема заната.

  • Без муке нема науке.
  • Беле руке туђ посао милују.
  • Бој не бије свијетло оружје, већ бој бије срце од јунака.
  • Вода свашта опере, до црна образа.
  • Весело срце пола здравља.
  • Више ваља грам памети, него ока снаге.
  • Више је људи помрло од јела и пића него од глади и жеђи.
  • Воду коју ћеш пити, немој мутити.
  • Во се веже за рогове, а човек за језик.
  • Вук длаку мења, а ћуд никада.
  • Где жена бучи ту муж мучи.
  • Где злато говори, уста ћуте.
  • Где злато господује, разлог се не чује.
  • Где је много приче мало је рада.
  • Где је сила господар, правда је слуга.
  • Где је сова излегла сокола?
  • Гради ражањ, а зец у шуми.
  • Гвожђе се кује док је вруће.
  • Глад очију нема.
  • Да није ветрова, пауци би небо премрежили.
  • Два лоша убише Милоша.
  • Два љешника, ораху су војска.
  • Добар глас далеко иде, а зао још даље.
  • Добар човек увек остаје почетник.
  • Добра жена поштује мужа, па да је као певац.
  • Добра жена празну кућу чини да је пуна.
  • Добра крава се и у штали прода!
  • Док дете не падне, не може научити да хода.
  • Док живиш, доликује ти да се надаш.
  • Другом често опраштај, себи никад.
  • Дрво без гране и човек без мане - не могу бити.
  • Дрво се на дрво ослања, а човек на човека.
  • Држ’ се нова пута и стара пријатеља.
  • Држи се новог пута и старог пријатеља.
  • Да падне на леђа, разбио би нос.
  • Два пута мери, а трећи крој.
  • Док проси, златна уста носи, а кад враћа, плећа обраћа.
  • Док се мудри намудроваше, луди се наживоваше.
  • Где нема мачке, ту мишеви коло воде.
  • Жалост и радост се познају човеку по лицу.
  • Жежен кашу хлади.
  • Жена мужа носи на лицу, а муж жену на кошуљи.
  • Жени је најслађи залогај - мушко срце.
  • Живе ко пас и мачка.
  • Завадио би два ока у глави.
  • Заједничком коњу, грбава су леђа.
  • Заклела се земља рају да се сваке тајне знају.
  • Зид руши влага, а човјека брига.
  • Зима не тражи љепоте, него топлоте.
  • Зима уједа без зуба.
  • Златан ланац слободу не пружа.
  • Злато је чисто и у прљавој кеси.
  • За злато рђа не пријања.
  • Зло је ко не зна, а учити се не да.
  • И сунце пролази кроз каљава места, али се не окаља.
  • Ивер не иде далеко од кладе.
  • Изгореће слама, али ће и мишеви сести где не ваља
  • Испеци, пак реци.
  • И црна крава има бело млеко.
  • Из празне куће и миши бјеже.
  • Истина и жена најлепше су - голе.
  • Испод Мире сто ђавола вире.
  • Истерује мак на конац.
  • Историју пишу побједници. То је разлог што је она пуна неистина.
  • Једна ласта не чини пролеће
  • Језик је више глава посекао него сабља.
  • Језик нема костију, али кости ломи.
  • Јунакова мајка најпре заплаче
  • Кад би се све памети изнеле на вашар, свак би се своје машио.
  • Кад Бог даје не питај чији је син.
  • Кад матор пас лаје, ваља видети шта је.
  • Ко бесједи шта хоће, мора слушати шта неће.
  • Ко брзо суди, брзо се и каје.
  • Ко високо лети, ниско пада.
  • Ко дете сувише воли, упропасти га.
  • Ко другоме јаму копа, сам ће у њу пасти.
  • Ко лаже за тебе, лагаће и против тебе.
  • Ко лопову гледа кроз прсте и сам је лопов.
  • Ко лупежа крије, бољи ни он није.
  • Ко љети хладује, зими гладује.
  • Ко ме има, тај ме нема, ко ме нема тај ме сања.
  • Ко ме лани био, ни сад ми није мио.
  • Ко меће прст међу туђа врата, откинуће му.
  • Ко пита, не скита.
  • Ко пјева, зло не мисли.
  • Ко није служио, не умије ни заповиједати.
  • Ко се Бога не боји и људи не стиди бежи од њега.
  • Ко се пред једним клања, показује другом леђа.
  • Ко тражи веће, изгуби из вреће.
  • Ко у крчму иде, туђу децу храни.
  • Кога није, без њега се може.
  • Кога су змије клале и гуштера се боји.
  • Кога мораш молити, немој га срдити.
  • Која се овца од стада одвоји, вук ће је појести.
  • Која се често огледа, слабо кућу надгледа.
  • Који се хрт силом у лов води, он зеца не хвата.
  • Којој овци своје руно смета, онде није ни овце ни руна.
  • Колико људи, толико ћуди.
  • Коме је Бог отац, лако му је бити светац.
  • Коме свијет кроји капу, он иде без капе.
  • Крв није вода.
  • Кривац се и сенке боји.
  • Крпеж и трпеж по свијета држе
  • Купуј прво суседа, па после кућу.
  • Курјак кожом плаћа.
  • Кад идеш вуку на част, поведи пса уза се.
  • Кад највише грми, најмање кише пада.
  • Кад се прасе наије, оно корито превали.
  • Какав поздрав, онакав и отпоздрав.
  • Ко злима опрашта, добрима шкоди.
  • Која црква не помаже, не ваља јој се молити.
  • Ко нема сокола, и кукавици се весели.
  • Ко пита, не скита.
  • Ко се дима не надими, он се огња не нагреја.
  • Ко се овцом учини, курјаци га изједу.
  • Ко уме, њему две.
  • Ко у небо пљује, на образ му пада.
  • Ко хоће часно, не може ласно.
  • Криво седи, а право беседи.
  • Кућни је праг највећа планина.
  • Лавица једно окоти, али лава.
  • Лако је здравоме болеснога саветовати.
  • Лакше је скувати железо него савладати женину тврдоглавост
  • Лакше је стећи него сачувати.
  • Лакше је шта покудити него моћи сам учинити.
  • Лепу жену и виноград поред пута не треба имати.
  • Лепа реч и гвоздена врата отвара.
  • Луди бој бију, а мудри вино пију.
  • Ласно је туђим рукама за врело гвожђе хватати.
  • Ми о вуку, а вук на врата.
  • Младо се дрво савија.
  • Младост – радост.
  • Међу ћоравима ко има једно око, мећу га за цара.
  • Навалио ко зима на гола човека.
  • Навика је једна мука, а одвика две муке.
  • На језику мед, а на срцу јед.
  • На вукове вика, а лисице месо једу.
  • Не ваља свакој птици кобац бити.
  • На сиротога сваком је лака рука.
  • Не веруј пријатељу за трпезом, него на вратима од тамнице.
  • Нема већега зла од зле памети.
  • Нема лета без Ђурђевдана, нити брата док не роди мајка.
  • Не можеш дланом сунце заклонити.
  • Није све злато што се сија.
  • Нико не може наткати марама да цијелом свијету уста повеже.
  • Најпре испред своје куће почисти.
  • Не бој се онога коме ниси добро учинио
  • Не бојим се смрти него зла живота.
  • Не буди отров да трујеш другог и не буди мед да те други полижу.
  • Не гоји се прасе уочи Божића.
  • Не зна да бесједи, а не уме да ћути.
  • Не липши магарче до зелене траве.
  • Не може се крива Дрина раменом исправити.
  • Не плаши вука с' козијом мјешином.
  • Не стоји кућа на земљи, него на жени.
  • Не трчи, ко ждребе пред руду.
  • Не хватај се у коло ако не знаш играти.
  • Нема зиме док не падне иње.
  • Неста блага, неста пријатеља.
  • Ни најбољи петао не може да измени време
  • Није допуштено све знати.
  • Није сиромах ко мало има, већ ко много жели.
  • Нико не може тако мало да ме плати, колико мало ја могу да радим.
  • Нико не може цијелом свијету колача намијесити
  • Нико не уме да се весели као сиротиња.
  • Нико сам себи судија не може бити.
  • Нико се није научен родио.
  • Ништа није лепше од осмеха заљубљене жене.
  • Ништа није тако лоше да не може бити горе.
  • Нов бунар копај, у стари не пљуј.
  • Његова жена и викендом захтева рано дизање.
  • Њива тражи радника, а жена нерадника.
  • Њега ни метак неће.
  • Њега се ни врапци не боје.
  • Његова је реч и прва и последња.
  • Њему и Бог гледа кроз прсте.
  • О непријатељу не говори зло, него мисли.
  • Обећање, лудом радовање
  • Обилази ко киша око Крагујевца.
  • Обичан живот је јачи од мудрих књига.
  • Обоје је зло: и свима веровати, и никоме.
  • Овца је вучије штене дојила и узгојила
  • Од мале искре велика ватра.
  • Од прута бива велико дрво.
  • Од Светог Илије, сунце све милије.
  • Онај ко те се боји кад си присутан, мрзи те кад си одсутан.
  • Ономе, ко уме да чека, временом све долази
  • Осмехни се свакоме јутру.
  • Особа којој "треба" љубав последња је која ће је добити.
  • Оставимо времену и нашој решености
  • Отето - проклето.
  • Од ината нема горег заната.
  • Отегао се као гладна година.
  • По гласу птица, а по шапама се лав познаје.
  • По други пут лисицу не ухвати у гвожђе.
  • Пошто се кола сломе, многи пут казују.
  • Пошто се напијеш воде, не мути извор за собом.
  • Поштуј, ако хоћеш да си поштован.
  • Прав се смије, а крив се крије.
  • Превео га жедног преко воде
  • Преко прече, наоколо ближе
  • Према губеру се ваља пружити
  • Пријатељ је најбоља имовина у животу.
  • Пријатељ се у невољи познаје, као злато у ватри.
  • Пијану море до колена.
  • Поклону се у зубе не гледа.
  • После боја, копљем у трње.
  • Поуздан као врбов клин.
  • Раноранилац и доцнолегалац кућу тече.
  • Рат је као облак па неког ороси, неког покваси
  • Рат, рак и рад, су три најгоре српске речи.
  • Рђа једе гвожђе, а туга срце.
  • Рђа не пријања за злато
  • Рђав је човек који се туђем злу радује
  • Реч "сутра" је измишљена за децу и за неодлучне људе.
  • Речи су као пчеле, оне су истовремено и мед и жаока.
  • Речи треба мерити, а не бројати.
  • Робија није тешка, већ робијаши
  • Роди ме мајко срећног, па ме баци у трње
  • Ругао се лонац лонцу, а оба су црна
  • Рука руку мије, образ обадвије.
  • Робом икад, а гробом никад.
  • Боље гроб него роб.
  • С брда с дола.
  • С ким си, такав си.
  • С коња на магарца.
  • САД остатак света држе као таоце.
  • Сакрио се у мишију рупу.
  • Само нек комшији цркне крава.
  • Сачувај се Боже, од мирног сина код опаке снаје.
  • Свак по себи суди о другоме.
  • Свака је шала пола истине.
  • Свака КАМЕНА ГЛАВА, једним ударцем чекића се разбија.
  • Сваки је почетак тежак
  • Свако има права колико има моћи.
  • Свако је своје среће ковач
  • Свако чудо за три дана
  • Свећа је свећа ако је слепац и не види
  • Свуда пођи, кући дођи.
  • Сиротињо, и Богу си тешка
  • Сит гладном не верује
  • Слобода је, не да радиш шта хоћеш, већ да не радиш, шта нећеш.
  • Слогом расту мале ствари, неслогом се и највеће распадају.
  • Срећан је онај који седи у својој кући
  • Стари вук, младо месо тражи
  • Срдитом попу празни бисази.
  • Сребрно седло не чини добра коња
  • Срећа се састоји од избегнутих несрећа.
  • Старост је болест од које свако умире.
  • Сто људи, сто ћуди
  • Страх је већ пола несреће.
  • Сад јаја какоћу, а кокоши ћуте.
  • Свака му реч батина вреди
  • С главе риба смрди.
  • С добошем се зец не лови.
  • Сит гладну не верује.
  • С ким си онакав си.
  • Споља гладац, а унутра јадац.
  • Стара човека не питају: шта те боли? но: шта те не боли?
  • Тешко земљи куда прође војска
  • Тешко је добро видети, а ласно га познати
  • Тешко је дуго добар бити
  • Тешко је чувати туђе паре и своју жену.
  • Тешко ногама под лудом главом
  • Тешко свуда своме без својега
  • Тешко томе ко за туђом памети иде.
  • Тешко глави кад реп заповеда.
  • Тешко је мудром међу будалама беседити.
  • Тиха вода бријег рони.
  • Тражи хљеба преко погаче
  • Туђа рука свраб не чеше.
  • Туђе је све лијепо, али је своје најљепше.
  • Туђе је слађе.
  • Туђе се козе прцале, а мог јарца боле јаја.
  • Туђина је свуђе иста.
  • Туђој се будалаштини смејемо, а своје се не стидимо
  • Тумара ко пијан по помрчини
  • Тиха вода брег рони.
  • Туђину се хвали, а својему се пожали.
  • Ћутање је злато
  • У вину је истина.
  • У гладним очима сваки је комад мали.
  • У ког је нож, у тог је погача
  • У ког су овце, у тог је и планина
  • У ратара црне руке, а бијела погача
  • У срећу се узда луд, а паметан у свој труд
  • У стара глава, у млада снага
  • У стара крвника нема новог пријатеља
  • У текућој води муљ не лежи
  • У туђем оку види сламку, а у своме греде не види.
  • У шуму дрва носи!?
  • Ум царује, а снага кладе ваља
  • Умро ко ради, умро ко не ради
  • Утопљеник се за сламку хвата
  • Уздај се у се и у своје кљусе.
  • У ратара црне руке, а бела погача.
  • У сваком житу има кукоља.
  • Учини добро, не кај се; учини зло, надај се.
  • Фали му једна даска у глави.
  • Фабрика је кошница са много трутова
  • Фудбал воде паметни, а гледају луди
  • Харем је брак са највише рупа
  • Хартија и ћуприја трпе све
  • Хвали га ко Циганин коња
  • Хвали село, а живи у граду
  • Хвали се к,о Црногорац.
  • Хладан ко стена.
  • Хладан ко шприцер.
  • Хлеба и игара.
  • Хлебом га душмани хранили!
  • Хлеб ти се огадио!
  • Хоћеш ли да те сви мрзе, реци свакоме ко је ко.
  • Хтела би да се јебе ал' да јој не уђе
  • Храбре срећа прати!
  • Хранитељ је као и родитељ.
  • Цвет је најлепши док је неубран.
  • Црногорци не љубе ланце
  • Целом свету не можеш угодити!
  • Цигани ти кућу кућили!
  • Чега се мудар стиди, тим се луд поноси
  • Чист рачун, дуга љубав
  • Чистоћа је пола здравља
  • Човек без слободе, к’о риба без воде
  • Човек жели да је од свакога бољи, а од сина да је гори.
  • Човек се позна у три случаја: у јелу, у богатству и у пијанству.
  • Човек се прима према оделу које носи а испраћа према духу.
  • Човек се учи док је жив, па опет луд умре.
  • Човјек све дава за образ, а образ ни за шта
  • Чувај беле новце за црне дане.
  • Чувај се многих ако се не бојиш појединаца.
  • Чувај се оних који кроз смех уједају.
  • Чувај се онога ко ставља образ под опанак.
  • Чувај се тихе воде и пса који ћути.
  • Чија сила, тога и правда.
  • Џабе је и сирће слатко.
  • Џин на стакленим ногама.
  • Џак соли треба појести са човеком, да би га добро упознао.
  • Џаба га било!
  • Шта ко мисли, о оном и сања
  • Што више силе, више и зла.
  • Што данас не потрошиш, то си стекао.
  • Што их мање титраш то те више спопадају
  • Што је брзо то је кусо
  • Што је већа птица, веће јој гнездо треба
  • Што је више брдо, то је дубља доља.
  • Што је живот скупљи - карактер је јефтинији.
  • Што је свачије, то је ничије.
  • Што не умеш поправити, немој ни мењати
  • Што нећеш некоме у очи да кажеш, немој говорити ни за леђима
  • Што си рад да сам знаш, не говори ником
  • Што срце не запази, то ни очи не виде
  • Што тријезан мисли, (то) пијан говори
  • Што у кући треба, цркви се не даје
  • Што у муз то у гуз
  • Шуга и љубав се не могу сакрити
  • Што један луд замрси, стотину паметних не могу размрсити.
  • Шут с рогатим не може се бости.
CONTACT