TABANOVIĆ

lektira, gramatika i testovi

Narodne poslovice po azbučnom redu

Priredio: Petar Jokić, nastavnik

  • Ko pjeva, zlo ne misli.
  • Ko nije služio, ne umije ni zapovijedati.
  • Ko se Boga ne boji i ljudi ne stidi beži od njega.
  • Ko se pred jednim klanja, pokazuje drugom leđa.
  • Ko traži veće, izgubi iz vreće.
  • Ko u krčmu ide, tuđu decu hrani.
  • Koga nije, bez njega se može.
  • Koga su zmije klale i guštera se boji.
  • Koga moraš moliti, nemoj ga srditi.
  • Koja se ovca od stada odvoji, vuk će je pojesti.
  • Koja se često ogleda, slabo kuću nadgleda.
  • Koji se hrt silom u lov vodi, on zeca ne hvata.
  • Kojoj ovci svoje runo smeta, onde nije ni ovce ni runa.
  • Koliko ljudi, toliko ćudi.
  • Kome je Bog otac, lako mu je biti svetac.
  • Kome svijet kroji kapu, on ide bez kape.
  • Krv nije voda.
  • Krivac se i senke boji.
  • Krpež i trpež po svijeta drže
  • Kupuj prvo suseda, pa posle kuću.
  • Kurjak kožom plaća.
  • Kad ideš vuku na čast, povedi psa uza se.
  • Kad najviše grmi, najmanje kiše pada.
  • Kad se prase naije, ono korito prevali.
  • Kakav pozdrav, onakav i otpozdrav.
  • Ko zlima oprašta, dobrima škodi.
  • Koja crkva ne pomaže, ne valja joj se moliti.
  • Ko nema sokola, i kukavici se veseli.
  • Ko pita, ne skita.
  • Ko se dima ne nadimi, on se ognja ne nagreja.
  • Ko se ovcom učini, kurjaci ga izjedu.
  • Ko ume, njemu dve.
  • Ko u nebo pljuje, na obraz mu pada.
  • Ko hoće časno, ne može lasno.
  • Krivo sedi, a pravo besedi.
  • Kućni je prag najveća planina.
  • Lavica jedno okoti, ali lava.
  • Lako je zdravome bolesnoga savetovati.
  • Lakše je skuvati železo nego savladati ženinu tvrdoglavost
  • Lakše je steći nego sačuvati.
  • Lakše je šta pokuditi nego moći sam učiniti.
  • Lepu ženu i vinograd pored puta ne treba imati.
  • Lepa reč i gvozdena vrata otvara.
  • Ludi boj biju, a mudri vino piju.
  • Lasno je tuđim rukama za vrelo gvožđe hvatati.
  • Mi o vuku, a vuk na vrata.
  • Mlado se drvo savija.
  • Mladost – radost.
  • Među ćoravima ko ima jedno oko, meću ga za cara.
  • Navalio ko zima na gola čoveka.
  • Navika je jedna muka, a odvika dve muke.
  • Na jeziku med, a na srcu jed.
  • Na vukove vika, a lisice meso jedu.
  • Ne valja svakoj ptici kobac biti.
  • Na sirotoga svakom je laka ruka.
  • Ne veruj prijatelju za trpezom, nego na vratima od tamnice.
  • Nema većega zla od zle pameti.
  • Nema leta bez Đurđevdana, niti brata dok ne rodi majka.
  • Ne možeš dlanom sunce zakloniti.
  • Nije sve zlato što se sija.
  • Niko ne može natkati marama da cijelom svijetu usta poveže.
  • Najpre ispred svoje kuće počisti.
  • Ne boj se onoga kome nisi dobro učinio
  • Ne bojim se smrti nego zla života.
  • Ne budi otrov da truješ drugog i ne budi med da te drugi poližu.
  • Ne goji se prase uoči Božića.
  • Ne zna da besjedi, a ne ume da ćuti.
  • Ne lipši magarče do zelene trave.
  • Ne može se kriva Drina ramenom ispraviti.
  • Ne plaši vuka s' kozijom mješinom.
  • Ne stoji kuća na zemlji, nego na ženi.
  • Ne trči, ko ždrebe pred rudu.
  • Ne hvataj se u kolo ako ne znaš igrati.
  • Nema zime dok ne padne inje.
  • Nesta blaga, nesta prijatelja.
  • Ni najbolji petao ne može da izmeni vreme
  • Nije dopušteno sve znati.
  • Nije siromah ko malo ima, već ko mnogo želi.
  • Niko ne može tako malo da me plati, koliko malo ja mogu da radim.
  • Niko ne može cijelom svijetu kolača namijesiti
  • Niko ne ume da se veseli kao sirotinja.
  • Niko sam sebi sudija ne može biti.
  • Niko se nije naučen rodio.
  • Ništa nije lepše od osmeha zaljubljene žene.
  • Ništa nije tako loše da ne može biti gore.
  • Nov bunar kopaj, u stari ne pljuj.
  • Njegova žena i vikendom zahteva rano dizanje.
  • Njiva traži radnika, a žena neradnika.
  • Njega ni metak neće.
  • Njega se ni vrapci ne boje.
  • Njegova je reč i prva i poslednja.
  • Njemu i Bog gleda kroz prste.
  • O neprijatelju ne govori zlo, nego misli.
  • Obećanje, ludom radovanje
  • Obilazi ko kiša oko Kragujevca.
  • Običan život je jači od mudrih knjiga.
  • Oboje je zlo: i svima verovati, i nikome.
  • Ovca je vučije štene dojila i uzgojila
  • Od male iskre velika vatra.
  • Od pruta biva veliko drvo.
  • Od Svetog Ilije, sunce sve milije.
  • Onaj ko te se boji kad si prisutan, mrzi te kad si odsutan.
  • Onome, ko ume da čeka, vremenom sve dolazi
  • Osmehni se svakome jutru.
  • Osoba kojoj "treba" ljubav poslednja je koja će je dobiti.
  • Ostavimo vremenu i našoj rešenosti
  • Oteto - prokleto.
  • Od inata nema goreg zanata.
  • Otegao se kao gladna godina.
  • Po glasu ptica, a po šapama se lav poznaje.
  • Po drugi put lisicu ne uhvati u gvožđe.
  • Pošto se kola slome, mnogi put kazuju.
  • Pošto se napiješ vode, ne muti izvor za sobom.
  • Poštuj, ako hoćeš da si poštovan.
  • Prav se smije, a kriv se krije.
  • Preveo ga žednog preko vode
  • Preko preče, naokolo bliže
  • Prema guberu se valja pružiti
  • Prijatelj je najbolja imovina u životu.
  • Prijatelj se u nevolji poznaje, kao zlato u vatri.
  • Pijanu more do kolena.
  • Poklonu se u zube ne gleda.
  • Posle boja, kopljem u trnje.
  • Pouzdan kao vrbov klin.
  • Ranoranilac i docnolegalac kuću teče.
  • Rat je kao oblak pa nekog orosi, nekog pokvasi
  • Rat, rak i rad, su tri najgore srpske reči.
  • Rđa jede gvožđe, a tuga srce.
  • Rđa ne prijanja za zlato
  • Rđav je čovek koji se tuđem zlu raduje
  • Reč "sutra" je izmišljena za decu i za neodlučne ljude.
  • Reči su kao pčele, one su istovremeno i med i žaoka.
  • Reči treba meriti, a ne brojati.
  • Robija nije teška, već robijaši
  • Rodi me majko srećnog, pa me baci u trnje
  • Rugao se lonac loncu, a oba su crna
  • Ruka ruku mije, obraz obadvije.
  • Robom ikad, a grobom nikad.
  • Bolje grob nego rob.
  • S brda s dola.
  • S kim si, takav si.
  • S konja na magarca.
  • SAD ostatak sveta drže kao taoce.
  • Sakrio se u mišiju rupu.
  • Samo nek komšiji crkne krava.
  • Sačuvaj se Bože, od mirnog sina kod opake snaje.
  • Svak po sebi sudi o drugome.
  • Svaka je šala pola istine.
  • Svaka KAMENA GLAVA, jednim udarcem čekića se razbija.
  • Svaki je početak težak
  • Svako ima prava koliko ima moći.
  • Svako je svoje sreće kovač
  • Svako čudo za tri dana
  • Sveća je sveća ako je slepac i ne vidi
  • Svuda pođi, kući dođi.
  • Sirotinjo, i Bogu si teška
  • Sit gladnom ne veruje
  • Sloboda je, ne da radiš šta hoćeš, već da ne radiš, šta nećeš.
  • Slogom rastu male stvari, neslogom se i najveće raspadaju.
  • Srećan je onaj koji sedi u svojoj kući
  • Stari vuk, mlado meso traži
  • Srditom popu prazni bisazi.
  • Srebrno sedlo ne čini dobra konja
  • Sreća se sastoji od izbegnutih nesreća.
  • Starost je bolest od koje svako umire.
  • Sto ljudi, sto ćudi
  • Strah je već pola nesreće.
  • Sad jaja kakoću, a kokoši ćute.
  • Svaka mu reč batina vredi
  • S glave riba smrdi.
  • S dobošem se zec ne lovi.
  • Sit gladnu ne veruje.
  • S kim si onakav si.
  • Spolja gladac, a unutra jadac.
  • Stara čoveka ne pitaju: šta te boli? no: šta te ne boli?
  • Teško zemlji kuda prođe vojska
  • Teško je dobro videti, a lasno ga poznati
  • Teško je dugo dobar biti
  • Teško je čuvati tuđe pare i svoju ženu.
  • Teško nogama pod ludom glavom
  • Teško svuda svome bez svojega
  • Teško tome ko za tuđom pameti ide.
  • Teško glavi kad rep zapoveda.
  • Teško je mudrom među budalama besediti.
  • Tiha voda brijeg roni.
  • Traži hljeba preko pogače
  • Tuđa ruka svrab ne češe.
  • Tuđe je sve lijepo, ali je svoje najljepše.
  • Tuđe je slađe.
  • Tuđe se koze prcale, a mog jarca bole jaja.
  • Tuđina je svuđe ista.
  • Tuđoj se budalaštini smejemo, a svoje se ne stidimo
  • Tumara ko pijan po pomrčini
  • Tiha voda breg roni.
  • Tuđinu se hvali, a svojemu se požali.
  • Ćutanje je zlato
  • U vinu je istina.
  • U gladnim očima svaki je komad mali.
  • U kog je nož, u tog je pogača
  • U kog su ovce, u tog je i planina
  • U ratara crne ruke, a bijela pogača
  • U sreću se uzda lud, a pametan u svoj trud
  • U stara glava, u mlada snaga
  • U stara krvnika nema novog prijatelja
  • U tekućoj vodi mulj ne leži
  • U tuđem oku vidi slamku, a u svome grede ne vidi.
  • U šumu drva nosi!?
  • Um caruje, a snaga klade valja
  • Umro ko radi, umro ko ne radi
  • Utopljenik se za slamku hvata
  • Uzdaj se u se i u svoje kljuse.
  • U ratara crne ruke, a bela pogača.
  • U svakom žitu ima kukolja.
  • Učini dobro, ne kaj se; učini zlo, nadaj se.
  • Fali mu jedna daska u glavi.
  • Fabrika je košnica sa mnogo trutova
  • Fudbal vode pametni, a gledaju ludi
  • Harem je brak sa najviše rupa
  • Hartija i ćuprija trpe sve
  • Hvali ga ko Ciganin konja
  • Hvali selo, a živi u gradu
  • Hvali se k,o Crnogorac.
  • Hladan ko stena.
  • Hladan ko špricer.
  • Hleba i igara.
  • Hlebom ga dušmani hranili!
  • Hleb ti se ogadio!
  • Hoćeš li da te svi mrze, reci svakome ko je ko.
  • Htela bi da se jebe al' da joj ne uđe
  • Hrabre sreća prati!
  • Hranitelj je kao i roditelj.
  • Cvet je najlepši dok je neubran.
  • Crnogorci ne ljube lance
  • Celom svetu ne možeš ugoditi!
  • Cigani ti kuću kućili!
  • Čega se mudar stidi, tim se lud ponosi
  • Čist račun, duga ljubav
  • Čistoća je pola zdravlja
  • Čovek bez slobode, k’o riba bez vode
  • Čovek želi da je od svakoga bolji, a od sina da je gori.
  • Čovek se pozna u tri slučaja: u jelu, u bogatstvu i u pijanstvu.
  • Čovek se prima prema odelu koje nosi a ispraća prema duhu.
  • Čovek se uči dok je živ, pa opet lud umre.
  • Čovjek sve dava za obraz, a obraz ni za šta
  • Čuvaj bele novce za crne dane.
  • Čuvaj se mnogih ako se ne bojiš pojedinaca.
  • Čuvaj se onih koji kroz smeh ujedaju.
  • Čuvaj se onoga ko stavlja obraz pod opanak.
  • Čuvaj se tihe vode i psa koji ćuti.
  • Čija sila, toga i pravda.
  • Džabe je i sirće slatko.
  • Džin na staklenim nogama.
  • Džak soli treba pojesti sa čovekom, da bi ga dobro upoznao.
  • Džaba ga bilo!
  • Šta ko misli, o onom i sanja
  • Što više sile, više i zla.
  • Što danas ne potrošiš, to si stekao.
  • Što ih manje titraš to te više spopadaju
  • Što je brzo to je kuso
  • Što je veća ptica, veće joj gnezdo treba
  • Što je više brdo, to je dublja dolja.
  • Što je život skuplji - karakter je jeftiniji.
  • Što je svačije, to je ničije.
  • Što ne umeš popraviti, nemoj ni menjati
  • Što nećeš nekome u oči da kažeš, nemoj govoriti ni za leđima
  • Što si rad da sam znaš, ne govori nikom
  • Što srce ne zapazi, to ni oči ne vide
  • Što trijezan misli, (to) pijan govori
  • Što u kući treba, crkvi se ne daje
  • Što u muz to u guz
  • Šuga i ljubav se ne mogu sakriti
  • Što jedan lud zamrsi, stotinu pametnih ne mogu razmrsiti.
  • Šut s rogatim ne može se bosti.

Ako je neko lud, ne budi mu drug.

Ako hoćeš nekoga da poznaš, podaj mu vlast (u ruke).

Ako ih ne možeš pobediti pridruži im se.

Ako je i koliba, naša je.

Ako je i teško živeti, opet je život sladak.

Ako kupuješ često ono što ti ne treba, skoro ćeš prodavati ono što ti treba.

Ako mi ne možeš pomoći, nemoj mi odmagati.

Ako činiš dobro, ne udaraj u veliko zvono.

Batina ima dva kraja.

Bivši prijatelj je gori nego neprijatelj.

Bogat je ko nije dužan, a mlad ko je zdrav.

Bogatstvo menja ćud, retko nabolje.

Bolje je imati rđavu godinu, nego rđava susjeda.

Bolje prazna kesa nego prazna glava.

Bolje se od po puta vratiti, nego rđavim do kraja ići.

Bolje džabe sedeti, nego džabe raditi.

Bolji je i crn komad nego prazna torba.

Budalu ne treba tražiti, sama se javi.

Bolje vrabac u ruci, nego golub na grani.

Bez alata nema zanata.

  • Bez muke nema nauke.
  • Bele ruke tuđ posao miluju.
  • Boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce od junaka.
  • Voda svašta opere, do crna obraza.
  • Veselo srce pola zdravlja.
  • Više valja gram pameti, nego oka snage.
  • Više je ljudi pomrlo od jela i pića nego od gladi i žeđi.
  • Vodu koju ćeš piti, nemoj mutiti.
  • Vo se veže za rogove, a čovek za jezik.
  • Vuk dlaku menja, a ćud nikada.
  • Gde žena buči tu muž muči.
  • Gde zlato govori, usta ćute.
  • Gde zlato gospoduje, razlog se ne čuje.
  • Gde je mnogo priče malo je rada.
  • Gde je sila gospodar, pravda je sluga.
  • Gde je sova izlegla sokola?
  • Gradi ražanj, a zec u šumi.
  • Gvožđe se kuje dok je vruće.
  • Glad očiju nema.
  • Da nije vetrova, pauci bi nebo premrežili.
  • Dva loša ubiše Miloša.
  • Dva lješnika, orahu su vojska.
  • Dobar glas daleko ide, a zao još dalje.
  • Dobar čovek uvek ostaje početnik.
  • Dobra žena poštuje muža, pa da je kao pevac.
  • Dobra žena praznu kuću čini da je puna.
  • Dobra krava se i u štali proda!
  • Dok dete ne padne, ne može naučiti da hoda.
  • Dok živiš, dolikuje ti da se nadaš.
  • Drugom često opraštaj, sebi nikad.
  • Drvo bez grane i čovek bez mane - ne mogu biti.
  • Drvo se na drvo oslanja, a čovek na čoveka.
  • Drž’ se nova puta i stara prijatelja.
  • Drži se novog puta i starog prijatelja.
  • Da padne na leđa, razbio bi nos.
  • Dva puta meri, a treći kroj.
  • Dok prosi, zlatna usta nosi, a kad vraća, pleća obraća.
  • Dok se mudri namudrovaše, ludi se naživovaše.
  • Gde nema mačke, tu miševi kolo vode.
  • Žalost i radost se poznaju čoveku po licu.
  • Žežen kašu hladi.
  • Žena muža nosi na licu, a muž ženu na košulji.
  • Ženi je najslađi zalogaj - muško srce.
  • Žive ko pas i mačka.
  • Zavadio bi dva oka u glavi.
  • Zajedničkom konju, grbava su leđa.
  • Zaklela se zemlja raju da se svake tajne znaju.
  • Zid ruši vlaga, a čovjeka briga.
  • Zima ne traži ljepote, nego toplote.
  • Zima ujeda bez zuba.
  • Zlatan lanac slobodu ne pruža.
  • Zlato je čisto i u prljavoj kesi.
  • Za zlato rđa ne prijanja.
  • Zlo je ko ne zna, a učiti se ne da.
  • I sunce prolazi kroz kaljava mesta, ali se ne okalja.
  • Iver ne ide daleko od klade.
  • Izgoreće slama, ali će i miševi sesti gde ne valja
  • Ispeci, pak reci.
  • I crna krava ima belo mleko.
  • Iz prazne kuće i miši bježe.
  • Istina i žena najlepše su - gole.
  • Ispod Mire sto đavola vire.
  • Isteruje mak na konac.
  • Istoriju pišu pobjednici. To je razlog što je ona puna neistina.
  • Jedna lasta ne čini proleće
  • Jezik je više glava posekao nego sablja.
  • Jezik nema kostiju, ali kosti lomi.
  • Junakova majka najpre zaplače
  • Kad bi se sve pameti iznele na vašar, svak bi se svoje mašio.
  • Kad Bog daje ne pitaj čiji je sin.
  • Kad mator pas laje, valja videti šta je.
  • Ko besjedi šta hoće, mora slušati šta neće.
  • Ko brzo sudi, brzo se i kaje.
  • Ko visoko leti, nisko pada.
  • Ko dete suviše voli, upropasti ga.
  • Ko drugome jamu kopa, sam će u nju pasti.
  • Ko laže za tebe, lagaće i protiv tebe.
  • Ko lopovu gleda kroz prste i sam je lopov.
  • Ko lupeža krije, bolji ni on nije.
  • Ko ljeti hladuje, zimi gladuje.
  • Ko me ima, taj me nema, ko me nema taj me sanja.
  • Ko me lani bio, ni sad mi nije mio.
  • Ko meće prst među tuđa vrata, otkinuće mu.
  • Ko pita, ne skita.

 

 

CONTACT