TABANOVIĆ

lektira, gramatika i testovi

Padeži

Autor: Petar Jokić, nastavnik

Šta su padeži?

Različite oblike imenica, zamenica, prideva i nekih brojeva zovemo PADEŽI. Ova promena zove se deklinacija. Imenice, zamenice, prideve i brojeve zovemo jednim imenom IMENSKE REČI.

Imenske reči

Imenske reči menjaju se još i po rodu i broju. U našem jeziku ima sedam padeža:

  1. nominativ,
  2. genitiv,
  3. dativ,
  4. akuzativ,
  5. vokativ,
  6. instrumental,
  7. lokativ.

Nominativ

Nominativ je nezavisan padež i uz njega ne idu predlozi. Naziv NOMINATIV preuzeli smo iz latinskog jezika u kojem on glasi nominativus. Pošto NOMEN znači IME ovaj padež prevodimo kao padež koji nešto IMENUJE. Baš zato sve imenske reči u rečniku navedene su u nominativu, a glagoli u infinitivu. Nominativ dobijamo na pitanje Ko? ili Šta? Međutim, koji će padež biti neka imenska reč isključivo zavisi od njene funkcije (službe) u rečenici. U rečenici u ovom padežu su gramatički subjekat i imenski deo predikata. Na primer: Marko piše. Trava je zelena. O tome treba voditi računa, jer neke imenice muškog roda i srednjeg roda (brod, srp, rep,dete, pile, itd.) imaju isti oblik u nominativu i akuzativu. Evo pogledajmo naredne rečenice:

  1. Brod plovi.
  2. Vidim brod.

U prvoj rečenici imenica BROD je u službi subjekta, prema tome, to je nominativ. U drugoj rečenici imenica BROD je u službi pravog objekta, pa je u akuzativu.

Genitiv

Naziv genitiv preuzeli smo iz latinskog jezika u kojem on glasi genitivus. Pošto GENUS znači poreklo ovaj padež možemo prevesti kao PADEŽ POREKLA. U rečenici GENITIV ima tri osnovna značenja: poreklo (ablativni genitiv), pripadnost (prisvojni ili posesivni genitiv) i deo nečega (deoni ili partitivni genitiv), a može označavati mesto, vreme uzrok itd. Dobijamo ga na pitanje Og koga, čega? Genitiv se upotrebljava sa predlozima i bez predloga. Primeri: Genitiv porekla (ablativni genitiv) označava od koga ili čega neko, ili nešto potiče: Milan je rodom iz Šapca. Boško je sin Jugovića itd. Deoni ili partitivni genitiv označava da se od celine izdvaja deo: Marko je uzeo parče torte. Mira je pojela malo sira. itd. Prisvojni ili posesivni genitiv označava pripadnost nekome ili nečemu: Ovo je poster popularnog pevača. Na stolu je sveska drugarice Mire. itd. Ovde treba biti obazriv da ne pobrkamo prisvojni pridev izveden od imenice sa imenicom u genitivu koja označava pripadnost. Na primer: Na stolu je Mirina sveska. Ako malo bolje analiziramo ovu rečenicu nije teško zaključiti da je prisvojni pridev Mirina sa imenicom SVESKA u službi gramatičkog subjekta, a to znači da je u nominativu jednine. Vremenski genitiv označava vreme vršenja radnje, te je u službi priloške odredbe za vreme: Prošle godine bili smo na Zlatiboru. Od srede treniramo košarku. itd. Mesni (mjesni) genitiv označava mesto gde se radnja i stanje vrše i u službi je priloške odredbe za mesto: Ibro sedi ispod lipe. Mujo se sakrio iza ormara. itd. Genitiv uzroka označava uzrok vršenja radnje, stanja i zbivanja, pa ima službu priloške odredbe za uzrok: Jasmina nije došla u školu zbog bolesti. Janko se uplašio od vuka. itd.

Dativ

Dativ je treći padež koji u rečenici najčešće označava kome ili čemu je što namenjeno, ili - čemu smo se uputili, a može imati i funkciju nepravog objekta, priloške odredbe za vreme itd. Naziv DATIV, takođe, preuzeli smo iz latinskog jezika u kojem on glasi dativus. Pošto dare znači dati moženo ga prevesti kao PADEŽ DAVANJA. Primetili ste već dativ u rečenici tražimo pitanjima KOME, ili ČEMU je što namenjeno, ili upućeno. Ide isključivo uz glagole KRETANJA i po tome će mo ga razlikovati od LOKATIVA koji ima isti oblik reči, ali ide uz glagole mirovanja. I još po tome što se LOKATIV ne može upotrebiti bez predloga, a DATIV ide češće bez predloga, a i tad su uz DATIV mogući jedino predlozi K(A) i PREMA. Primeri: Dativ namene: Kupila sam cveće majci. Dativ pravca (cilja): Idem prema majci. Dativ u službi nepravog objekta: Mira pomaže majci. Dativ u službi priloške odredbe za vreme: Zimi idemo na skijanje.

Akuzativ

Akuzativ je četvrti padež koji u rečenici najčešće označava da neko ili nešto trpi radnju, odnosno, ima službu objekta (bez predloga pravi objekat, s predlozima nepravi objekat). Evo primera za pravi objekat: Merima uči Omera. A nepravi objekat je u rečenici: Merima se interesuje za Omera. U latinskom jeziku ovaj padež glasi accusativus. Accusare znači = TUŽITI, OPTUŽITI, ovaj padež bismo mogli prevesti kao PADEŽ OPTUŽIVANJA. Za ovako pomalo smešan naziv kriv je Marko Terencije Varon, Rimljanin, koji je pogrešno preveo grčki naziv ovog padeža, pa je umesto CAUSATIVUS napisao ACCUSATIVUS. Inače, u rečenici ovaj padež najlakše ćemo naći pomoću pitanja: KOGA, ili ŠTA (vidiš). Već je rečeno da neke imenice muškog i srednjeg roda imaju isti oblik u nominativu i akuzativu jednine, pa konačnu odluku donosimo vodeći računa o funkciji imenice u rečenici. Vratimo se već pomenutim primerima:

  1. Brod plovi.
  2. Vidim brod.

Međutim, nije baš sve tako jednostavno. Naime, lako je u datim primerima zaključiti da u prvoj rečenici imenica BROD vrši radnju i da je subjekat u rečenici, i da stoji u nominativu jednine, a da u drugoj rečenici imenica BROD trpi radnju, pa je objekat u akuzativu jednine, ali šta ćemo kad imamo i ovakvih rečenica: Kuče je ujelo prase? Dete je ujelo prase!? Tad samo od tvog suda saznajemo ko je vršilac radnje, a ko je radnju trpeo. Akuzativ s predlogom "U" ima funkciju priloške odredbe za mesto i vreme. U subotu idem u Šabac. Koja od ove dve imenice (subotu, Šabac) označava prilošku odredbu vremena, a koja - mesto, utvrdićemo pitanjima KAD i GDE? Akuzativ s predlogom KROZ može imati funkciju priloške odredbe za način: Meša se žalio kroz suze. Kako se Meša žalio? KROZ SUZE, što možemo iskazati i glagolskim prilogom sadašnjim PLAČUĆI.

Vokativ

Vokativ je peti padež. U latinskom jeziku on glasi vocativus. Pošto VOCARE znači = zvati, dozivati, ovaj padež možemo prevesti kao PADEŽ ZA DOZIVANJE. Dakle, koristimo ga za dozivanje ili obraćanje. U rečenici se obavezno odvaja zapetom ili uzvičnikom pošto u rečenici nema neke funkcije. Izuzetak je epska poezija gde vokativ preuzima funkciju subjekta, samo da bi stih bio od deset slogova (deseterac). "Vi-no pi-je Kra-lje-vi-ću Mar-ko".

Instrumental

Instrumental je šesti padež koji u rečenici označava društvo sa kojim se vrši radnja i sredstvo čime se vrši radnja. Uz to može imati funkciju priloških odredbi i nepravog objekta. Traži se pitanjima SA KIM (za društvo) i ČIME (za sredstvo). I ovaj naziv preuzeli smo iz latinskog jezika gde glasi instrumentalis. Kako INSTRUMENTUM znači SREDSTVO, prevodimo ga kao PADEŽ SREDSTVA. Primeri: Instrumental društva: Marko sedi sa Anom. Instrumental sredstva: Milan piše olovkom. Nepravilno je: SA OLOVKOM, jer to bi značilo da Milan i olovka zajedno pišu. Međutim, može se reći Idem: sa biciklom. Ali, to znači da guraš bicikl pored sebe. Naravno, nepravilno je reći: Putujem sa vozom.: Čovek nije toliko izdržljiv da bi mogao putovati sa vozom, jer to bi značilo da sve vreme trči pored voza. Osim ova dva značenja, instrumental može imati službu nepravog objekta i priloških odredbi za mesto, način i vreme. Primeri: Ndeljom ne idemo u školu. (vreme kad ne idemo u školu). S pažnjom je gledao utakmicu. (način kako je gledao utakmicu). Pred kućom je parkiran auto. (mesto gde je parkiran auto). Školom upravlja direkor. (školom nepravi objekat).

Lokativ

Lokativ je sedmi padež. U rečenici najčešće označava mesto gde se nešto nalazi, gde je nešto locirano. Ide isključivo sa predlozima uz glagole mirovanja. Naravno, i on je iz latinskog jezika gde glasi locativus. LOCUS znači mesto, pa ga prevodimo kao PADEŽ MESTA. Uz to može imati funkciju i drugih priloških odredbi i nepravog objekta. Primeri: O Božiću često pada sneg. (vreme kad pada sneg). U ratama plaća knjige (način kako plaća knjige). U Šapcu je rođen Oskar Davičo, književnik. (mesto gde je rođen Davičo). Ovde smo pisali o padežima. (nepravi objekat). Inače, učenike često zbunjuje predlog U kad je sa imenicom u akuzativu u službi priloške odredbe za mesto, pa pomisle da je reč o lokativu. Ne treba žuriti. Pogledajte imenica Šabac sa predlogom U u akuzativu glasi: Idem u Šabac. Dakle, razlika između lokativa i akuzativa je u tome što LOKATIV ide sa glagolima mirovanja ROĐEN, dok AKUZATIV ide sa glagolima kretanja IDEM.

Glasovne promene u padežnim oblicima

U nominativu množine javlja se sibilarizacija nominativ jednine oblaK - nominativ množine oblaCi; podviG - podviZi; osmeH - osmeSi, gubljenje suglasnika: nominativ jednine zadaTak - nominativ množine zadaCi. Ovoj glasovnoj promeni prethodila je glasovna promena nepostojanog A ZAD-A-TKI, a onda je K prešlo u C (sibilarizacija), i na kraju izgubio se suglasnik T jer se već nalazi u afrikati C (ts=C). U nekim imenicama u genitivu jednine javlja se glasovna promena prelaz L u O. Primeri: misli-o-ca, misli-l-aca, imeni-o-ca, imeni-l-aca. S druge strane, u genitivu množine zapažamo tzv. nepostojano A: nominativ jednine: devojka, gnetiv množine - devoj-a-ka.

Gramatički i logički subjekat

Nominativ i vokativ su nezavisni padeži uz koje ne idu predlozi, a ostale padeže zovemo ZAVISNI PADEŽI. Kad je reč o subjektu on može biti gramatički i logički Gramatički subjekat je u nominativu, a logički - u zavisnim padežima. Evo primera za logički subjekat: Na pijaci nema (logički subjekat u genitivu) voća.(Log. s. u dativu) Nikoli se jedu kolači. (Log. s. u akuzativu) Nikolu boli ruka.

Mapa sajta

 

 

 

 

 

Opširnije o subjektu i predikatu ovde!

 

Gorski vijenac

 

Stilske figure

 

Deca pišu

 

Orlovi rano lete

CONTACT