TABANOVIĆ

lektira, gramatika i testovi

Otadžbina

Autor: Đura Jakšić

Književni rod: lirika

Književna vrsta: rodoljubiva pesma

Tema: Kao što naslov kaže: Otadžbina; ljubav prema domovini

Ideja (poruka):Osnovna ideja dela je da se u mladim naraštajima pobudi ljubav prema domovini

Otadžbina

I ovaj kamen zemlje Srbije,

Što preteć suncu dere kroz oblak,

Sumornog čela mračnim borama,

O vekovečnosti priča dalekoj,

Pokazujući nemom mimikom

Obraza svoga brazde duboke.

 

Vekova tavnih to su tragovi,

Te crne bore, mračne pećine;

A kamen ovaj, ko piramida

Što se iz praha diže u nebo,

Kostiju kršnih to je gomila

Što su u borbi protiv dušmana

Dedovi tvoji voljno slagali,

Lepeći krvlju srca rođenog

Mišica svojih kosti slomljene,

- Da unucima spreme busiju,

Oklen će nekad smelo preziruć

Dušmana čekat čete grabljive.

- I samo dotle, do tog kamena,

Do tog bedema

Nogom ćeš stupit možda, poganom!

Drzneš li dalje?... Čućeš gromove

Kako tišinu zemlje slobodne

Sa grmljavinom strašnom kidaju;

Razumećeš ih srcem strašljivim

Šta ti sa smelim glasom govore,

Pa ćeš o stenja tvrdom kamenu

Brijane glave teme ćelavo

U zanosnome strahu lupati!

Al jedan izraz, jednu misao,

Čućeš u borbe strašnoj lomljavi:

- Otadžbina je ovo Srbina!

 

Analiza pesme

U uvodnim stihovima Jakšić svoju otadžbinu, kroz skraćeno poređenje (metaforu) doživljava kao ogroman KAMEN, stenu, što čak i suncu preti. Ova slika ima za cilj da čitaoca, slušaoca podseti na osobine kamena: čvrstinu i postojanost. U nastavku taj KAMEN je personifikovan (živo biće): "Sumornog čela mračnim borama, o vekovečnosti priča dalekoj, pokazujući nemom mimikom, obraza svoga brazde duboke." Kamen je doživljen kao ljudski lik iz koga zrače osečanja i raspolozenja, vide se večite patnje koje su ostavile tragove (bore) na licu. U poređenju KAMENA sa piramidom opet se ukazuje na postojanost (večnost). Ovu strofu karakteriše još jedna osobenost: izuzetna zvučnost. Ona se ostvaruje gomilanjem glasnika R: tRagovi, cRne, boRe, mRačne, pRaha, što asocira na udaranje u doboš koji poziva na otpor okupatoru. A, ustvari, šta je taj KAMEN? Kako je nastao? Odgovor je u stihovima: Kostiju kršnih to je gomila što su u borbi protiv dušmana dedovi tvoji voljno slagali, lepeći krvlju srca rođenog mišica svojih kosti slomljene. Zašto? Opet jednostavn odgovor: Da unucima spreme busiju (zaklon), oklen će nekad smelo preziruć dušmana čekat čete grabljive. U svom osnovnom značenju reči to je kamen međaš, koji stoji na granicama svake države, pa i Srbije. Otud sledi poruka neprijatelju: - I samo dotle, do tog kamena, do tog bedema nogom ćeš stupit možda, poganom! Drzneš li dalje?... Čućeš gromove kako tišinu zemlje slobodne sa grmljavinom strašnom kidaju...Čućeš u borbe strašnoj lomljavi: - Otadžbina je ovo Srbina!

O pesniku

tabanovic.com

Đura Jakšić (1832 - 1878), veliki srpski pesnik, pripovedač, dramski pisac koji je stvarao u epohi romantizma. Rrođen je u Srpskoj Crnji, u svešteničkoj porodici. Pošto dvaput beži iz trgovačke škole u koju ga otac upisuje, završava tri razreda gimnazije, a potom uči slikarstvo u Temišvaru, Beču, Pešti, Velikom Bečkereku i Minhenu. Nije stekao šire opšte ili književno obrazovanje jer je sav bio usredsređen na slikarstvo kao poziv i rano je počeo da slika po narudžbi i tako obezbeđuje egzistenciju. Iz Vojvodine prelazi u Srbiju, učiteljuje po zabitim selima. Nemiran duh, prgav i netrpeljiv, večiti bundžija - Jakšić je svuda dolazio u sukob sa pojedincima, društvom, vlastima. Stalno je premještan, otpuštan iz službe, sudski gonjen zbog svoga književnog rada ili mišljenja. Poslednjih godina radio je kao korektor Državne štamparije u Beogradu. Umro je od iscrpljenosti i tuberkuloze u Beogradu 1878. godine. U lirskoj poeziji je ostvario tematsko bogatstvo i najveći umetnički domet iako je objavio samo jednu knjigu pesama Pesme, 1873. Ove su pesme iskrene i doživljene, odlikuje ih slikovitost i muzikalnost, snažna osećanja i bogat izraz. poetski zanos. Široka je lepeza njegovih poetskih motiva: ljubavne pjesme: Ljubav, Koga da ljubim, Na noćištu, elegije Na Liparu, Ponoć, rodoljubive: Padajte braćo, Otadžbina, opisne: Kroz ponoć, Veče, socijalne: Ratar, Švalja, polemičke: Ćutite, ćutite, Jevropi, satirične: Otac i sin, vinske: Mila.

Jezik i stil

Jakšić, kao i svi romantičari, bira jake i neuobičajene izraze (tzv. pesničke reči), ali i umetnički vrlo efektno potiskivanje epiteta sa njegovog prirodnog mesta ispred imenice u položaj iza imenice, čime je imenica, stavljena na prvo, udarno, mesto u stihu i smisao je suštinski promenjen: brazde duboke nisu posledica tamnih vekova, nego vekova tamnih. U prirodnom poretku pridev ima značenje boje. U pesničkom poretku on ima preneseno značenje: dalekih vekova koji se gube u daljinu prošlosti, pa se ne mogu jasno razaznati. I epitetska inverzija BRAZDE DUBOKE ostvaruje estetske i značenjske efekte. U stihu su reči dobile sasvim drukčijii raspored od uobičajenog, nepesničkog: izmenjena su mesta predikata, objekta i njegovog atributa - inverzija je potpuna: umesto: Priča o dalekoj vekovečnosti imamo: O vekovečnosti priča dalekoj - predikatom su rastavljeni objekat i njegov epitet i stavljeni su na istaknuto mesto: početak i kraj stiha. Herojska tema i jake reči povlače veliki broj hiperbola koje se prepoznaju u rečima ili sintagmama, ali i u celom stihu: preteć suncu dere kroz oblak - tako je "kamen zemlje Srbije" dobio vasionske dimenzije i snagu. Metaforu, poređenje i personihikaciju ilustrovli smo u analizi, pa ostaje da još nešto kažemo o ALITERACIJI.

Aliteracija

Aliteracija je stilska figura koja se sastoji u uzastopnom ponavljanju istog suglasnika ili suglasničke grupe u više reči u stihu ili rečenici čime se postiže onomatopejski efekat: tRagovi, cRne boRe, mRačne pećine.

Priredio: Petar Jokić, nastavnik

Književni rodovi i vrste - ovde

 

Rodoljubiva pesma

Lirske pesme u kojima se peva o ljubavi prema rodnom kraju, domovini, ili narodu zovu se - RODOLJUBIVE PESME. Ove pesme u prvi plan istču spremnost da se otadžbina čuva i brani. Vidi pesme: Otadžbina Đure Jakšića, Domovina Dušana Vasiljeva, Moja otadžbina Alekse Šantića, Srbija Oskara Davića.

 

 

 

 

Kako napisati pismo

 

Kako napisati pismeni zadatak

 

CONTACT