TABANOVIĆ

lektira, gramatika i testovi

Naporedni odnos među rečeničnim članovima

Autor: Petar Jokić, nastavnik

Kad kažemo NAPOREDNI odnos među rečeničnim članovima, onda mislimo da su dva ili više subjekata, objekata, priloških odredbi i imenskih delova predikata: RAVNOPRAVNI, tj. niko nema prednost bez obzira da li je u pisanju na prvom, drugom, ili trećem mestu. Rečenični članovi naporedo stoje u SASTAVNOM, RASTAVNOM i SUPROTNOM odnosu. Evo primera za sastavni odnos naporednih subjekata: Marko i Sanja igraju košarku.Ni Jelena, ni Mile nisu došli u školu. Primeri za sastavni odnos naporednih objekata: Ibro je kupio loptu i svesku. Milan nije kupio ni loptu, ni svesku. Primeri za sastavni odnos naporednih priloških odredbi: Gosti su sedeli u sobi i na terasi (mesto). Pera nije došao u školu ni juče, ni danas (vreme). Marica vozi bicikl brzo i spretno (način). Primeri za sastavni odnos naporednih imenskih delova predikata: Sara je lepa i pametna. Karakteristični VEZNICI za sastavni odnos su: i, ni, niti, te.

 

Primeri za suprotan odnos naporednih subjekata:

Loptu je kupio Steva, a ne Marko.

Primeri za suprotan odnos naporednih objekata:

Mujo je doneo knjigu, a ne svesku.

Primeri za suprotan odnos naporednih priloških odredbi:

Gosti su sedeli u sobi, a ne na terasi (mesto). Pera nije bio u školu juče, a ne danas (vreme). Mira piše brzo, ali nečitko (način).

Primeri za suprotan odnos naporednih imenskih delova predikata:

Tabla je nova, ali prljava.

Karakteristični VEZNICI za suprotan odnos su: a. ali, nego, već...

Primeri za RASTAVNI odnos naporednih subjekata:

U školu nije došao Miloš ili Dragan.

Primeri za RASTAVNI odnos naporednih objekata:

Merima je kupila svesku ili olovku.

Primeri za RASTAVNI odnos naporednih priloških odredbi:

Gosti su sedeli u sobi ili na terasi (mesto). Sarin brat je dolazio juče ili prekjuče (vreme). Mile trči brzo ili sporo (način).

Karakterističan VEZNIK za rastavni odnos jeili.

Pravopis

Po pravilu naporedni rečenični članovi se ne odvajaju zapetom, izuzev sastavnih veznika NI, NITI, PA, TE kad nešto ističemo. Veznici za suprotan odnos a, ali, nego, već - obavezno se odvajaju zapetom (zarezom). Međutim, ako između rečeničnih članova nema veznika, naravno, obavezna je zapeta:

Dan je bio lep, sučan, bez vetra.(imenski delovi predikata).

Fonetika

 

Glasovne promene

 

Stilske figure

 

Mapa sajta

 

 

 

CONTACT