TABANOVIĆ

lektira, gramatika i testovi

Iskrena pesma

Autor: Milan Rakić

O sklopi usne, ne govori, ćuti,

ostavi dušu, nek’ spokojno sneva

dok kraj nas lišće na drveću žuti,

i laste lete put toplih krajeva.

 

O sklopi usne, ne miči se, ćuti!

Ostavi misli, nek’ se bujno roje,

i reč nek’ tvoja ničim ne pomuti

bezmerno silne osećaje moje.

 

Ćuti, i pusti da sad žile moje

zabrekću novim zanosnim životom,

da zaboravim da smo tu nas dvoje,

pred veličanstvom prirode! A potom,

 

Kad prođe sve, i malaksalo telo

ponovo padne u običnu čamu,

i život nov, i nadahnuće celo,

nečujno, tiho, potone u tamu-

 

Ja ću ti, draga, opet reći tada

otužnu pesmu o ljubavi, kako

čeznem i stradam i ljubim te, mada

u tom trenutku ne osećam tako…

 

A ti ćeš, bedna ženo, kao vazda,

slušati rado ove reči lažne,

i zahvalićeš bogu što te sazda,

i oči će ti biti suzom vlažne.

 

I gledajući, vrh zaspalih njiva,

kako se spušta nema polutama,

ti nećeš znati šta u meni biva,

da ja u tebi volim sebe sama,

 

I moju ljubav naspram tebe, kad me

obuzme celog silom koju ima,

i svaki živac rastrese i nadme

i osećaji navale k’o plima!

 

Za taj trenutak života i milja,

kad zatreperi cela moja snaga,

neka te srce moje blagosilja!

Al’ ne volim te, ne volim te, draga!

 

I zato ću ti uvek reći: ćuti!

Ostavi dušu, nek’ spokojno sniva -

dok kraj nas lišće na drveću žuti,

i tama pada vrh zaspalih njiva!

Jednoj nestašnoj devojci

Autor: Đura Jakšić

  • Zar poljubac meni starcu,
  • Daješ mlada sa usana?
  • Zar na moje staro rame
  • Pada ruka usijana?
  •  
  • Je l' to ljubav?... Je li šala?
  • Te je tvoja ruka mala
  • Na ramenu sedog starca
  • Zadrhtala, zatreptala?
  •  
  • Il' si došla zluradice,
  • Da me varkaš, da me jediš?
  • Izmučene stare grudi
  • Da povrediš, da pozlediš?
  •  
  • - Ja te ljubim!... Tvrdiš, mlada,
  • Puna jada, puna nada -
  • Ali ljubav sedom starcu
  • Veruj, dušo, teško pada...
  •  
  • Uvele su grudi moje,
  • Tvoja ljubav vatra živa -
  • Pa se bojim, starac sedi,
  • Od plamena i goriva.

Ne volim tebe tako strasno ja

Autor: Ljermontov

tabanovic.com

Ne volim tebe tako strasno ja,

niti za mene sja tvoja lepota;

u tebi volim patnju svog života

i mladost koju satre sudba zla.

 

Kada u tvoje oči ponekad

moj pogled dugo, dugo upija se

tajanstven mene razgovor zanese,

al' srce s tobom ne govori tad.

 

S negdanjom dragom pričom u čas taj,

u liku tvom lik tražim druge jedne,

na usnama ti - usne davno ledne,

u oku - oka ugašenog sjaj.

Pesma ženi

Autor: Jovan Dučić

tabanovic.com
  • Ti si moj trenutak i moj san
  • I sjajna moja reč u šumu
  • I samo si lepota koliko si tajna
  • samo istina koliko si žudnja.
  •  
  • Ostaj nedostižna, nema i daleka
  • Jer je san o sreći više nego sreća.
  • Budi bespovratna, kao mladost.
  • Neka tvoja sen i eho budu sve što seća.
  •  
  • Srce ima povest u suzi što leva,
  • U velikom bolu ljubav svoju metu.
  • Istina je samo što duša prosneva.
  • Poljubac je susret najlepši na svetu.
  •  
  • Od mog priviđenja ti si cela tkana,
  • Tvoj plašt sunčani od mog sna ispreden.
  • Ti beše misao moja očarana,
  • Simbol svih taština, porazan i leden.
  •  
  • A ti ne postojiš, nit' si postojala.
  • Rođena u mojoj tišini i čami,
  • Na Suncu mog srca ti si samo sjala
  • Jer sve što ljubimo - stvorili smo sami.

Na dan njenog venčanja

Autor: Velimir Rajić

tabanovic.com
  • I srušiše se lepi snovi moji,
  • Jer glavu tvoju venac sad pokriva,
  • Kraj tebe drugi pred oltarom stoji-
  • Prosta ti bila moja ljubav živa!
  •  
  • Čestit'o sam ti. I ti reče “Hvala!”…
  • A da li znadeš da se u tom času
  • Granitna zgrada mojih ideala
  • Sruši i smrvi i u pep’o rasu?
  •  
  • Al’ ne! Ne vidim od toga ni sena;
  • Po tvom licu radost se razliva..
  • I svršeno je! Ti si sada žena-
  • Prosta ti bila moja ljubav živa!
  •  
  • Ja neću kleti ni njega ni tebe,
  • Ni gorku sudbu što sam tebe sreo;
  • Ja neću kleti čak ni samog sebe,
  • Jer ja bih time svoju ljubav kleo.
  •  
  • I našto kletve! Našto ružne reči?
  • O sreći svojoj čovek vazda sniva;
  • Bol, jad i patnju smrt jedino leči.
  • Prosta ti bila moja ljubav živa!
  •  
  • Pa pođi s Bogom! Još ti mogu reći:
  • Da Bog da sunce sreće da ti sija!
  • Sve što god počneš svršila u sreći!
  • Sa tvoje sreće biću srećan i ja.
  •  
  • I svakog dana ja ću da se molim
  • Kad zvono verne u crkvu poziva...
  • Ja nisam znao da te tako volim.
  • Prosta ti bila moja ljubav živa!
  •  
  • Čuj, Bože, molbu moje duše jadne:
  • Sva patnja što si pis’o njoj, k’o ženi,
  • Nek’ mimoiđe nju, i nek padne
  • Na onaj deo što je pisan meni!
  •  
  • Usliši ovu molitvu, o Bože!
  • I duša će mi mirno da počiva;
  • I šaputaće večno, dok god može:
  • Prosta ti bila moja ljubav živa!
  •  
  • I onda kada dođe ono doba
  • U kom će zemlja telo da mi skriva,
  • Čućeš i opet sa dna moga groba:
  • »Prosta ti bila moja ljubav živa!”

Priredio: Petar Jokić, nastavnik

DORUČAK

Autor: Žak Prever

Tabanović
  • Sipao je kafu
  • U šoljicu
  • Sipao je mleko
  • U šoljicu sa kafom
  • Stavio je šećer
  • u belu kafu
  • Kašičicom je
  • Promešao
  • Popio belu kafu
  • Bez i jedne reči
  • Zapalio je
  • Cigaretu
  • Pravio kolute
  • Od dima
  • Otresao pepeo
  • U pepeljaru
  • Bez i jedne reči
  • Ustao je
  • I ne pogledavši me
  • Stavio je
  • Šešir na glavu
  • I uzeo kišni ogrtač
  • Jer je padala kiša
  • A onda je otišao
  • Po kiši
  • Bez i jedne reči
  • I ne pogledavši me
  • Tada ja spustih
  • Glavu u ruke
  • I zaplakah.

Strepnja

tabanovic.com

Autor: Desanka Maksimović

  • Ne, nemoj mi prići! Hoću izdaleka
  • da volim i želim oka tvoja dva.
  • Jer sreća je lepa samo dok se čeka,
  • dok od sebe samo nagoveštaj da.
  •  
  • Ne, nemoj mi prići! Ima više draži
  • ova slatka strepnja, čekanje i stra'.
  • Sve je mnogo lepše donde dok se traži,
  • o čemu se samo tek po slutnji zna.
  •  
  • Ne, nemoj mi prići! Našto to, i čemu?
  • Izdaleka samo sve k'o zvezda sja;
  • izdaleka samo divimo se svemu.
  • Ne, nek' mi ne priđu oka tvoja dva.

Četiri kučeta

 

 

 

Susret

Autor: Petar Jokić

Bio je januar okupan snegom.

Sreli smo se na pragu naše škole.

Zagrlio sam je i ljubio bez straha,

Ona se nije opirala tome.

Samo je prošaputala:

"Već imam momka svoga"

Lubili smo se slepi za prolazanike.

A ja sam rekao tada:

"Ostani tuđa žena.

Dok te ljubim za sva vremena".

Mnogo godina potom

Ime ne pamtim toj ženi.

Al' se još uvek sećam

Vreline usana njenih.

CONTACT