TABANOVIĆ

lektira, gramatika i testovi

Krivaja - Šabac

Autor: Petar Jokić

Krivaja

Poreklo stanovništva

DržavaZastava Srbije Srbija
OkrugMačvanski
OpštinaŠabac
Položaj

44° 33′ 49 SGŠ

19° 36′ 07 IGD
Površinakm²
Nadmorska visina197m

Populacija (2002)

- broj stanovnika

- gustina

952

st./km²
Poštanski broj
Pozivni broj015
Registarska oznakaŠA
tabanovic.com

Manastir Krivaja (sada crkva) podignut u tursko doba, za vreme „nekog Mustafa paše koji je odobrio milostinja da se kupi”. Onda podignut trem uz crkvu (priprata) sa munarom. Tu odža služio, a u crkvi kaluđer. Kad su Turci u Karađorđevo vreme isterani, onda skinuli Srbi munare. Manastir Krivaja, „po letopisu”, podignut 28 godina iza Kosovske bitke. Bile tri sestre: Petra, Anovka i Dobrija. One su podigle tri zadužbine: Petra Petkovicu, Dobrija manastir u Dobrinju na Dobravi, današnjoj Krivaji, a Anovka Kaonski manastir, u Kaoni. One su to podigle 28 godina iza Kosova. Uzele od vezira dozvolu, s tim da podignu crkvu i munare; onaj trem što i sada postoji tu je bilo munare. Godine 1948. u Krivaji broj domaćinstava 263, broj kuća 273, broj stanovnika (članova domaćinstava) 1614. Površina atara je 2228 ha, manastirsko imanje 10 ha (imao ranije šume 33 ha, oranice i livade 25 ha).

Poreklo stanovništva Krivaje kod Šapca

Od starine čuli: samo su tri familije bile ovde za vreme Kosova jedna u Bukoru, dve u Krivaji; u Bukoru Neškovići, zvani danas Antonići; a u Krivaji su zamrli (ta dvojica su bili Markovići i Stankovići otišli sa Vukom Brankovićem i zamrli su). Ima i sad zemljište zvano Marković odmah do Grada breg više Grada. (Ima priča:) „Kad je bio Kosovski boj onda mnogo stradala Pocerina jer je Miloš Obilić bio odavde”.Stankovići su najstarija familija bili ovde. Neko od njih bio izbegao od Turaka preko, u Austriju. Posle 12 godina došao da vidi ima li koga. Kad je prišao Dojinom brdu, gde bila onda crkva, noću čuo petla koji iz oltara još ozgo kljucao nešto. Crkva zarasla bila u pavitiju, lozu; krčio, pa kad nije mogao da iskrči, on zapalio žbunje; dunuo vetar i izgorela crkva. Zato ga prozvali Palicrkvić. Sad od Stankovića nema ovde nikog, a u Rumskoj su od njih Aščići (Vasa Aščić i njegov otac Miladin).

Borkovac mala (oko 36 k., počev odozgo od Metlića):

Arsenovići (3 k., Aćim i Ana, a na imanje cerovačko Đurđevdan). Nisu starodrevni. Otac Cvetinu i Pavlu a đed Milošu, Jevrem, iz Bukora, „na miraz” došao pre 45 god. (1903.). Tamo ih i sad ima, oko 20 k. Arsenovići u Bukor došli iz Pive. Pavlov otac Jevrem deda Milenko, pradeda Arsen. On imao pored Milenka još Stevana i Pavla ta tri sina mu se rodila u Bukoru; on sam došao u Bukor, dok jedan brat otišao u Badovince, drugi u Cvetulju (Rađevina). Svi se zovu Arsenovići, i ti drugi. Cerovci (9 k., Đurđevdan). 8 k. ovde, 1 k. u Dojnoj mali. Stari doselili iz Cerove, Dimitrija Cerovca (73 god.) otac Stepan, a Stepanov ded došao kad Jadar i Rađevinu držali Turci. Bajići (6 k., Đurđevdan). Starosedioci. Milojev (52 god.) otac Milutin, deda Luka, pradeda Ivan. Aleksići (1 k., Jovanjdan). Oni najstariji ovde. Stanojev (27 god.) otac pok. Milorad, deda Ilija, pradeda Jovan. Za vreme Kosovskog boja neko od njih bio zarobljen, zato zvani Robovići. Išao sve po mesečini noću i po zvezdama, dok je došao ovde. Tadići zvani (nadimak) Zečevići (5 k., Đurđevdan). Jovanov (63 god.) otac Adam, deda Vasa, pradeda Jovan. Starosedioci, ali u tursko vreme sedeli preko potoka Borkovac, pa posle prešli na današnje mesto. Markovići I (13 k., Đurđevdan). Pantelijin (76 god.) otac Stepan, deda Milovan, pradeda Toma, čukundeda Pureš, pračukundeda Marko. Starosedeoci. Marko, Sima i Lazar bili braća (u Rakiti mali su Lazarevići, a u Borkovcu Markovići i Simići). Tomin brat Miloš ubio 4 Turčina kad bila međa na Bračincu i Glavici sprema Turske u Jadru: prvog ubio samog u selu, zatim još trojicu što su robili devojku i vezali je za rep konju. Krivaju robili Turci iz Jadra kada je mnogo izginulo i Turaka i Srba odavde. Simići I (3 k., Đurđevdan). Rod Markovića. Lazarevići (5 k., slava ista). Isti rod, u Rakiti mali. Dragojevići (1 k., Jovanjdan). Dragoljub iz istog sela, iz Bučja male. Dragojevića iz Bučja male ima 12 – 14 k.

Dojna mala:

Nikolići (4 k., Nikoljdan), Starosedioci. Borisavljev (49 god.) otac Nikola, deda Milan, pradeda Ivanko dalje ne znaju. Gaćarići (1 k., Aranđelovdan). Bila baba jedna, nosila gaće pa je prozvali Gaćara. Starosedioci. Dimitrići (3 k., Nikoljdan). Starosedioci. Erčići – Gavrilovići u Rumskoj, u Erskoj mali, bili prvo naseljeni u Crkvinama, u krivajskom ataru brdo na levoj strani doline, ispod manastira, pa ih Dimitrići odatle isterali. Živanovići (2 k., Mitrovdan glavna slava, a na imanje božanićko Nikoljdan). Iz Korenite (Jadar) došao Matija Korenita posle Katanske bune. Jekičići (2 k., Đurđevdan). Iz Bosne. Živka crkvenjaka đed ubio tamo Turčina u vodenici. Došao Turčin pre i već počeo bio da melje, a Miljan se pozavađao sa Turčinom, uzeo „zaustavljač” (drvo što zaustavlja vodu u jazu) i njime Turčina po glavi. I odmah otišao kući, pokupio ženu Nikoliju i decu Trivuna (Trivu) i Ranka, pa preko leda na Savi preko, i onda u Šabac otuda. Javio se načalniku, a taj idi u Krivaju kod Marića. Došao Mariću kmetu, a taj ga rasporedio na imanje Trivuna Ljige. Nije bilo kuće, pa jedne zime noćivali i stanovali u kaci. Miljan čitave grmove izvaljivao za zimovanje. Bio jak da je dva čoveka sa dve ruke oko sebe po triput obnosio Adamović Radosav (1 k. Nikoljdan). Stari. Iz male Rakite, od familije Adamović, na ženino imanje, ušao u familiju Đurić (i oni slave Nikoljdan). Andrići (7 k. Sv. Toma). Živojin (73 god,, izvanredan znalac tradicije), njegov otac Marko, deda Nikola, pradeda Nedeljko. Živojinov otac Marko pričao da su braća Isak i Isidor, posle Kosovskog boja, dobegli ovamo od Plevne, iz Bugarske. Nastanili se u Metliću, baš na putu više sudnice. Krivajkuša zove se i danas zemlja tamo. Otuda docnije popeli se ovamo u šumu i bliže vodenicama jedan u Dojnu malu, drugi u Pajkovaču tamo sad Jevtići zvani, Veselići i Stanojevići od njih. (Ima Andrića i u Pajkovači, Srđevdan slava, iz Jadra, zbog Turaka izbegli od Metlića gore, u Krivaju). Alimpić Nedeljko (1 k., Stepanjdan). Iz Bučja male prešao ovamo pre 17 godina u familiju Alimpića; iz Crniljeva (valjevskog) Nedeljkov (66 god.) pradeda doselio. Andrići-Krunići (2 k., Alimpije). Starosedioci. Rakići (11 k., Nikoljdan). Starosedioci. Dimitrijev (75 god.) otac Toša, deda Nikola, pradeda Petar (i Raka braća). Raku, kad naišli hajduci od Valjeva, spasao Trivun Ljiga, hajduk u doba kneza Miloša. Radovanovići (5 k., Alimpije). Stari. Doseljeni iz Vrbića (Rađevina), kad je to ostalo pod Turcima, za vreme kneza Miloša. Jokići (2 k., Jovanjdan stara slava, a na imanje Nikoljdan). Iz male Bučje. Bio sedmo „kućanče” kad se rodio Milosav (76 god.). Njegov otac Milutin, deda Đurađ, pradeda Gliša i brat Jovan (Joka) iz Gornje Sipulje u Bučje. Još 2 kuće u Dojnoj mali, još 9 k. u Bučju, a 1 k. u Bukoru.

Dakle, moj čukundeda GLIŠA, pradeda Đurađ, deda Kosta, otac Miloje, sinovi Živko i Petar (ja) kći Radmila. Od Petra i Marice sin Miloš i kći Danijela. Od Miloša i Jelene kći Milica, od Danijele i Milete sin Jovan (12. maj 2013.)

Marković Marko (1 k., Markovdan). Iz Jarebica (Jadar), pre oko 30 godina, preko Rumske (služio u Čikanovićima). Trifunovići (2 k., Alimpije). Došli iz Vrbića u Rađevini kad i Radovanovići (zbog Turaka izbegli). Teodorovići I (3 k., Nikoljdan). Starosedioci. Osim njih ima i Teodorovića I (Đurđevdan, 5 k.). U Pajkovači 4 k., u Dojnoj mali 1 k., na ženino imanje došao Veličko (slava Đurđevdan). Božanići u Dojnoj mali, izumrli pre oko 80 godina; devojke se od njih poudavale Živka u Bojić, u Markoviće, Stevanija u Krnule, za Milana Kuđića, a treća na treću stranu.

Pajkovača (treća mala Krivaje,

ispod Brančića i Radonjića brda), polazeći od Radonjića brda, odozdo: Jovančići (11 k., Đurđevdan). Starosedioci. 1 k. odseljena pre 4 god. u Majur. Alimpići - Cikotići (9 k., Đurđevdan). Iz Cikota, iz Jadra, kad i ostali Jadrani. Pamte današnji stariji kad su svi bili u jednoj kući zadruga od tri brata. Petrovići I (5 k., Đurđevdan). Starosedioci. Petrovići II (3 k., Aranđelovdan). Njihovi stari iz Gornje Sipulje u Jadru. Ublizu su, potok ih deli.(Svaki rod jedno brdo). Simići II zvani Kalajdžići (4 k., Đurđevdan). Starosedioci. Stanojevići (4 k,, Tomindan). Starosedioci. Bili „čpijuni” za vreme Turaka. Markovići II – Krdžići (2 k., Nikoljdan). Starosedioci možda. Jevtići (8 k., Tomindan). Na dva mesta, jedna jaruga ih razdvaja, Otkad pamte stariji bila jedna kuća, posle se razdelili. Andrići (5 k., Tomindan). Doseljeni iz Jadra, kad i drugi. Matići (1 k., Đurđevdan). Starosedeoci. Samo jedna žena ostala. Bili Miloš, Dobrosav i Vesa braća, izumrli. Bulješevići (7 k., Đurđevdan). Starosedeoci. Cikotići (5 k., Đurđevdan). Iz Cikota u Jadru, kad su Turci tamo vladali.

Bučje mala:

Lazići I (2 k., Đurđevdan). Poreklom Kuzmanovići iz Nedeljica u Jadru; prebegao kad je ubio Turčina što je napastvovao njegovu sestru. Za vreme ustanka Karađorđeva doselio Lazo zvani Ajduk. Ajdukovao protivu Turaka sa Markom Štitarcem i još 10 drugova (uvek 12 drugova). Ajdukovali 12 godina. Lazo se oženio iz Dimitrića, iz Dojne male, žena mu Marija bila. Lazići II – Dragojevići (3 k., Jovanjdan stara, očinska slava a Đurđevdan imanjska slava, gde je došao u kuću). Milošev (48 god.) otac Svetozar, deda Miloš, pradeda Pantelija, čukundeda Neško, njegov otac Dragoje. Dragojev otac bio vrlo bogat, imao 6 sinova; kada je šestog, Dragoja, oženio, onda orali na njivama sa šest pari volova. Dragojeva žena bila redara; šest dana nosila ručak na njivu, a svekrva je nije nudila hlebom kod kuće, dok bi orači, sve što je ona na njivu nosila, sami pojeli. Šestog dana kad je tako ostala bez ručka, zaplakala pred svekrom. Onda je on kazao sinu Dragoju: „Sine, ženu za ruku, idite u svet! Pustite volove, jer neće ništa roditi na njivi zato što je redara zaplakala.” I tako Dragoje prešao u Jadar, u Gornju Sipulju; tamo izrodio pet sinova. Od tih pet sinova ovamo u Bučje u Krivaju, došao Neško; od njega su. On bio kapetan posle Marka Štitarca u Šapcu i u Vladimircima (za Krivaju bio srez u Vladimircima do pre 50-60 godina). Osim Neška u Bučje prešli još: Gavrilo od njega nema nikog; i Stevan od njega Jakovljevići. Druga dva brata ostala u Gornjoj Sipulji – Dragojevići se zovu i sad, zovu se sa ovima ovde i sad „rođače”. Markovići IV (4 k., Đurđevdan). Starosedioci. Đekići (1 k., Jovanjdan glavna slava, imanjska, a očeva, stara slava Jovanjdan). Doselili se iz Badanje Dojne, došao Cvetin na imanje nekoga Marka zvanog Krbulja, pre oko 80-90 godina. Ima ih i sad u Donjoj Badanji. Jakovljevići (7 k., Jovanjdan). Isti rod sa Lazićima II Dragojevićima, potomci Stevana, sina Dragojeva. Porekloim od Kragujevca, preko Gornje Sipulje.Jokići (9 k., Jovanjdan). Iz Gornje Sipulje (v. Jokići u Dojnoj mali). Mitar (68 god.), njegov otac Cvetin, deda Petronija, pradeda Jevto; Miloje Jokić (43 god.), (moj otac) daleka familija Mitru. Živorad Mitrović (1 k., Mitrovdan). U Dojnoj mali. Korpar, iz reke uzima pruće. Čergari bili, Gurbetini. Redža, ded Živoradov, došao iz Slatine. Redžin sin Mika, Milan pokrstio se, krstio ga Živana Andrića otac Marko, u tremu crkvenog manastira Krivaje. Redžin sin Mika pokršten Milan, Amza Kezir Vladislav, Muja Nikola, Rama Ranko. Kadrići (1 k., Mitrovdan). Gurbeti, Udovica Milica sa ženskom decom; poreklom od Peći, 1878; porobljeni u ratu, pa ih ovde pokrstili. Pripadaju Borkovcu, kraj reke. Jovanović Jovan (1 k., Mitrovdan). Gurbet. Iz Pejinovića pre 10 godina. Pripadaju mali Borkovac, kraj reke. Matići (2 k., Aranđelovdan). Korpari, sepetari. Gurbeti. U mali Borkovac, kraj reke. Iz Slatine Nikola oko 1910. došao, a Nikolin otac Novak iz Mačve, pre 50-60 godina. Škorić Ilija (1 k., Jovanjdan na imanje, Stepanjdan očeva slava). Ćurčija, kožuvar. U Dojnoj mali. Iz Šapca došao 1914. u Bukor, a odatle 1915. ovamo. Stevanović Čedomir (1 k., Jovanjdan). U Bučju mali. Starosedeoci, još od Kosova! Jovanovići (3 k., Đurđevdan). U Bučju. Starosedioci. Matić Živko (1 k., Časne Verige očeva slava, a na imanje Nikoljdan). Iz Bukora, 1923. prizetio se u Popoviće. U Rakiti mali još: Mihajilovići (4 k., Alimpije). Iz Ćukovina, srez Posavotamnavski, pre 50-60 godina, predak došao na miraz ženi u familiju Nikolajevića (ne drži slavu na imanje). Šarčević Vojislav (1 k.,Nikoljdan). Doselio 1925. iz Matijevca, kulio 7 ari, napravio kućicu. Radi stolice, izvozi ih u Loznicu (po 15 komada nosi na trg). Žena šije na mašini. Gavrilović Darinka (1 k., Lučindan), sa sinom Mihailom, Popovićem. Iz Ćukovina, iz Posavo-Tamnave, pre oko 10 godina.

Rakita mala:

Adamovići (19 k., Nikoljdan). Milinka Adamovića (86 god.) otac Matija, deda Pantuka (Pantelija). Predak Adam se doselio iz Dragodola, iz Valjevske Podgorine, on bio Pantelijin otac ili đed. Pantelijin brat Makevija odselio se s drugim bratom Nešukom u Jevremovac – Muselin, tamo ih ima 11 k., zovu se Makevići, po Makeviji. Slava Nikoljdan za oba dela roda. Nešuka bio kapetan. I sad u Muselinu njegova sablja duga „k’o astal”, knez Miloš mu poklonio, zajedno s atom, dve kubure i pištolj. Stevanovići (2 k., Nikoljdan). Žive na adamovićkoj zemlji. Petru prepisao Dragomir Adamović imanje jer nije imao dece. Petra (67 god.) rodila majka vanbračno, bila udovica. Dragojević Dušan (1 k., Jovanjdan). Prešao iz Bučja male ovde na imanje. Dragojević Marjan (1 k., Nikoljdan na imanje, Jovanjdan sopstvena slava). Iz Bučja male. Starinom od Kragujevca oba Dragojevića. Lazići su ista familija, od Sipulje Gornje odnosno Kragujevca. Jović Milan zvani Zekić (1 k., Aranđelovdan). Njegovi stari od Kačera (selo), od Užica, pre 70 godina. Mijailo Adamović nije imao muške dece, a izmenjala se dva zeta za njegovu ćerku Stevaniju. I kad i drugi zet poginuo, onda Milanov đed predao zemlju doseljeniku iz Matijevca, Dragomiru, ocu Milana Jovića. Marković III Milorad (1 k., Jovanjdan, a na imanje Nikoljdan). Iz Male iste od Markovića prizećen ćerci Đurđe Avramovićke. Njegov otac Živko doselio iz Dojne Sipulje, iz Jadra, pre 60 godina. Lazarevići (5 k., Đurđevdan). Premešteni iz Borkovca, ovdašnje male na imanje Adamovića; uzeo ih na treći deo imanja da rade, a đed Svetozara, rođenog 1876. Milutin, išao kao pandur uz Nešuku. Celo imanje radili, a kad ih odelio, dao im trećinu imanja. U Borkovcu nema više Lazarevića. Starosedioci. Nikolajevići (3 k., Ignjatije). Iz Kupinova njihov đed, pop Vasilije Nikolajević, došao na parohiju i posle kupio Nešukin deo imanja u Adamovića, kad su ostali bez para (za 60 dukata dao popu 20 ha). Đukanovići (5 k., Alimpije). I oni starodrevni, doseljeni kad i Adamovići. Popović Pavle (1 k., Alimpije). Njihov pramđed pop Janko Popović, rod Đukanov (od Đukanovića). Marković Dragutin (1 k.) i Marković Milivoje (1 k.), braća Milorada Markovića III, žive na imanju Popovića Pavla (Alimpije slava na imanje, a Jovanjdan sopstvena slava). Poreklo Markovića III iz Sipulje Donje, pre 60 godina. Popovići (6 k., Nikoljdan). Rajkov (63 god.) otac Živan, deda Stanko (i brat Mića), pradeda Marko. I oni su „starodnevci”, ne zna se ko je bio pop, bio pre Marka.

Priredio: Petar Jokić

Poreklo stanovništva Tabanović

 

Poreklo stanovništva M. Pričinović

 

 

 

IZVOR: Vojislav S. Radovanović, ŠABAČKA POSAVINA I POCERINA – Antropogeografska ispitivanja; iz terenskih beležnica građu priredila MILjANA RADOVANOVIĆ, 1994. (strane 246-258)

CONTACT