Lekovite biljke

Gavez

Autor: Petar Jokić

Gavez (Symphytum officinale) raste na vlažnim livadama, pored potoka, na senovitim mestima. "Dva zdrava prsta bi srasla, ako bi bila vezana žilama gavezovog korena", kaže stara izreka, koja aludira na to da je lekovita moć gaveza neograničena i da pomaže kod svake boljke. Zbog sadržaja alantoina ova biljka ulazi u sastav raznih melema za zarastanje rana, protiv hemoroida i proširenih vena. Melem od listova gaveza od velike je pomoći onima koji pate od reumatizma. Takođe, ekstrakt korena stavlja se u kreme za lice jer odlično ispravlja bore. Tinktura od korena gaveza koristi se za ispiranje rana i uboja, a pomaže i kod modrica i otoka. Kašiku tinkture potrebno je razblažiti sa 100 ml prokuvane vode, pa to koristiti za ispiranje ili za obloge. Čajevi od korena, ređe od lista gaveza koriste se u lečenju gastritisa i čira na želudcu i dvanaestopalačnom crevu (najčešće u kombinaciji sa iđirotom, slatkim korenom i bokvicom). Zbog visokog sadržaja tanina i sluzi gavez efikasno zaustavlja proliv. Gavez ublažava kašalj i pospešuje izbacivanje sluzi, pomaže kod bronhitisa i emfizema pluća. Od listova gaveza, potopljenih u kišnicu, može se napraviti odlično sredstvo za prskanje baštenskih biljaka, jer ih gavez štiti od insekata.

Melem od gaveza

100 grama korena i 50 grama listova gaveza dodati u jedan kilogram istopljene svinjske masti. Mast je prethodno potrebno isprati hladnom vodom, od soli. Kad je mast jako zagrejana, dodati biljku, promešati i kada zapeni skinuti sa vatre i mešati neko vreme. Poklopiti i ostaviti da odstoji 24 sata. Nakon toga smesu blago zagrevati uz stalno mešanje. Kada masa postane tečna, procediti i sipati u čiste i suve staklene tegle. Kada se malo prohladi, možete dodati po 15 kapi etarskih ulja ruzmarina i lavande. Ostaviti da se ohladi i čuvati u frižideru. Ovo je jedan od najboljih biljnih melema protiv reumatizma i išijasa. Takođe je vrlo delotvoran i protiv hemoroida.

Tinktura gaveza:

100 g usitnjenog korena gaveza preliti litrom alkohola (70%) ili jake rakije. Za pravljenje tinkture najpogodnije su staklene tegle sa dobrim poklopcem. Teglu dobro zatvoriti i ostaviti da stoji na tamnom mestu dvanaest dana uz češće mućkanje. Procediti i čuvati u tamnoj staklenoj flaši sa dobrim poklopcem. Koristiti razblaženo (jedna kašika na 100 ml prokuvane vode).

Kokotac

Melilotus officinalis - lek za vene

Narodna imena: velika detelina, vodnika, ždralika, žućka, žuti kokotac, konjska detelina, kumanika, nokata trava, nokatac, noktec, orlov nokat, pšeničica, svinduh.

Botaničke karakteristike:

Kokotac je dvogodišnja zeljasta biljka koja može dostići visinu i do jednog metra. Stabljika je uspravna i razgranata u gornjem delu. Listići su dugi od 1,5-2,5 cm, po obodu su nazubljeni, na gornjoj strani su goli, dok su na naličju malo dlakavi. Cvetovi su vrlo sitni, žute boje, nalaze se na vrhovima grančica, složeni u grozdastu cvast. Cveta od jula do septembra.

Stanište:

Raste po livadama, nasipima, pored puteva, na oranicama, rubovima šuma.

Upotrebljivi delovi biljke:

Skupljaju se vrhovi grančica biljke u cvetu.

Hemijski sastav:

Sadrži glukozide, kumarine, organske kiseline, molibden, selen.

Primena:

Sprečava nastanak edema i podstiče cirkulaciju krvi i limfe.

Koristi se kod svih tegoba koje su posledica hronično slabog rada vena, kao što su noćni grčevi u listovima, otežale noge, svrab i otekline nogu.

Koristi se kao dodatno sredstvo pri lečenju upala krvnih sudova, nakon tromboze, kod hemoroida i zastajanja limfe.

Koristi se kod bronhijalnog katara, bolesti želuca, creva, bubrega, bešike i kod otežanog mokrenja.

Svojim karakterističnim mirisom tera iz ormana moljce i druge insekte. Služi za aromatizaciju loših vrsta duvana. Osušena biljka prijatno miriše na med, jer prilikom sušenja nastupa fermentacija, hidroliza jednog glikozida, i pri tom se oslobađa kumarin.

Način upotrebe:

Koristi se kao čaj, tinktura, mast, melem, parno kupatilo, kupka.