TABANOVIĆ

lektira, gramatika i testovi

Elektra

Autor: Euripid

tabanovic.com

Književni rod: drama

Književna vrsta: tragedija u 6 činova

Mesto radnje: Mikena, Grčka

Vreme radnje: kraj Trojanskog rata

Fabula

Prvi čin

U prvom činu Elektrin muž Mikenjanin drži monolog o svojoj supruzi, njenoj nevinosti, smrti njenog oca Agamemnona i nesrećnoj sudbini. Elektra priča o svojoj mržnji prema majci Klitemnestri koja je ubila njenog oca i preudala se. Egist, njen novi muž i ona uselili su se zajedno i izbacili Elektru i njenog brata Oresta.

Drugi čin

Drugi čin počinje Orestovim i Elektrinim razgovorom. Ona njega ne prepoznaje, jer se dugo nisu videli, no on zna da je ona njegova sestra. Žali mu se zbog smrti svoga oca, na svoj nesrećan brak sa Mikenjaninom i time što nisu spavali zajedno.

Treći čin

U trećem činu susreću se: Orest, Elektra i starac, koji je nekada radio za Agamemnona. Isplaniraju da će se osvetiti Klitemnestri i njenom mužu Egistu. Dogovore se da će Orest ubiti Egista, a Elektra svoju majku.

Četvrti čin

U četvrtom činu Elektra saznaje da su Egista pronašli mrtvog, i da je Orest taj koji ga je probo mačem.

Peti čin

U petom činu Elektra je zadovoljna i ponosna na svog brata, hvali ga i sad je red na nju da ubije Kitemnestru. Poziva je u svoju kuću, rekavši da je rodila sina, pa želi da ga majka vidi. Posvađaju se i Elektra je osuđuje što je ubila oca. Klitemnestra joj objašnjava da ga je morala ubiti jer je žrtvovao njihovu kći Ifigeniju. Elektra joj ne veruje i odluči je ubiti.

Šesti čin

U šestom, završnom činu, prikazuje se prizor izlaska Elektre i Oresta iz kuće, krvavih i izmorenih. Nakon njih izlaze njihove sluge, noseći mrtva tela Klitemnestre i Egista. Elektra i Orest su kažnjeni tako da se više nikad ne smeju sresti, i da Orest zbog toga mora pobeći u Atinu.

Priredio: Petar Jokić, nastavnik

O piscu

Euripid je jedan od najpoznatijih starogrčih pisaca. Rođen je na ostrvu Salamini 480. godina pre nove ere. Bio je izrazito bogat i posedovao čak i vlastitu malu biblioteku. To su tada imale samo najbogatije i najuticajnije osobe. Bio je i izrazito obrazovan, imao je nekoliko učitelja, između ostalih i poznatog Sokrata. Pretpostavlja se da je napisao čak 90 drama. Međutim, kako nisu sve sačuvane, neki tvrde da ih je napisao samo sedamdesetak. U njegovim dramama bogovi više nemaju glavnu ulogu, imaju mane, te nisu više savršeni kao u pređašnjim dramama. Bogove uspoređuje i izjednačava s ljudima. Euripid, poput svojih prethodnika, preuzima građu iz mitologije. Njegovi junaci su mitski kraljevi i kraljice, sinovi i ćerke visokog roda. Međutim, lišeni su mitske snage i veličine i prikazani kao obični ljudi sa svim manama i vrlinama. U mitsku građu unosi građanske probleme i svojim dramama daje aktuelnu, socijalnu i političku dimenziju; pokreće religiozna i etiička pitanja. Svojim realizmom, i posebno dramskom obradom perverzne erotike, te prikazivanjem tamnih strana ženske čulnosti, sablažnjavao je svoje savremenike. Smatraju ga začetnikom psihološke drame. Priznanje za svoja dela i književno stvaralaštvo dobio je tek nakon smrti. Umro je u Makedoniji 405. godine pre nove ere.

Eshil: Okovani Prometej - ovde

 

Sofokle: Antigona - ovde!

 

 

 

CONTACT