TABANOVIĆ

lektira, gramatika i testovi

Šta su bajalice

Autor: Petar Jokić

Prema narodnom verovanju bajalice su obično reči koje brane i mogu da oteraju zlo od osobe koja je opčinjena, ili, pak, da naude zlo drugoj osobi; izgovaraju se tihim glasom, šapatom, i ponavljaju. Pojava bajalica se vezuju za prastare religije, jer se čovek oduvek obraćao nepoznatim i tajanstvenim silama i božanskim bićima. Videvši sebe u bedi ili nevolji, smatrao je da je njegov spas udruženje sa višim silama: duhovima, demonima; da dobije njihovo blagovoljenje; da se koristi njihovom pomoći...da bi mu bilo lakše. Bajanje se sastojalo u naročitim molitvama u kojima su sistematski pominjana ona imena demona, koji upravljaju ljudskom sudbinom i njima su upućivali molbe za pomoć. Odatle su se razvile čitave formule molitava "bajalica". Klinasti natpisi Asiraca sačuvali su mnoge formule u kojima se pominju imena raznih duhova. Kasnije je ovaj kult prešao u Egipat i Hanan. U Indiji, koja je još 3.500 god. pre Hrista imala svoju kulturu, bajanje je isto tako imalo veliku ulogu. Danas se tamo primenjuju iste metode kao i u severnoj Aziji. Spomenici sanskritskog (staroindiskog) jezika puni su formula bajalica, uputstava. To su opširna izlaganja o moći putem dugih molitava, prinošenja žrtava i samobičevanja. Ima zapisa, da su pojedini budski sveštenići putem dugog usavršavanja došli do velike duhovne moći; dizali se u vazduh; zaustavljali tok sunca za izvesno vreme i kretali zemlju?!? Danas se isto tako pripisuju čudne moći i indijskim prvosveštenicima (dalaj-lamama) na Tibetu, koji važe kao inkarnacija Bude. Čarobnih tajanstvenih formula bilo je i kod Jevreja. Oni su te formule ili glasno izgovarali, ili su ih zapisivali u amajlije " tefilin". Tefilin je Jevrejski molitveni kaiš (na grčkom jeziku: "filakterija") na kome su ispisana četiri začala iz Mojsijevog petoknjižja. Tim kaiševima oni su vezivali glavu ili ruku , i verovali da onaj ko ima na sebi ovakve poveze (kaiševe) otklanja svako zlo od sebe.

Srpske narodne bajalice

Naravno, Srbi nisu pošteđeni ovog praznoverja; da se tihim izgovorom "čarobnih" reči mogu umilostoviti natprirodna bića za potrebe dobra ili zla. Baje se u raznim prilikama i neprilikama. U odlomku "Otkriće" iz romna "Deobe" D. Ćosića jedna žena baje "baca kletvu" na Nemce, ali kao što se iz daljeg toka priče vidi to nije pomoglo. Zašto? Zašto bajanje na nekoga deluje, a na nekoga ne deluje? Reč je o sugestiji. Ako veruješ "magija" deluje, ako ne veruješ - ništa. Uzmite ovaj primer: Ako jednom svom zdravom poznaniku svakodnevno kad ga sretnete govorite da loše izgleda, pa kad on u te reči poveruje može se razboleti iz "čista mira". Zato ću vam ispričati istinit događaj od pre 30-tak godina. U jednom afričkom plemenu seoski vrač je "imao" takvu moć da kad nekoga hoće da kazni za neki prestup - uperi štap u njega i izgovori smrtnu kaznu koja se posle nedelju dana bez ičije radnje realizuje. Dogodilo se da je iz tog plemena jedan mlad čovek otišao u Australiju, tamo se zaposlio i jedno vreme ženi i porodici slao novac, a onda iz ko zna kojih razloga prestao. Žena se požalila vraču. On je upitao meštane: Gde je ta Australija? Neko je prstom pokazo prazan prostor iza drveća i vrač je uperio svoj štap u tom pravcu i izgovorio reč: SMRT. Međuim, vrač je znao da to nije dovoljno, pa su u selu skupili novac i poslali jednog meštanina da ode u Australiju pronađe "osuđenika" i kaže mu da je vrač uperio štap u njega. I da ne duljim priču. Kad je nesrećni čovek čuo poruku, odmah je prebledeo. Kako je sve ovo pratila jedna naučna ekspedicija, jadnog čoveka su odmah odveli u bolnicu gde je bio pod nadzorom lekara. Pred njihovim očima tom čoveku su bez ikakvog vidljivog razloga sve životne funkcije počele da slabe i nakon sedam dana čovek je umro. Sad vam je malo jasnije zašto Nemci u pomenutom delu D. Ćosića nisu nastradali - nisu razumeli kletvu. Pouka, ne petljajte se sa ovim vradžbinama, jer čak i malo sumnje može vas odvesti tamo gde ne želite. To se najbolje vidi kad su u pitanju crkveni praznici. Zašto nekome ne smeta da radi na "crveno slovo", a neko nadrlja i sa onim podebljanim crnim u verskom kalendaru? Objašnjenje je prosto: Veruješ, ono postoji, ne veruješ - ne postoji. Ali, pazite nije dovoljno da u sebi kažete: Ne verujem, treba to istinski, bez trunke sumnje da JESTE. Sugestija je opasna stvar.

Kult drveta kod starih Slovena

 

 

 

CONTACT