TABANOVIĆ

lektira, gramatika i testovi

Apozicija

Autor: Petar Jokić, nastavnik

Šta je apozicija?

Apozicija je dodatno objašnjenje imenice iza koje stoji, odnosno drugo ime te imenice - najćešće iskazano imeničkom sintagmom čiji se glavni član sa imenicom koju objašnjava slaže u rodu, broju i padežu. Na primer: Miladin, moj ujak, odlično igra šah. U navedenom primeru apozicija je iskazana sintagmom moj ujak Glavni član te sintagme je imenica UJAK i ona se sa imenicom koju naknadno objašnjava slaže u rodu, broju i padežu. Evo da vidimo: Miladin je imenica muškog roda, istog roda je i imenica UJAK; imenica "Miladin" je u obliku jednine, u jednini je i imenica UJAK; imenica "Miladin" je u nominativu, u nominativu je i imenica UJAK. Treba znati da se apozicija u rečenici može naći u sredini i na kraju, ali ne i na početku rečenice. Evo primera: Odlično igra šah Miladin, moj ujak. Inače, apozicija se u govoru odvaja pauzom, a u pisanju zapetama. I još nešto, ako bismo sintagmu MOJ UJAK stavili ispred imenice "Miladin", onda to ne bi bila apozicija - nego atribut i ne bi bila odvojena zapetom: Moj ujak Miladin odlično igra šah.

Pažnja, budite oprezni da ne pogrešite!

Ako IMENICU i APOZICIJU umesto zapete POVEŽETE enklitičkim oblikom pomoćnog glagola JESAM (JE), APOZICIJA će postati deo imenskog predikata. POGLEDAJTE: Miladin, moj ujak, odlično igra šah. Ovde je sintagma MOJ UJAK apozicija. Ali, ako napišemo ovako: Miladin je MOJ UJAK... sintagma MOJ UJAK postaje imenski deo predikata. Isto je i sa apozitivom: Miladin, veoma iscrpljen, sede. Ovde je sintagma VEOMA ISCRPLJEN - apozitiv. U primeru: Miladin je VEOMA ISCRPLJEN, sinagma VEOMA ISCRPLJEN postaje imenski deo predikata.

Apozitiv

Šta je apozitiv?

Apozitiv je dodatak iza imenice koji označava neku njenu osobinu. Najčešće je iskazan pridevskom sintagmom. Na primer: Miladin, veoma iscrpljen, sede da se odmori. Kao što vidite APOZITIV je mnogo sličan APOZICIJI: u govoru se odvaja pauzama, a u pisanju zapetama; glavni član sintagme kojom je iskazan apozitiv, takođe se sa imenicom koju objašnjava slaže u rodu, broju i padežu.

U čemu je razlika?

Osnovna razlika je u tome što apozitiv daje neku kvalifikaciju, tj. opisuje imenicu iza koje stoji, a apozicija je, ustvari drugo ime imenice koju objašnjava. To se jasno vidi iz činjenice da apoziciju čini imenička sintagma, a apozitiv - pridevska sintagma.

Šta još treba znati?

I apoziciju i apozitiv u rečenici možete izostaviti, a da se smisao ne izmeni. Evo pogledajte: Miladin, moj ujak, odlično igra šah. Miladin, voma iscrpljen, sede da se odmori. Ništa se ne menja ako kažemo: Miladin odlično igra šah. Ili rečenica bez apozitiva: Miladin sede da se odmori. Zašto onda koristimo apoziciju i apozitiv? Odgovor je - da sagovorniku potpunije, slikovitije dočaramo o kome je ili o čemu je reč. Na kraju, recimo još i to da apozicija i apozitiv zajedno, a može i pojedinačno, u rečenici najčešće imaju fdunkciju (službu) subjekta, objekta i priloške odredbe. U predhodnim primerima ova dva dodatka imenici zajedo sa njom bili su u službi subjekta. Evo da vidite kako bi bilo da su u službi objekta: Video sam Miladina, mog ujaka, da odlično igra šah. Ili: Video sam Miladina, veoma iscrpljenog.

Ako želiš da znaš više o SINTAGMI, pogledaj ovde!

 

Mapa sajta

 

 

 

CONTACT