TABANOVIĆ

lektira, gramatika i testovi

Nepostojano A

Аutor: Petar Jokić, nastavnik

Šta je nepostojano A

Nepostojano "А" је glasovna promena kad se vokal A u jednom obliku reči javlja, а u drugom obliku iste reči nestaje. U šali bismo mogli reći: sad ga vidiš, sad ga ne vidiš. Uzrok ovoj pojavi treba tražiti u dalekoj prošlosti kad se "poluvokal" ъ drukčije izgovarao i pisao (ъ), te је u srpskom zamenjen vokalom А: PАS (ker), а u hrvatskom E: - PES (pas), ali to je tema za studente i profesore srpskog jezika.

Primeri:

nominativ jedninegenitiv jednine
МОМАКМОМКА
LONAC LONCА
PАS PSА

Pažnja:

U primerima: LONAC (nominativ jd.) - LONCA (genitiv jd.) i PAS (nominativ jd.) - PSA (genitiv jd.) A na kraju reči u genitivu jd. jeste nastavak za oblik, a ustvari nestao je vokal A koji se u nominativu jednine nalazio između suglasnika N i C (LONAC), odnosno između suglasnika P i S u imenici PAS. Nepostojano A javlja se još: ●u nominativu jednine i genitivu množine velikog broja imenica muškog roda: starАc /starca /starАca - glumАc/glumca / glumАca. ● u genitivu množine nekih imenica ženskog i srednjeg roda: devojka/devojАka, crkva/crkАva - sredstvo/sredstАva... ●u nominativu jednine nekih prideva muškog roda: hrabАr / hrabra, plitАk / plitka, vredАn/vredna, dobАr/ dobra ●u radnom glagolskom pridevu nekih glagola: MOGAO/MOGLA, IŠAO/IŠLA, REKAO/REKLA, DIGAO/DIGLA... Napomena: nepravilno je: MOGO, IŠO, REKO, DIGO... Dobro je znati da ova glasovna promena prouzrokuje druge glasovne promene, na primer - palatalizaciju: PALAC/ PALČEVI (C ispred sebe ima nepostojano A i menja se u Č.

Prelaz L u O

Ova glasovna promena odigrala se krajem 14-og veka. Svako L koje se našlo na kraju reči ili sloga prelazilo je u O. Danas ovu glasovnu promenu najčešće zapažamo u radnom glagolskom pridevu muškog roda jednine: radio, pevao, igrao, svirao, došao itd. Nekad su ovi oblici glasili: radil, peval, igral, sviral, došal. L se, dakle, našlo na kraju reči i prešlo je u O. U obliku množine muškog roda kao i u oblicima ženskog roda i množine i jednine L nije bilo na kraju reči, pa je ostalo. Primeri: radili, radile, radila... Ovu glasovnu promenu zapažamo u nominativu jednine nekih prideva: beo, debeo, kiseo, veseo (dativ: belom, debelom, kiselom, veselom:) * u nominativu jednine nekih imenica: deo/ dela, pepeo/ pepela, petao/ petla itd. Ova glasovna promena vrši se u svim padežima, osim nominativa jednine i genitiva množine imenica koje se završavaju na LAC: gledalac/ gledaoci, gledalaca spasilac/spasioci, spasilaca itd. Imenica m.r. KOLAC mnogim zadaje glavobolju i uglavnom je pogrešno menjaju. Hajde da je analiziramo: U nom. jedn. glasi KOLAC, gen. jedn, KOCa. Zašto ne KOLCa? Zato što se posle izvršene glasovne promene nepostojanog A - L našlo na kraju sloga i prešlo u O. Tako smo dobili KOOCa, a onda je nastala glasovna promena sažimanje vokala i od dva OO dobili jedno O sa dugouzlaznim akcentom.

jedninamnožina
1. kolac1. koci
2. koca2. kolaca
3. kocu3. kocima
4. kolac4. koce
5. koče5. koci
6. kocem6. kocima
7. kocu7. kocima

- Turci, Turci... - grcao je čovek sa koca.... "To nije ličilo na ono telo koje su svi gledali ova dva dana pravo i ispršeno na kocu. (Andrić: "Na Drini ćuprija".)

Odstupanja od ove promene

Ova glasovna promena ne vrši se u rečima: bolnica, strelac, belac, nevaljalac, znalac, molba, školski itd. jer bi došlo do zabune. Novonastale reči u trenutku kad je ovo pravilo prestalo da važi zadržale su L, pa imamo dublete: STO/STOL, TOPAO/TOPAL, VO/VOL, SOKO/SOKOL itd. Reči koje smo preuzeli iz drugih jezika, takođe, imaju samo L: đeneral, general, maršal, žurnal, fudbal, opal, metal, bokal, konzul itd.

Palatalizacija i sibilarizacija - ovde

 

Jednačenje suglasnika

 

Asimilacija vokala i gubljenje suglasnika

 

Mapa sajta

 

 

 

CONTACT