TABANOVIĆ

Tatjanino pismo Onjeginu

Tatjanino pismo Onjeginu

Autor: A. S. Puškin

  • Pišem vam - šta bih znala bolje?
  • I šta vam više mogu reći?
  • Sad zavisi od vaše volje
  • Prezrenje vaše da l' ću steći.
  • Al' ako vas moj udes hudi
  • Bar malo trone i uzbudi,
  • Vi me se nećete odreći.

  • Da ćutim ja sam prvo htela,
  • I za sramotu mojih jada
  • Ne biste znali vi ni sada,
  • Bar da se nadam da sam smela
  • Da ćete opet k nama doći
  • I da ću bar i retko moći
  • U selu da vas vidim našem,
  • Da se veselim glasu vašem,
  • Da vam što kažem, pa da zatim
  • O istom mislim i da patim
  • Dane i noći duge sama
  • Dok ne dođete opet k nama.
  • Al' osobenjak vi ste, znamo,
  • I teška vam je selska čama,
  • A mi...mi ničim ne blistamo,
  • No iskreno smo radi vama.

  • Što dođoste u naše selo?
  • U stepi, gde moj život traje,
  • Ja ne bih srela vas zacelo
  • I ne bih znala patnja šta je.
  • Smirivši burne osećaje,
  • Možda bih jednom (ko će znati?)
  • Po srcu našla druga verna
  • I bila bih mu žena smerna,
  • A svojoj deci dobra mati.

  • Drugi!...A' ne, ja nikom ne bi'
  • Na svetu dala srce svoje
  • Oduvek tako pisano je...
  • Nebo je mene dalo tebi;
  • Moj život sav je jemstvo bio
  • Da ću te sresti izmeđ' ljudi;
  • Znam, bog je tebe uputio,
  • Moj zaštitnik do groba budi...
  • U snove si mi dolazio,
  • I neviđen si bio mio,
  • Tvoj pogled me je svud proganj'o,
  • U duši davno glas odzvanj'o...

  • Ne, nije mi se san to snio,
  • Jer čim si uš'o, ja sam znala,
  • Sva premrla i usplamsala,
  • I rekla: on je ovo bio!
  • Ja tebe često slušah sama;
  • Govorio si sa mnom jednom
  • Kad prosjaku pomagah bednom
  • I kada blažih molitvama
  • Buru i jad u srcu čednom.
  • Zar nisi ti i onog trena,
  • O priviđenje moje drago,
  • Promak'o kroz noć kao sena,
  • Nad uzglavlje se moje sag'o
  • I šapnuo mi reči nade
  • Ljubavi pune i iskrene?
  • Ko si ti? Čuvar duše mlade
  • Il' kobni duh što kuša mene
  • Utišaj sumnje što me guše.
  • Možda su sve to sanje moje,
  • Zablude jedne mlade duše,
  • A sasvim drugo suđeno je...
  • Nek bude tako! Što da krijem?
  • Milosti tvojoj dajem sebe,
  • Pred tobom suze bola lijem
  • I molim zaštitu od tebe...
  • Pomisli: ja sam ovde sama
  • I nikog nema da me shvati,
  • Sustajem i moj um se slama,
  • A nemo moje srce pati.
  • Čekam te: nade glas u meni
  • Bar pogledom oživi jednim,
  • Ili iz teškog sna me preni
  • Prekorom gorkim i pravednim.

  • Završih! Da pročitam strepim...
  • Od stida više nemam daha...
  • Al' vaša čast mi jemči lepim
  • I predajem se njoj bez straha...

Priredio: Petar Jokić, nastavnik

Evgenije Onjegin

 

Onjeginovo pismo Tatjani -ovde

 

Mapa sajta

 

 

 

CONTACT