TABANOVIĆ

lektira, gramatika i testovi

Predlozi

Autor: Petar Jokić, nastavnik

Šta su predlozi?

Predlozi su nepromenljive, pomoćne reči koje stoje ispred padežnih oblika imenskih reči i služe za označavanje njihovog odnosa prema drugim rečima u rečenici.

Prostorni, mesni predlozi.

Primeri:

Pred kućom je rasla trešnja. Na krov je sleteo golub, Ispod kruške za stolom su sedeli Marko i Sanja. Auto je parkiran u garži.

Vremenski predlozi

Primeri:

Laste se vraćaju u proleće (vrema - kad se vraćaju laste). Kod privatnika se radi od ranog jutra do mraka (vreme - kad se raidi kod privatnika).

Predlozi za urok

Primeri:

Nije došao u školu zbog bolesti (uzrok).

Predlozi za poređenje

Primeri:

Nema boljeg učenika od njega.

Predlozi za cilj, ili način

Primeri:

Živeli su radi (cilj) svoje dece. Kupovali su na brzinu (način). Kod privatnika se radi od jutra do mraka (način - kako se radi). Kao što smo videli jedan isti predlog ima više značenja. S druge strane različiti predlozi mogu sa različim padežima imati isto značenje.

Primeri:

Marko sedi ispod drveta (genitiv - mesto).

Ivan sedi pod drvetom (instrumental - mesto).

Milan se popeo na drvo (akuzativ - mesto) itd.

Pravi predlozi su nemotivisane reči: od, do, na, u, uz, k(a), pod, nad, pred, pri. Nepravi predlozi su postali od drugih vrasta reči: blizu, više, niže, pre, posle, oko, preko i od IMENICA: vrh, dno, čelo, duž itd. Većina priloga su proste reči: od, do, na, u, uz, k(a), pod, nad, pred itd. Ali mogu biti i složene reči: ispod, ispred, iza, uzduž itd.

Prilozi

 

 

 

CONTACT