TABANOVIĆ

lektira, gramatika i testovi

Ko to tamo peva

Autor: Dušan Kovačević

tabanovic.com

Književni rod: drama

Kniževna vrsta: komedija

Tema: Zgode i nezgode putnika privatnog autobusa na putu za Beograd

Mesto i vreme radnje: Srbija 5.aprila 1941.godine.

Ideja (poruka): "Ništa nije tako loše da ne može biti gore. (narodna poslovica)"

Fabula

Iz jednog provincijskog mesta autobus "Krstić i sin" 5.aprila 1941. godine sa zakašnjenjem kreće za Beograd. Putnici su: pevač, stari ratnik, Brka - germanofil, dva Ciganina, baba u crnini, jedan tuberan, koji stalno kašljuca i lovac, koji nema živce da čeka, pa ide peške do sledeće stanice. Ulaze putnici, kondukter naplaćuje karte. "Nećemo, valjda sa Ciganima da se vozimo?" - predstavlja se Brka. "Vozi se svako ko plati kartu", mirno odgovara kondukter. Za to vreme pevač "trenira", što iritira konduktera: "Ko to tamo peva?" nervozno pita, dodajući: "Pijane ljude neću da vozim!" Pravi zaplet nastaje kad stari ratnik zamoli Krstića da se vozi besplatno da bi sinu vojniku odneo više para. "Ne može da se vozi niko bez karte." dere se kondukter. Ulje na vatru dodaje pevač: "Pusti čiču, nećeš da propadneš zbog dve banke, vidiš da je sirotinja." Onda se deda razbesni: "Ko je sirotinja!" I poteže debelu tabakeru: "Daj 5 karti!" Sad krv navre kondukteru: "Ne može 5, uzmi jednu!" Čiča sa šajkačom besno: "Ili 5, ili ništa!" Kondukter još ljuće odgovara: "Pa posle da me prijaviš, kako naplaćujem više! - Koči, Miško!" Junior Krstić tako naglo zakoči da tata Krstić, iz mesta, "odleti" pored peći bubnjare do vozača. "Vidiš, tata, kako kočim!?" "Odlično, sine, ali drugi put malo lakše!", i dižući se s poda, urlikne: "A, ti čiča, napolje! Ti ćeš meni da kidaš živce!" Autobus stoji. Otvaraju se vrata. Lovac s puškom hoće da uđe, ali kondukter se opet drži propisa. Nije stanica, pa ne može. Na sledećoj stanici ulazi jedan tek venčani par i vidno zadihani lovac. Pevač se udvara mladi, a nedozreli mladoženja ždere piletinu i onako umazan, punih usta, napadno ljubi mladu. To bode oči čiči sa šajkačom. Brka sumnja da su venčani. Kondukter proverava. Sve je po propisu, samo u autobusu nema pipanja. Ali, Krstići se ne drže slepo propisa; kod jednog seljka, iako nije stanica, staju. Krstič i sin uzimaju meso i nekoliko prasića koje unose u autobus. "Vozi, Miško!" Momak se stalno okreće, a pevač ga opominje da bolje drži volan. Na tu primedbu kondukter kaže da je Miško za opkladu dva kilometra vozio vezanih očiju. Brka sumnja; otac sinu veže crn šal preko očiju. Kad zamalo izbegnu banderu, tata opet veli kako je za opkladu njegov sin naslepo vozio pola kilometra u rikverc. Svi "veruju", samo Brka ne, ali ga ostali putnici ućutkaju. Zatim autobus nailazi na vojnu barikadu, pa mora zaobilaznim putem. Tu neki čovečuljak ore put i traži da se gaženje oranja plati. Kako Krstići za to ne haju, on leže na put. Kondukter ga uzme, kao malo dete, da skloni s puta. Čovečuljak stane dozivati decu, i u taj mah dotrče četiri grmalja sa sekirama. "Buši, neće da plate!", zapoveda čičica. Najkrupnija delija izbuši gumu na prednjem točku, a kad pođe da buši i ostale, kondukter obeća da plati. Čičica je tražio sto dinara, ali Krstić od putnika uzme 200. U tom momentu nailazi sprovod. Ubijen je učitelj (počeo je braćoubilački rat). Dok stariji Krstić menja točak, putnici se priključuju sprovodu. Ali ni to ne ide bez komike. Pošto kljuse sporo ide, pevač ga gađa kamenčićima. Kad to vidi Miško, zgrabi kamenčinu, udari kljuse, koje poče galopirati. Dok traje oproštajni govor na pogrebu, mladi bračni par u obližnjem šumarku konzumira slast bračnog života. Putnici se okuplajau da posmatraju i tu se rađaju poslovični dialozi: "Tata, i ja bi ono radio"; "I tata bi,sine!" Ili kad tuberanov kašalj otkrije prisustvo posmatrača, pevačevo: "Crko, dabogda!" Pred nastavak putovanja, izbije na groblju pucnjava, pa i pop pobegne u autobus. Nailaze na jedan drveni most, koji seljaci popravljaju. Putnici izlaze i nadmudruju se oko toga hoće li most izdržati. Brka opet pametuje veli: "Da se ja pitam, proterao bih autobus." Hvata da proveri jednu letvu, ona puca i on pada u nabujalu, mutnu reku. Sledi tragi-koična scena sa "zakočenom" puškom kojom lovac mlatara oko kondukterove glave. Opali puška, a lovac kaže da je prazna. Kondukter ga besno izbaci iz autobusa. Nedaleko odatle Krstići se zaustavljaju kraj reke. Opet po propisima imaju pauzu za ručak na svakih 50 kilometara. Miško od bubnjare pravi improvizovani roštilj. Stariji Krstić plati Ciganinima da mu zabavljaju goste. Kolo vodi pevač, do njega mlada, a na kecu pop. Nakon toga, pevač nešto šapuće starijem Ciganinu, i on svira neki šlager. Pevač pleše sa mladom i udvara joj se. U tom trenutku Brka ispliva iz reke, govoreći: "U malo se ne udavih!", a pevač, onako za svoj račun: "Ovaj vampir mora sve da pokvari". Tek da krenu, Miško ugleda zeca i pojuri za njim. "Pustite meni, ja sam spretniji i brži", kaže Brka i pojuri; zec tamo-amo, cik-cak, pa prema šumarku. Odjeknu pucanj, i Brka pade kao pokošen. "E, sad je stvarno gotov!" - uzviknu tuberan. Iz šumarka izađe lovac i čudi se otkud tu Brka kad je on pucao na zeca. Brka se polako diže i skoro mirno kaže: "Nemoj da ti tu pušku obijem o glavu". A tuberan glasno zaključuje: "Ovaj čovek je neuništiv!" Taman da krenu, kad eto ti vojske. Poručnik postrojava putnike sa sumnjom da su špijuni. Tu se stari borac s ponosom predstavlja, pokazujući ratno odlikovanje: "Ja sam Aleksa Simić, bivši vojnik II pešadijskog, gvozdenog puka." Dok traje "smotra" vojnik-vezista uporno pokušava da uspostavi vezu preko primitivnog vojnog telefona sa ručicom. Kad je veza napokon uspostavljena, poručnik razgovara sa majorom, zatim mobiliše Miška zajedno sa autobusom. Ostavlja desetinu vojnika sa topom da paze na civile. Noć je, gori vatra; skoro svi spavaju, samo pevač pevuši mladi koja se bori da ne zaspi. Budan je i stariji Krstić. Nervozno šeta oko vatre. Naravno, ne spava ni stari ratnik, a Brka, posmatrajući usnule vojnike veli: "Ove bi mogli da odnesu zajedno s topom". Zatim, oštro i glasno komanduje: "Neprijatelj, s leva!" Vojska se ne mrda, samo se čuje kreket žaba. "I taki da se bore protiv Nemaca..." - dodaje Brka. Baš u tom času lovac se šunja oko topa. Grune top i svi, pa i vojnici unezvereno skoče, misleći da je rat počeo. Lovac: "Samo sam razgledao top, nisam ga pipnuo." Gomila se okomi na njega. Situacija se napokon smiri. Vraća se autobus s vojskom. Miško je regrutovan u vojsku. Noć izmiče. Gori vatra. Kraj nje Miško u stavu mirno. Cigani pevaju: "Iznad polja gavran leti..." Sviće jutro 6. aprila 1941. Stariji Krstić preuzima volan, jer Miško odlazi s vojskom. Starom ratniku Simiću ispada novčanik. Lovac ga uzima i trčeći za autobusom maše novčanikom, uzalud. U trenutku dok autobus ulazi na glavni drum, susreću se sa prvim izbeglicama iz Beograda. Simić hoće vozaču da pokaže sinovljevu sliku, pipa se za džep: "Ljudi, pa nema mi novčanika!" Tuberan predlaže da autobus stane i da se pretresu svi putnici, a Brka kaže: "Šta ima da staje i pretresa pošten svet, zna se ko ovde krade", skače i pesniča Cigane, pridužuju mu se i ostali putnici, samo se mlada usprotivi: "Pustite dete!" Zvuk aviona u niskom letu prekida masakr. Padaju bombe, jedna pogodi autobus. Kad se dim raziđe iz razvaljenog autobusa, kao znak Božje pravde, izlaze samo dva Ciganina. I opet pesma: "Spremao je dugo Švaba..."

Prepričao: Petar Jokić, nastavnik

O piscu

Dušan Kovačević je rođen u Mrđenovacu kod Šapca, 12. jula 1948. Gimnaziju je završio u Novom Sadu 1968. godine. Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju studirao u Beogradu, diplomirao je na odseku Dramaturgije 1973. godine. U TV Beogradu je radio kao dramaturg do 1978. godine. Od 1986. do 1988. radio je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu u zvanju docenta. Od 1998. godine je direktor Zvezdara teatra u Beogradu. Izabran je za redovnog člana SANU - 5. novembra 2009. godine. Napisao je više dramskih dela sa komičnim sadržajima u kojima je prisutna i grotesknost, odnosno prisustvo smešnog i krajnje ozbiljnog, lepog i ružnog, stilizovanog i vrlo primitivnog (ponašanja), tradicionalnog i skorojevićkog. Takva slika društvene stvarnosti i tekućeg života biva ne samo jako prepoznatljiva nego i potpunija i kompleksnija. U njegovim ostvarenjima brišu se oštre žanrovske razlike i dolazi do preplitanja komedije karaktera, komedije naravi, farse i drame u užem smislu, uostalom kao što je isprepleten sam život. Najpoznatija njegova ostvarenja su: Maratonci trče počasni krug, "Radovan III", "Proleće u januaru", "Svemirski zmaj", "Luminacija na selu", Ko to tamo peva, "Sabirni centar", Balkanski špijun, "Sveti Georgije ubiva aždahu", "Klaustrofobična komedija", Profesionalac, "Urnebesna tragedija", "Lari Tompson", "Tragedija jedne mladosti", Kontejner sa pet zvezdica, Doktor Šuster, 20 srpskih podela (Srba na Srbe), Generalna proba samoubistva, Život u tesnim cipelama, Reinkarnacija, Kumovi, Rođendan gospodina Nušića (2014).

Mapa sajta

 

 

 

CONTACT