TABANOVIĆ

lektira, gramatika i testovi

Očiju tvojih da nije

autor

Autor: Vasko Popa

Književni rod: lirika

Književna vrsta: ljubavna pesma

Tema: Ljubav

Ideja (poruka): Zaljubljeni su ortodoksni romantičari; objekt svoje strasti (voljeno biće) idealizuju i slepi su za sve njegove mane, a vide samo ono što žele da vide: ideal svoje mašte i svojih osećanja

 

Očiju tvojih da nije

Očiju tvojih da nije

Ne bi bilo neba

U malom našem stanu

 

Smeha tvoga da nema

Zidovi ne bi nikad

Iz očiju nestajali

 

Slavuja tvojih da nije

Vrbe ne bi nikad

Nežne preko praga prešle

 

Ruku tvojih da nije

Sunce ne bi nikad

U snu našem prenoćilo

Analiza pesme

Glavni motivi: oči, smeh, slavuji (glas, reči, govor), ruke

Sporedni motivi: nebo, zidovi, vrbe i sunce.

Ovom kratkom ljubavnom pesmom Vasko Popa je rekao mnogo, zato što ON koristi stilsku figuru simbol kao glavni način izražavanja. Kad kaže: Očiju tvojih da nije - ne bi bilo NEBA, on OČI ne poredi sa NEBOM po boji (nebo je, uglavnom, PLAVO) - već misli na simboliku neba kao neograničenog prostora i slobode što je kontrast malenom stanu, koji tako postaje širok i prostran poput neba. SMEH, kao simbol veselja i slobode, razbija dosadu svakodnevice i ruši ZIDOVE, koji su simbol tamnice. Njene reči su i SLAVUJI, kao simbol umilnog zvuka; na njihov prag dovode VRBE, koje sibolišu mladost i nežnost. Naime, poznato je da slavuj peva svojoj dragani dok u gnezdu leže piliće, pa je to istovremeno i simbol harmonije porodičnog života. Ruke svoje voljene pesnik poredi sa SUNCEM, koje je simbol, slobode i života. Ukratko rečeno lirski subjekt je očaran ljubavlju prema svojoj ženi. To je osobito značajno za njega, jer je uvek bolje voleti - nego biti voljen. Zato u pesmi nema ni reči kako njegova voljena reaguje na ove izlive ljubavi. Ko nije voleo do suza, ovu pesmu ne može da razume. Zato, ja mislim da MOĆNICI (autori programa nastave srpskog jezika) neopravdano svrstavaju ovu pesmu za obradu u osnovnoj školi, jer je deca ne doživljavaju kao nešto svoje.

Analizirao: Petar Jokić, nastavnik

O piscu

Vasko Popaje rođen 29. juna 1922. u Grebencu kod Bele Crkve. Po etničkom poreklu je bio Rumun. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Vršcu. Njegova prva zbirka pesama „Kora“ (1953.) uz „87 pesama“ Miodraga Pavlovića smatra se početkom srpske posleratne moderne poezije. Priredio je zbornike: Od zlata jabuka (Beograd, 1958.), Urnebesnik (Beograd, 1960.), Ponoćno sunce (Beograd, 1962.). U pesničkom zborniku „Od zlata jabuka“ (1958.) u novom svetlu je prikazan poetski svet narodnih umotvorina; u zborniku „Urnebesnik“ (1960.), poetski svet pesničkog humora i u zborniku „Ponoćno Sunce“ (1962.), poetski svet pesničkih snoviđenja. Vasko Popa je jedan od najprevođenijih jugoslovenskih pesnika, a i sam je prevodio sa francuskog jezika. 1972. godine izabran je za dopisnog člana SANU. Umro je u Beogradu 5. januara 1991. godine i sahranjen u Aleji aslužnih građana na Novom groblju.

Simbol

Kad ime nekog konkretnog predmeta postane oznaka za neki apstraktan pojam ili grupu pojmova, onda se takva reč naziva SIMBOLOM. Na primer: Gavran je simbol nesreće, golub - nevinosti, opširnije ovde:

Šta je simbol

 

 

 

CONTACT