TABANOVIĆ

lektira, gramatika i testovi

Most na Žepi

Autor: Ivo Andrić

tabanovic.com

Književni rod: epika

Književna vrsta pripovetka

Tema: Kako je izgrađen Most na Žepi

Ideja (poruka): I ovde provejava narodno verovanje da se nijedna velika građevina ne da završiti bez žrtava. Glavni graditelj neimenovani Italijan odmah posle završetka moasta UMIRE, a investitora velikog vezira Jusufa spopadju crne misli koje vode ka ludilu.

Mesto i vreme radnje: Selo Žepa u Bosni pod kraj Osmanske impeije.

O piscu - ovde

Fabula

Na početku priče Andrić nam predstavlja velikog vezira Jusufa, koji je zbog opasne intrige pao u zatvor. Celu zimu je proveo u dokazivanju svoje nevinosti i napokon izašao kao pobednik. Međutim, dok je bio u tamnici, u osami i nemilosti, vezir se setio svog porekla i sela Žepe, iz kojeg su ga odveli kao devetogodišnjaka. Istog leta razgovarao je sa ljudima iz Bosne, raspitivajući se o svom rodnom selu, pitao je ljude šta im je od građevina najpotrebnije. Iako im je džamija izgorela, a česma presušila, meštani rekoše da im je najgore što nema mosta preko Žepe. Selo je na bregu karj ušča Žepe u Drinu, a jedini put za Višegrad ide preko Žepe. «Kakav god most načine od brvana, voda ga odnese». Vezir dade šest ćilima za džamiju i novac da se ispred nje izgradi česma sa tri lule. Istovremeno odluči da sagradi most.

U to vreme u Carigradu je živeo jedan Italijan koji se proču po gradnji mostova. Njega najme vezirovi ljudi i on u zimu stiže u Višegrad. Prvo je dugo razgledao i ispitivao materijal višegradskog mosta. Stanovao je u brvnari, koju je sam podigao u blizini budućeg mosta. Kad je otpočeo rad, svet se iskupi da gleda kako majstori svratiše reku i polovina osta suva. Međutim, istog dana, kad su posao majstori završili, udari jaka kiša, nabuja Žepa i te noći provali nasip. Među radnicima i narodu poče šapat da Žepa ne da mosta na se. Ali, već treći dan neimar naredi da se udari novo kolje još dublje. Nastavi se gradnja i 15-ak dana pre Mitrovdana meštani ugledaše kako se sa obe strane Žepe iz tamnosivog stenja uzdiže beo, gladak zid opleten skelama kao paučinom. Ali, udariše prvi mrazevi i gradnja stade. Iduće godine još pre Đurđevdana vratiše se zidari i u po leta most bi gotov. Kad radnici oboriše skele, pojavi se most vitak i beo, sveden na jedan luk od stene do stene. Izgledao je kao da su obe obale izbacile jedna prema drugoj po zapenjen mlaz vode, i ti se mlazevi sudarili, sastavili u jedan luk i ostali tako za jedan trenutak, lebdeći nad ponorom. «Iz okolnih sela povrve svet da vidi most.» Dolazili su i varošani iz Višegrada i Rogatice da mu se dive. Valja rodit vezira! odgovarali su im Žepljani.. Dok su još prvi putnici prelazili preko mosta, bezimeni neimar pokupi stvari i pođe put Carigrada. Kad bi na dva konaka do cilja, razbole se od kuge. Jedva držeći se na konju stigne u bolnicu italijanskih fratara i sutradan izdahnu. O tome su izvestili vezira. Kako je neimar uzeo samo četvrtinu plate, a nije imao naslednika, jedan deo novca vezir isplati bolnici, a ona dva da u zadužbinu za sirotinju. U nastavku priče govori se o tome kako je jedan učeni mualim napisao stihove i molio da se urežu u zid mosta. Vezir je sedeo dugo nad tom molbom. Poče se govoriti da se vezir izmenio; sve češće u mislima se vraćao na dane provedene u tamnici. I, umesto da uživa u pobedi nad svim protivnicima, postade osetljiviji za stvari oko sebe. Smetali su mu predmeti u njegovom okruženju. Odnekud ustali se u njemu misao da svako ljudsko delo i svaka ljudska reč mogu da donesu zlo. Precrtavao je stih po stih, i ostavi samo svoju devizu: U ćutanju je sigurnost. Ali, na kraju, precrta i to, pa most ostade bez imena i znaka.

Glavni likovi

U priči o gradnji mosta na Žepi sve se vrti oko velikog vezira Jusufa i bezimenog neimara Italijana. Jusuf je tipični predstavnik našeg življa, kojeg kao devetogodišnjaka silom odvode u Carigrad za vreme Otomanske imperije. Tamo je doživeo da se vine u neslućene visine i dogura do čina velikog vezira (danas premijer vlade). Ali, isto tako da se surva do samog dna - boravka u tamnici. Tu su dugi dani, još duže noći, pa se u najtežim trenucima, kao i svi mi, u sećanju vraća u detinjstvo, seti se daleke Bosne i svog rodnog sela Žepe. Kad povrati vlast i slavu, odlući da u rodnom kraju podigne znamenitu građevinu kako ne bi bio zaboravljen. Međutim, kad je neopisivo lep most zablistao nad ponorom Žepe, nije uživao u slavi i ponosu. Doživljaji iz tamnovanja vraćali su se ne samo na javi, nego i u snovima. Posto je nepoverljiv prema ljudima, čak su mu smetale i stvari u njegovom okruženju, što vodi ka ludilu.

Neimar Italijan

Predstavljen je kao genijalan i uzoran graditelj mostova, ali, kao svi genijalci, pomalo je osobenjak; mrvi kamen i jezikom proverava malter višegradskog mosta; sam je sebi napravio brvnaru, jer neće da stanuje - ni u hrišćanskim kućama; sam sebi kuva. Iz priče Selima Ciganina, koji mu je iz Višegrada dogonio stvari, i jedini ulazio u njegovu brvnaru - saznajemo da vodi neuredan život; da u studenoj brvnari sedi umotan do pazuha sa kapom od medvedovine na glavi, i da jednako struže neko kamenje.

Priredio: Petar Jokić, nastavnik

 

Knjiga - ovde

 

Deca - ovde

 

 

 

 

CONTACT