TABANOVIĆ

lektira, gramatika i testovi

Ženidba Milića barjaktara

Autor: nepoznat

Kniževni rod: epika

Kniževna vrsta: balada

Tema: Ženidba Milića barjaktara

Ideja (poruka): Osnovna ideja ove balade je sadržana u narodnom verovanju da sve što se ističe od uobičajenih normi - nije dar, već proklestvo.

Glavni motiv: urokljiva lepota

Fabula

Uvod

Milić barjaktar se hoće oženiti, ali obiđe mnoge gradove, no za sebe ne nađe devojku. Hteo je od ženidbe odustati. Međutim, jedno jutro pred crkvom sretne vojvodu Maletu iz Kolašina, koji mu kaže da za njega ima devojka u Zagorju, ćerka Vida Maričića.

Zaplet

"Čudo ljudi za đevojku kažu:

Tanka struka, a visoka stasa,

Kosa joj je kita ibrišima,

Oči su joj dva draga kamena,

Obrvice s mora pijavice,

Sred obraza rumena ružica,

Zubi su joj dva niza bisera,

Usta su joj kutija šećera;

Kad govori ka’ da golub guče,

Kad se smije ka’ da biser sije,

Kad pogleda,

kako soko sivi,

Kad se šeće kao paunica.

Maksim, posluša vojvodu Maletu i odmah poče kupiti svatove po Bosni i Hercegovini i po Župi i Kotaru.

Sve junake mlade neženjene,

Dobre konje prije nejahane:

Kuma kumi Janković-Stojana,

Starosvati Pivljanina Baja.

A đeveri Mandušića Vuka.

Kad je Milić svate sakupio,

Diže svate, ode po đevojku.

Vide Marčić srdačno dočeka budućeg zeta. Tu su se časte tri dana.

Kad četvrto jutro osvanulo,

Dva su brata sestru izvodila,

Vrhunac radnje (kulminacija)

Ja kakva je cura Ljeposava!

Kroz marame zasijalo lice,

Svatovima oči zasjenile.

Od gospodskog lica i ođela;

Svi svatovi nikom ponikoše,

I u crnu zemlju pogledaše,

Ja od čuda lijepe đevojke.

Maksim pita svoju taštu:

„Oj punice, đevojačka majko!

Ili si je od zlata salila?

Ili si je od srebra skovala?

Ili si je od sunca otela?

Ili ti je Bog od srca dao?“

Zaplaka se đevojačka majka,

A kroz suze tužno govorila:

„Mio zete, Milić-barjaktare!

Niti sam je od zlata salila,

Niti sam je od srebra skovala,

Niti sam je od sunca otela,

Veće mi je Bog od srca dao:

Devet sam ih takijeh imala,

Osam ih je udomila majka,

Nijedne ih nije pohodila,

Jer su jadne roda urokljiva,

Na putu ih ustrijeli str’jela.“

Pred polazak Milića bogato darivaju.

Preokret (obrt)

Kad su bili gorom putujući,

Stiže urok na konju đevojku,

Pa govori do sebe đeveru:

„O đevere, Mandušiću Vuče!

Zazor mene u te pogledati,

A kamoli s tobom govoriti,

Al’ nagoni muka na nevolju:

Kaži kumu, kaži starom svatu,

Nek ustave sure bedevije,

Nek ugase svirke i pop’jevke,

Uz jelike prislone barjake,

Nek me skinu sa dobra konjica,

Nek me spuste na zelenu travu;

Ljuto me je zaboljela glava,

Jarko mi je omrznulo sunce,

A crna mi zemlja omiljela,

Bog bi dao, te bi dobro bilo!“

Dever posluša devojku i zaustavlja svatove.

Đever skide sa konja đevojku,

Pa je spusti na zelenu travu,

On je spusti, ona dušu pusti.

Svi svatovi grozne suze liju,

A najviše Milić-barjaktare;

Đuvegija jadan naricao:

„Zaručnico, mlada Ljeposava!

Tu li tebe suđen danak nađe!

Ni kod moga ni kod tvoga dvora,

Ni kod moje ni kod tvoje majke,

Već u gori pod jelom zelenom!“

Svatovi sahrane devojku.

Otkuda se jasno sunce rađa;

Posuše je grošim’ i dukatim’;

Čelo glve vodu izvedoše,

Oko vode klupe pogradiše,

Posadiše ružu s obje strane:

Ko j’ umoran, neka se odmara;

Ko je mlađan, nek se kiti cv’jećem;

Ko je žedan, neka vodu pije.

Za dušicu lijepe đevojke.

Dugo, još dugo je Milić naricao, obraćajuči se gori, zemlji, jeli, ptici kukavici, a onda naredi da svatovi idu kud koji, a on pođe domu svome.

Daleko ga ugledala majka,

Malo bliže preda nj išetala,

Konja grli, a Milića ljubi:

„Čedo moje, Milić-barjaktare!

Đe su svati, đe ti je đevojka?

Milić obaveštava majku o nesreći koja se dogodila i moli je da mu spremi postelju. Majka u suzama, kukajući, spremi sinu postelju.

Kako dođe Milić barjaktare,

On se spusti na meku postelju,

Dok se spusti, on dušu ispusti.

Dok dođoše kićeni svatovi,

Dotle s’ Milić mrtav naležao;

Svatovi sahranjuju Miliča, a majka kuka.

Rasplet

Osta jadna samorana majka,

Ona kuka kako kukavica,

A prevrće kako lastavica;

Ona ide svome vinogradu,

Kosu reže, pa vinograd veže,

Suze lije, čokoće zal’jeva,

Vinogradu tiho progovara:

„Vinograde, mili rukosade!

Ko je tebe mene zasadio,

Nikada te veće brati neće!“

Kada bude na zahodu sunce,

Tad’ izlazi Milićeva majka,

pa govori, a za suncem gleda:

„Blago mene i do Boga moga!

Blago mene, eto sina moga!

Eto g’ majci, đe iz lova ide

Nosi majci lova svakojaka!“

Ne bi sina, ni od sina glasa.

Kada bude na istoku sunce,

Izilazi Milićeva majka,

Sunce gleda pake progovara:

„Blago mene, eto mi snašice!

Ide s vode, nosi vode ladne,

Hoće mene staru zam’jeniti.“

Ni bi snahe, ni od snahe glasa,

Veće majka kuka od žalosti...

I kukaće do suđena dana.

Priredio: Petar Jokić, nastavnik

Šta su balade

Balade su epsko-lirke peme u kojim je ispričan neki događaj (epika) prožet jakim osećanjima (lirika). U ovim pesmam glavni junaci tragično stradju. Zbog toga u našoj narodnoj poeziji u nazivu je česta reč - SMRT: "Smrt majke Jugovića", "Smrt Omera i Merime", Smrt vojvode Prijezde", "Smrt vojvode Kajice" itd. Inače, balade se izučavaju kao posebna vrsta, bez obzira kojem ciklusu pripadaju. Tako pesma "Smrt majke Jugovića" pripada - KOSOVSKOM CIKLUSU, a "Smrt Omera i Merime" ubraja se u ljubavne narodne pesme.

Jezik i stil

Ova balada ispevana je u desetercu sa čestim epskim ponavljanjima, što pomalo usporava radnju. Međutim, pesma je bogata vanredno lepim poređenjima i epitetima u slikanju čudesne lepote devojke Leposave. Tanka struka, a visoka stasa, Kosa joj je kita ibrišima, Oči su joj dva draga kamena, Obrvice s mora pijavice, Sred obraza rumena ružica, Zubi su joj dva niza bisera, Usta su joj kutija šećera; Kad govori ka’ da golub guče, Kad se smije ka’ da biser sije, Kad pogleda, kako soko sivi, Kad se šeće kao paunica.

Kritički osvrt

Glavni junak ove pesme Milić barjaktar je istorijski gledano - nepoznata ličnost. Međutim, u njegovim svatovima su poznati junaci iz 17-og veka: Janković (Mitrović) Stojan (1635 - 1687.); Bajo (Nikolić) Pivljanin (? - 1685); Vuk Mandušić (poginuo 1648.) Prema tome, greška je pesmu "Ženidba Milića barjaktara" svrstati u Pretkosovski ciklus u kojem su opevani događaji pre Kosovske bitke (1389.). Očito je ova pesma nastala tri veka kasnije, što nije presudno, ali ono o čemu peva jeste: Istorijske ličnosti iz 17-og veka nisu mogle sudelovati u dogđaju pre Kosovske bitke.

Petar Jokić

Mapa sajta

 

 

 

CONTACT