TABANOVIĆ

lektira, gramatika i testovi

Prvi put s ocem na jutrenje

tabanovic.com

Autor: Laza K. Lazarević

Književni rod: epika sa elementima lirike i drame

Književna vrsta: psihološka pripovetka

Tema: Preobražaj okorelog kockara

Ideja (poruka): I najveći poroci kao što je kockane (ja bih dodao: alholizam i droga) mogu se pobediti, ako imate pouzdan oslonac u porodici

Mesto i vreme radnje: Šabac pod kraj 19-og veka

Fabula

Priču kazuje devetogodišnji dečak iz ugla odraslog čoveka. U uvodnom delu narator nam predstavlja svog oca "slikajući" ga spolja i "iznutra". Ukratko to je lik kicoša u odevanju i osornog čoveka u ophođenju prema članovima porodice. Kad je ljut, šamara decu za najmanju grešku, a ona čeznu za njegovom toplom rečju, pa im je jedina uteha nežnost plemenite majke, koja takođe pati i ćutke izvršava sva naređenja svog supruga. Uz to nikad se nije smejao, "bar ne kao drugi svet." Mitar, dečakov otac i budući okoreli kockar, otpustio je iz službe svog najboljeg momka Proku samo što ge je video da se igra krajcarice. "U crkvu je išao samo na Đurđevdan, u kafanu svako veče...Pio je vrlo malo, i to samo vino." Noći u kafani provodio je u kockanju. Dobijao i gubio. U početku sitno, a onda sve krupnije. Marica, dečakova majka, plakala, molila ga da prestane, pa Boga molila za spas. Ne pomaže. Mitar "preseli" kafanu u kuću. Gore sveće, klizi karta, zveče dukati, a jedinu korist ima Mitrov momak Stojan koji društvu kuva kafu. A onda je stigla jedna strašna noć sa Perom Zelembaćem, kojeg narator vidi kao otolotvorenje satane. Slede dramatični opisi Mitrovog ulaska u sobu kod žene i uzimanje novca. Svaki naredni ulazak menjao je boju njegovog lica. Na kraju ono je dobilo boju mrtvaca. Drama je trajala do tri sata u jutro. Svanuće je ostalom svetu donelo dan ispunjen suncem rajske lepote, samo u Mirovom domu soba, gde su se kockali, izgledale je kao posle velike poplave. Tog dana Mitrov dućan bio je zatvoren, a dečak nije otišao u školu. Vreme do sumraka proteklo je u mučnim prizorima Mitrove patnje. U noć je obišao decu, koja su se pretvarala da spavaju. "Noć je bila u boga divota! Nebo se sija, mesec se cakli, vazduh svež — nigde se ništa ne miče. Onda videh babu (oca) kako se nadviri nad prozor od momačke sobe, pa opet ode dalje. Stade najzad pod krov od ambara, pa izvadi pištolj. Ali u istih mah, ne znam otkud, stvori se moja majka uz njega. Prenerazi se čovek. Upro pogled u nju pa bleji.

— Mitre brate, gospodaru moj, šta si to naumio? Moj otac uzdrhta. Stoji kao sveća, šupljim pogledom gleda moju majku, a glas mu kao razbijeno zvono.

— Idi, Marice, ostavi me... Ja sam propao!

Kako si propao, gospodaru, Bog s tobom! Što govoriš tako!...

— Sve sam dao! — reče on pa raširi ruke.

— Pa ako si, brate, ti si i stekao! Moj otac ustuknu jedan korak, pa blene u moju mater.

— Ama sve, — reče on — sve, sve!

— Ako će! — reče moja mati.

— I konja! — reče on.

— Kljusinu! — kaže moja mati.

— I livadu!

— Pustolinu!

On se primače mojoj majci. Gleda je u oči, čisto prožiže. Ali ona kao jedan božji svetac.

— I kuću! — reče on, pa razrogači oči.

— Ako će! — reče moja mati. — Da si ti živ i zdrav!

— Marice!

— Mitre!

— Šta ti to veliš, Marice?

— Velim: da Bog poživi tebe i onu našu dečicu! Nije nas hranila ni kuća ni livada, nego ti, hranitelju naš! Nećemo mi biti nijedno gladni dok si ti međ nama!" Priča ima srećan kraj. Osvanulo je nedeljne jutro i Mitar sa dečakom odlazi u crkvu.

"— Sine, ustani da idemo u crkvu!...

"Kad sam išao lane u Beograd po espap, video sam u Topčideru Peru Zelembaća u robijaškim haljinama. — Tuca kamen!"

Priredio: Petar Jokić, nastavnik

O piscu - ovde

 

Sve će to narod pozlatiti - prepričano - ovde

 

 

 

CONTACT