TABANOVIĆ

lektira, gramatika i testovi

Dekameron

Autor: Đovani Bokačo

O delu

tabanovic.com

Dekameron je zbirka novela italijanskog književnika Đovana Bokača. Naslov dela (Decamerone) znaci »knjiga deset dana« jer je knjiga, koja ima stotinu novela, podeljena na deset dana. Tih stotinu novela različitog su sadržaja i tona, ali ih u jedinstvenu celinu povezuje okvirna priča koja govori o kugi u Firenci godine 1348.

Sedam mladih devojaka odlazi u crkvu Santa Marija Novela na službu obučene u crno. Dogovaraju se da spas potraže na nekom poljskom dobru van Firence, priključuju im se 3 mladića i zajedno odlaze na imanje. Tamo borave dve nedelje i svakog dana osim petka i subote svako od njih priča po jednu priču. Svaki je dan, osim prvoga i devetog, posvećen određenoj temi koju određuje "kralj" ili »kraljica«. Tako se u drugom danu pripoveda o hirovima sreće; u trećem o ostvarenim, pretežno ljubavnim željama; četvrti dan sadrži uglavnom tragične zgode; peti pripoveda o ljubavima koje svršavaju srećno nakon mnogih nezgoda; šesti je posvećen brzim i duhovitim odgovorima; sedmi podvalama što ih vrše spretne žene; u osmome ponovno se govori o šalama i podvalama u kojima strađavaju glupani ili muževi rogonje, a deseti, zaključni dan, obuhvata novele o velikim i plemenitim delima.

Dve su bitne teme Bokačevog dela: ljubav i inteligencija. Od srednjovekovne koncepcije udvorne ljubavi malo je šta ostalo. Bokačo prikazuje ljubav na svim nivoima, uključujući i seksualnu komponentu, po čemu ga mnogi i pamte. U Dekameronu se proslavljaju slobodni, nesputani, univerzalni ljudi preporoda koji ruše okove i tabue srednjeg veka, a stradaju, izloženi bespoštednoj satiri i smehu, robovi predrasuda i gluposti. Bokačova etička poruka ogleda se u veličanju svega ljudskoga, spontanoga i prirodnog i u slobodnom, oslobađajućem smehu nad hipokrizijom i lažnim moralom, naročito u nagonskom životu i u lažnoj čistoći mnogih redovnika i redovnica njegova vremena. Bokačo je majstor u građenju novele: one su bez digresija i opštih mesta, zapleti su neočekivani, a karakteristična je dvostruka poanta, gde druga posve izvrće prvu. Osim toga, Bokačo je stvorio nepreglednu galeriju psihološki uverljivih likova iz svih društvenih staleža: od kraljeva, vlastele, sveštenika do občnih građana.

Kratak sadržaj

Prvi dan: - od grešnika do sveca

Prvog dana u prvoj noveli se opisuje Ćapeleto, prevarant iz Toskane, koga su u to doba smatrali jednim od najvećih grešnika. Bogati trgovac Muskijato Francesi unajmio ga je da ode do Burgunđana i natera ih da vrate dug. Obećao mu je nagradu, deo tog duga i ponešto Francesijeve robe. Zaputio se u Burgundiju, gde ga primaju zelenaši, dvojica braće. Ćapeleto se kod njih, međutim naglo i jako razboli. Kako je bilo očito da će uskoro umreti, braća su pozvala sveštenika da ga ispovedi i pruži mu bolesničko pomazanje. Ćapeleto pristane. Kad je sveštenik došao, on mu govori svakakve laži koje sveštenik nije shvatao. Ispričao mu je da nikad nije spavao sa ženom, da je veliki vernik koji se ispoveda svake nedelje, odlazi u crkvu, svakodnevno moli i mnogo drugih stvari koje nikad nije zapravo učinio. Sveštenik mu je pružio oproštenje greha i dao mu poslednju pomast. Zelenaši su znali da to nije istina i bilo im je jako smešno kad su čuli za Ćapeletove laži svešteniku. Ćapeleto je nakon nekoliko dana umro, a sveštenici su ga pokopali u svom samostanu. Zbog mišljenja da je bio veliki vernik proglasili su ga za sveca, a njihov narod ga i danas takvim smatra i poštuje.

Treći dan: - domišljati ljudi

Trećeg dana u prvoj noveli radnja se seli u Lamporekio, ženski samostan. U tom samostanu je živeo i starac Nuto koji je tamo bio zaposlen kao vrtlar. Međutim, nije bio zadovoljan svojom platom, te je odlučio da ode. Zadatak mu je bio da pronađe novog vrtlara koji će ga moći zameniti. Za to je doznao mladić Maseto pa je odlučio da preuzme taj posao. Dobio je ideju da se pravi nem kako bi se obogatio i postao vrtlar u samostanu, što mu je i uspelo. Ubrzo nakon toga, časne sestre su se počele pitati kako bi bilo da budu sa muškarcem i da im nedostaje nežnosti i strasti. Kako je Maseto jedini dolazio u obzir, htele su da ga zavedu. Tome se on nije nimalo protivio, pa je spavao sa svim časnim sestrama u samostanu. Potpuno se umorio od toga, pa je na kraju priznao sve. No, one su mislile da je čudo što je progovorio, pa je na kraju postao i čuvar samostana. Kada je upravnica samostana umrla, on se vratio kući, bogat i zadovoljan. Do kraja svog života on je uživao u svom bogatstvu i blagodatima koje dolaze sa tim.

Peti dan, IX priča – Federigo i Mona Đovana

Kraljica Dana prepričava priču koju je čula od najboljeg pripovedača u Firenci. Mladi plemić Federigo se zaljubljuje u Mona Đovanu iako zna da je udata. U želji da privuče njenu pažnju priređuje gozbe, takmičenja i kupuje joj poklone. Na kraju mu ostaje samo jedan soko i poljsko imanje. U međuvremenu umire Mona Đovanin muž, a nasledstvo ostavlja sinu tj. ženi. Mona Đovana se seli na imanje pored Federigovog i odlučuje da ga poseti i zamoli da joj pokloni sokola jer je njen sin teško bolestan i misli da će ga spasti ako mu ispuni želju. Ona dolazi sa svojom sluškinjom, a Federigo želi da je ugosti, ništa ne govoreći, zakolje svog sokola i ispeče ga. Posle ručka, nesluteći Mona Đovana traži sokola, a Federigo počinje da plače. Ona ga prekorava zbog toga i vraća se na svoje imanje. Posle dve nedelje umire joj sin. Njena braća odlučuju da je udaju za bogataša, ali im se ona suprotstavlja i kaže da joj je draži Federigo od bogatstva. Njih dvoje žive srećno u večnoj ljubavi.

Deseti dan: velika i plemenita duša

Desetog dana radnja se događa na dvoru markiza Saluca. On je, po naređenju svojih podanika, morao što pre da nađe ženu i oženi se. Iako nije bio posebno zainteresovan, odabrao je mladu Grizeldu, kćerku poznatog kmeta. Sa njom kasnije dobija i dvoje dece, no on i dalje nije siguran da li ga ona zaista voli. Zato se doseti da bi je mogao proveriti tako da odglumi da je dao da mu ubiju decu. Zatim, glumeći da je više ne voli, da mu je dosadila i voli drugu ženu, tera je iz kuće i poziva svoju kćerku koja glumi novu ženu. Nakon što shvati da Grizelda sve to podnosi i voli ga i dalje, zove je da se vrati kući i pokazuje joj njenu već odraslu decu. Ona se vraća, a oni je primaju nazad sa poštovanjem.

O piscu

Giovanni Boccaccio (Đovani Bokačo), (rođen 1313, umro 21. decembra 1375), italijanski pisac i pesnik. Jedan od najznačajnijih predstavnika humanizma i renesanse. Humanist i tvorac renesanse novelistike. Bio je prijatelj svog savremenika Petrarke. Autor je mnogih djela, među kojim je svakako najpoznatije Dekameron; zbornik od 100 novela. Boccaccio je uživao veliki ugled i cenjen kod svojih sugrađana te mu je komuna poveravala različita putovanja u svojstvu poklisara u Ravenu, Rim, Avignon i drugdje.

Priredio: Petar Jokić, nastavnik

Mapa sajta

 

Molijer: Tvrdica

 

 

 

CONTACT